Koristi se kad je neko bas baksuzan.Ima i blazih varijanti ali ova je bas na mestu

Ne baš narodna izreka, ali može se tako reći. Svaki početak je težak, rekli bi stari. Ali, kurac. Ima nekih ljudi kojima ne ide ništa od ruke. Uđe u kladionicu-padne tiket na kvotu 1.15, krene na fakultet-sedam godina je brucoš, zaposli se na građevini-preduzimač popali za pare i zapali u Njemačku, u'vati se za đoku da piša-ovaj se odma' osuši.

Kada za nekoga hoćemo da kažemo da je totalni promašaj u biznisu

Kaže baksuz kome ništa ne ide od ruke

Zakleti maler. Osoba kojoj sreća uvek prdne za vrat u pokušaju da se izvuče iz svoje bedne agonije. Na njegovom zrikavom licu se skoro nikad ne nalazi osmeh, a ako slučajno sretnete ovu ucveljenu gnjidicu sa osmehom znajte da se smeje samo zato što mora a ne zato što hoće. On je toliki baksuz da se i prirodni tokovi zaustavljaju samo da bi neka viša sila njemu jebala kevu u nameri da skine ziljavi izraz lica.

Nastaje kao posledica frustracija dobrih igraca pesa. Te frustracije izazivaju:
- noobovi koji su pritisli kocku na 45 m od gola i pogode pod precku iz okreta
- sama igrica, kad ne da da se da gol (pogadjanje stative sa 5 metara na prazan gol)
- sitni bagovi koji umeju da pokidaju sve zivce jer dobar igrac pesa sve lepo planira i nista ne prepusta slucaju a bag mu sve poremeti.

Ko nema groblje u kutiji za cipele ili ispod kreveta nije dovoljno igrao pes, pa samim tim ne moze sebe smatrati dobrim igracem.

Napomena: "Vijem" je u stvari "Plačem", a u ovom slučaju i "naričem".

Ovaj izraz se koristi kad:
- te svi redom zajebavaju i kinje, a tebe niko ne sluša, pa ti je jedino ostalo da odeš na groblje i kukaš, ali i to ne možeš, jer te toliko zajebavaju i kinje, da si sva groblja posetio i da pojma nemaš na koje ćeš groblje sad.
- ti se čini da su svi oko tebe špricani u mozak, poludeli, čine nepojmljive stvari, a ti im ne možeš nikako pomoći, ostalo ti je samo da kukaš, a ne znaš gde.

Generalizacija koja iskrivljuje sva pravila logike, ali vrlo korisna,
jer je umiranje univerzalna kazna za sve neželjene radnje -
ko kaže da je trčanje zdravo kad je "jedan trčo pa umro".

Kad počne neko da vas davi "jel znaš ovoga , jel znaš onoga" a vi "taj umro.."

Mesto, uglavnom iza kioska, dragstora ili neke druge radnje sa jeftinim pićem, gde se okupljaju pijanci da siluju jetru do fajronta. Groblje, zato što smrde k'o leševi, a slonovi, zato što kad nategnu iz bombe, liče na slonove kad podignu surle u potrazi za ženkom ili hranom.

Groblje je mesto prestiža.Neki ljudi prosto umiru da ih tamo sahrane.

Kažu,da je viljuška najveći neprijatelj Srba.
Od viljuške je izginulo više Srba nego od svih ostalih neprijatelja zajedno.
Viljuškom se jede sva ona lepa,a nezdrava hrana.Pečenje,roštilji,kobasice,sarme,pršute...
Neki to zovu,kardiovaskularne bolesti,holesterol,dok se za to u Srbiji kaže:Naprasno umro.
Juče bio zdrav,orao njivu,došao kući da večera,baš lepo jeo,i naprasno umro.

Argument koji se koristi u raspravi oko lošeg vremena.
Zasniva se na činjenici da niko nije umro direktno od kiše, eventualno od njenih posledica tj. izazvanih bolesti.

Jedino groblje na koje možete da odete i da se smejete!

