Čuvena dvojka. Golf II i VII u velikom. Veza Grocke i Begaljice sa svetom. Mašina za besplatno mršavljenje. (reči putnika)

Višenamensko javno vozilo, predmet brojnih anegdota u svim naseljima kroz koje prolazi, do te mere da predstavlja nekim ljidima predstavlja i poetsku insipiraciju, time vraćajući osmeh na lice stotinama njenih korisnika. Poznata po svom kašnjenju, osobito zimi, gde se gotovo uvek zna koliko tačno kasni za razliku od drugih linija. Sinonim je za šverc, besplatno teretno vozilo, pa čak i malu kafanu u kojoj se široke narodne mase mogu lepo zabaviti. Izlagati dijapazon namene ovog vozila bi bio veoma težak posao, O drugim stvarima kao što je kreš test uređaja, test izdržljivosti svega i svačega ne treba ni govoriti. Komotno može biti predmet neke obimne sociološke studije.

Za vreme letnjeg reda vožnje , čekanje ovog autobusa na početnoj stanici predstavlja pravi mali test strpljenja koji retko ko prođe.

Stepen upotrebe može se smatrati veoma visokim, čak i od strane ljudi koji imaju liniju ka svojim naseljima (Vinča, Boleč, Ritopek...), koji izlaze na stanice u tim mestima baš iz ovog autobusa umesto koristeći druge (304, 305, 307...). Može se reći da su mnogi i upoznali prve ljubavi upravo vozeći se ovim autobusom i sa razlogom ima status legende Smederevskog puta.

Osnovno pravilo korišćenja ove linije jeste da ukoliko vam vreme dolaska na odredište nije bitno, koristite autobuse žute boje, starijeg godišta (Mercedes Connecto, Ikarbus IK 206). U suprotnom, crveni autobusi sa LED svetlima (Ikarbus IK 112 LE, MAN...) su odličan izbor za to, iako tačnost nije u samom vrhu.

Starija vozila imaju veliki problem sa hlađenjem motora što se verno prikazuje na majicama putnika zbog uključenog grejanja u kabini na najjače. Ljudi koji žive čak i u široj okolini stajališta je mogu čuti sa terase.

L, od latinske reči...ne znam koje, u prevodu - onaj koji vozi do pola puta.
Vrlo često se prilikom neplaniranog izlaska putnika na stanici koju vozač proglasi za poslednju čuje po neka sočna psovka iz srpskog naroda, a nekad i ceo asortiman varijacija u kojima se spominje vozač, vozačeva šira i uža porodica (najčešće majka), država i stoka; kao i sve ostalo što nervoznom putniku u tom trenutku padne na pamet.

Jedini aparat koji prestaje sa radom kada ubacis novcic. :)

U krizu poznih godina, kao što joj samo ime kaže ulaze osobe u poznim godinama(65+). Najčešće penzioneri. Postoje raznovrsni i brojni simptomi koji se javljaju u autobusima gradskog prevoza, ali najčešći su:
1. Ustajanje u 5h ujutru i odlazak na najbližu okretnicu gde se započinje dnevno kruženje jednom od linija.
2. Brzina ulaska i snaga pri guranju oko slobodnog mesta u autobusu je neverovatna. Osoba tada postaje jača i gipkija nego u svojim ''najboljim godinama''.
3. Slabost i obolelost im se naglo povećavaju kada je potrebno nagovoriti druge (mlađe) putnike u autobusu da im ustanu.
4. Ukoliko im se mlada osoba koja sedi sama ne ponudi da im ustupi mesto ili ukoliko ih neko slučajno zakači dok se kreću kroz autobus, slede glasne kritike upućene osobi koja je to uradila. Prisutno je obilato korišćenje fraza: ''današnja mladež'', i ''u naše vreme nije moglo ovako''.
5.Osoba se uklučuje u svaki razgovor o politici koji vode okolni putnici, pri tom obavezno navodeći da je za vreme Tita bilo mnogo bolje.

Izum, par dana mlađi od točka. Čoveka prosto uhvati nostalgija za onim starim narandžastim aparatima, danas potpuno zaboravljenim. Još jedna potvrda da se točak tehnološke revolucije u Srbiji okreće u nazad.

Nedavna istraživanja pokazala su da postoje četiri vrste, četiri tipa putnika (poređani prema učestalosti):

1) Paranoik:

U strahu od drakonske kazne sposoban je stoji na minimalnom rastojanju od aparata za poništavanje sa kartom u znojavoj ruci. Pri svakom stajanju posmatra da li je u blizini trojka u žutom i na koja će vrata ući.

2) Rođak sa sela

Sa sobom uvek nosi štos karata koje uglavnom više nisu u opticaju i redovno ih otkucava naopačke, ubeđen da je "123456789" serijski broj i da ga ne treba dirati.

3) Taktičar

Koristi metodu koja garantuje najisplativiji način vožnje gradskim saobraćajem. Metoda se sastoji u tome da svaki put kada kontrola naiđe, on pokuša da se probije na već 'očišćeno područje' na koji se kontrolori neće vraćati. Ako baš zagusti, sposoban je da se non-stop šeta gore-dole po trolejbusu/autobusu/tramvaju dok kontrola ne izađe. Najgorem slučaju može mu se desiti da izađe na sl. stanici pod izgovorom da je karta u 'novčaniku/torbi/džepu/etc' i da ne može da je traži jer silazi 'sad odmah' (iako stoji na semaforu u trajanju od 125 sekundi na 400m od stanice).

I najređa varijanta:

4) Uzoran građanin koji poseduje mesečnu markicu i putuje bez opterećenja.

...je upravo prdnuo, i ne želi da iko pomisli da je to on, pa pravi facu ala "ne mogu da veruje da prdite u basu? Još samo da znam ko je ta nekulturna spodoba?"

Poznato je da naši sugrađani, vozači gradskog saobraćajnog preduzeća, poznatiji kao majstori, na dnevnoj bazi na svoj račun čuju, ili ne čuju, u svakom slučaju prime veliki broj uvreda. Bilo da je zbog pogrešnog uključivanja u žutu traku sa kružnog toka kod Novobeogradske opštine, ili zbog naglog kočenja na stanici, neko će u svakom slučaju, bili oni krivi ili nedužni da im jebe mater bez razloga. Većina njih samo čuje psovku i nastavi sa svojim monotonim poslom za državnu platu, jer ih, prosto rečeno, boli kurac šta neka bakuta sa Karaburme ili debeli taksista kod Ušća misle o njegovoj vožnji.

Ovo poređenje prikazuje neverovatnu staloženost i smirenost određenih osoba u situaciji kada bi većina drugih uzela najbliži predmet, veličine i težine Nokia 3310 telefona i na fin i kulturan način, razbila glavu sagovorniku, bez imalo straha od griže savesti.

Leto prži nemilosrdno. Kupio si koka kolu od litar koja ti je onako neotvorena i pod pritiskom pala na asfalt ( zamisli šta je bilo kad si je otvorio ) i sok ti se slepio za ionako znojave ruke zbog 37 stepeni u hladu. Već piješ vruću kocu. Ulaziš u skoro pun autobus, sluške ti u uvetu i kapljice znoja ti se slivaju niz uši, obraze, čelo, nos, ma svuda ! Predpostavimo da stojiš ( čitaj : pun bus ) pa se držiš za šipku. Ugođaj neprocenjiv.

Moje viđenje hemijskog sastava :

- Masnoća sa šaka desetine ljudi koji su se vatali na tom istom mestu pre tebe.
- Znoj sa šaka -||- , kao i sa drugih delova tela kojim su se očešali o šipku, ručerdama, guzicama itd.
- Prljavština istog porekla.
- Pa onda sve to sa tvoje šake zajedno sa vrućom slepljenom koka kolom.
- Ko zna kakve sve zaraze još postoje tu, mada njihovo postojanje je neminovno

Урбана верзија познатог рударског поздрава. Кратки бљесак фарова и подигнута рука пре мимоилажења и одласка на станице у супротним смеровима.

Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).

U narodu poznat kao "Dražanjac".

Smatra se najluksuznijim vozilom koje javni prevoz može da ponudi, a da je besplatan (de facto) i da možete da odložite prtljag kao u drugim autobusima.
Kada neko u Grockoj vidi da stiže "za 5 stanica", u roku od minut se formira skupina ljudiA

, veličine bataljona koja trči ka stanici ispred osnovne škole.

Autobus GSP-a kada prazan stigne na Zeleni venac.

Размишљање доброћудног сељака сломљеног срца који се први пут сусрео с појавом званом - спонзоруша.

Zemlja sa najvise dece(do 7 godina)u celom svetu.

Novčanik u GSP-u.

Krajnji stepen lenjosti, bezobzirnosti i bezobrazluka. Sesti u busu/troli/tramvaju dok pored vas stoji trudnica ili baba od 100+ godina koja na svakoj krivini zamalo padne a koja pritom deset stanica stoji pored mesta na koje je dotična persona upravo sela njoj tik ispred nosa, da bi smestila bulju na sedište za jednu, eventualno dve stanice ekstremno je sebično i samoživo. A da ne pominjem likove koji odjebu babu/dedu 100+ koji ih zamole da sednu uz obrazloženje da su bolesni/nije im dobro/ bole ih noge/duhovita obrazloženja (da li ste vi ustajali kad ste bili mladi - pa zato vas sada i bole noge hahaha, što je uzgred i najodvratnije) čiji su postupci direktan pokazatelj kućnog nevaspitanja i šabanije.

Najbolji prijatelj muške populacije u prevoznim sredstvima GSP-a.

Glavni kontrolor letenja za Evropu.

ime srpskog filma, koje je GSP preuzeo kao zvanični slogan za zimsku sezonu 2010/2011.