U većini ruralnih krajeva, najbolja lokacija za groblje je pored puta. Postoji više razloga koji opravdavaju jednu takvu odluku:

1. Lako se može doći do groblja, kolima, traktorom, biciklom, autobusom...
2. Pokojnici mogu da prate brzi razvoj autoindustrije.
3. Kada se ide na Zadušnice, zbog dobrog pristupa, namirnice se ne ukvare, i domaćice i dalje mogu da razmenjuju recepte, i da degustiraju jela drugih domaćica.
4. U slučaju da je pored groblja i fudbalski teren, seoski tim ima veliku podršku domaćih pokojnika, koji su uredno platili svoje propusnice za neograničen broj mečeva.
5. Kada su grobovi bukvalno pored puta, neko ko prvi put prolazi tuda, može da pročita prezimena svih ljudi koji su tu živeli, možda i pronađe svoje korene.
6. Može se upotrebljavati kao reperna tačka. Seljak i seljanka mogu da se nađu kod groblja.
7. Pomaže bezbednosti na putu, vozači se uplaše od smrti, pa automatski smanje brzinu.

Bilo je to lepih i veselih devedesetih. Radomir Mihajlovic Tocak se, iz jos uvek nepoznatih razloga, povuce sa scene i ode u neku nedodjiju da cita knjige. Smak je pao. Goran Bregovic je vec uveliko stvarao na polju etno muzike. Od njegovog benda ostade samo uspomena, kao i Alen Islamovic i Milic Vukasinovic da nas maltretiraju svojim novokomponovanim narodnim sranj... khm... Htedoh reci projektima. Milan Mladenovic iz Ekatarine Velike podleze (za nesto vise od 3 meseca) raku pankreasa godine 1994. Njegovi drugovi iz benda nisu imali snage da nastave. Riblja corba promeni afinitete i od kriticara svega sto stoji, puze i gmize, postadose kriticari svega sto ne obitava na podrucju Srbije.
Zbog harmonicnih politickih prilika u zemlji vecina rokera pade u tesku depresiju a kreativnost i volja postadose vlasnistvo Bekija Bekica i Jelene Karleuse. Najzesci hard-core rok koji se mogao cuti bese ,,Kad moje usi cuju muziku na struju". I bi mrak, i bi turbo-folk, i zaboravismo Crnu damu, i spoznasmo kako se ide 200 na sat. Kroz krivinu...

Kako si ti samo važan, jebote. Mnogo si važan. Milioni, ako ne i trilioni smrtnika svakodnevno traže neku tvoju uslugu, žude za tvojom ekspertizom, i ti hoćeš da im izađeš u susret, velika si ti duša i veliki džek, ali preteraše bre. Mnogo bre preteruju, nemaju si merku. A ti važan, važaaan. I stručan. I hoćeš da se nađeš. Ali, alo bre, mora neka mera da se ima. To ni ne kuca na vrata, odmah upada, kako sme tako da upada, to se ni ne predstavi, odmah želi tvoje znanje, umeće, tvoje vreme, a ti hoćeš stvarno svima da izađeš u susret, stvarno, ali bre, imaš i ti dušu.

Zato svojim neposredno podređenim, koji te mnogo vole, jao što te oni svi vole, jer i njima činiš mnogo, podeliš sa njima malo belog mita u vidu crne čokolade, i uopšte te iza leđa ne pljuju, e njima nalažeš da hordama ljudi koji te traže kažu da si umro. To će ih skrhati, jer nema apsolutno niko drugi sa tvojim dijapazonom veština ko može da im pomogne. Ali šta će, umro čovek.

Groblje koje se po bogastvu i velicini grobnica nalazi na drugom mestu u svetu.... na prvom mestu su i dalje piramide u Egiptu.

Врхунац безосећајности. Душа му је хладна као лед, а срца нема. Поглед му зрачи хладнокрвношћу. Задњи пут је плакао, па, никада.

Сви знамо каква је реакција била на познато саопштење: "Умро је друг Тито." Плакало се од Вардара до Триглава. У 15:05 је завладала гробна тишина, а затим и хор јецаја. Тужна слика. Особа која је и тада остала равнодушна, која не плаче ни када сече лук, јер, боже мој, мушкарци не плачу.

Baksuz. Od 100 pički i jednog kurca, on izvadi kurac. Niko ga nije pošteno prežalio, niko tog dana nije ni saznao da je umro. Držan u hladnjači nedelju dana pa tek onda sahranjen uz minimalne počasti.