Selo sa dosta domaćinstava, raspoređenih tako da je svako od svakog udaljeno minimum kilometar. Naziv od same Okeanije sa tonom malih ostrvskih državica (ne računajući Australiju), razbacanih po Tihom Okeanu ko đubre po njivi.

Izraz za seoski pokušaj geek-a, nerd-a ili, prosto, po srpski rečeno - budalu koja misli da sve zna!

To je, zapravo, lik koji, ne da celom selu sastavlja tastaturu s kućištem (jer, jbt, nemoguće da priključak oivičen ljubičastom bojom ide u ulaz oivičen istom bojom, to je neka svetska zavera velikih razmera da bismo se mi zbunjivali!!!), već je i učen pa preučen!

On je sušta inteligencija, reinkarnacija samog Njutna i svi ostali su, u odnosu na njegovo preuzvišenstvo, najblaže rečeno - retardirani!

Smatra se stručnjakom u svim oblastima, počev od etimologije pa sve do kvantne mehanike. Bolji je lekar od lekara, bolji je istoričar od istoričara, bolji je pravnik od pravnika! Jer, on je čitao Bibliju! U njega su knjige starostavne! Čovek zna reč samoga Boga!

O njemu se misli da je Tesla svoga sela, a najčešće, on, zapravo, i jeste samo - tesla.

Kada platiš curi letovanje u Turskoj pa zaboravi zašto je ljuta na tebe.

Krezava veštica mi glođe falus koji kao samosvesni entitet oboleo od lepre zviždi pesme Rada Lackovića... Sifiličan, raspao, iz njega curi zeleni ekskrement...Gleda me onako jednook i krvavo zaklan veštičijim smrdljivim desnima i kaže: DA IMA LJUBAVI LAKŠE SVE BILO BI, DA IMA LJU-BA-VI!

To nije tiho ispevan psalm veštice...ona ne postoji. To je zelena muzika iz moje frule...

Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Uz ''smetnje na vezama'' i ''istroši mi se baterija'' ova izjava je često notorna laž kojom se služimo kad želimo da prekinemo priču.

Добро јутро, Колумбо, Америка ти испред очију.
Одавно се знало да ће се то десити, само је било питање времена. Очигледно још од Креманског пророчанства.

Ono što vam reklamiraju majkrosoft i društvo da dobijate kad vam se podrnda nešto. Idealno, pozovete nekog kompjuter stručnjaka i on vam čarobnim štapićem reši stvar. Realno, nema tu ni t od tehnike.

Do ove pojave dolazi isključivo, kada su zadovoljeni sledeci uslovi:
-Udjete u autobus koji ne sme da bude mladji od 50 godina
-Sednete pored dve bake koje raspravljaju ko je sinoć trebao da ispadne sa farme a ko ne

Visok nivo dosade prouzrokovane boravljenjem na mestu koje ima negativne posledice na intelekt subjekta. Odnosno osećati se kao čuveni Stiven Hoking (naučnik koji je postavio teoriju o crnim rupama u svemiru) na Singidunumu ( trči pišaj fakultetu).

Tripovanje da ti zvoni telefon.

Rečenica koju će vam reći bar jedan lik u društvu kad vas zove keva ili ćale

Nekako njah - nit' smrdi, nit' miriše. Mož' da prođe, ali i ne mora ako nije baš preko potrebno.

Može se odnositi na sve i svašta: od neke pesme nekog izvođača, preko nekog filma ili klope, pa sve do neke trebe.

Jednostavno: nije da šteti, nije da ne koristi ali, realno, čemu sve to?

Део ибарске магистрале на ком се налази хотел Ере Ојданића.

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Opis problema koji imaju ljudi sa preuranjenom ejakulacijom.

Zarazna bolest televizora koja se dobija u kontaktu sa fiksnim telefonom. Posebno se ispoljava kod emisija s uključenjima gledalaca. Najbolja prevencija je da se smanji ton na tv-u, kako bi se smanjio rizik od dobijanja ove bolesti.

Samom sebi nasvirati nivo težine prelaska igrice na maksimum maksimuma. Easy je za pičke, Normal isto za pičke, a Hard i Very hard za pičke koje eventualno imaju mogućnost da se izvuku. U nekim varijantama, u igrama najveći nivoi težine mogu biti Superstar, Insane, ili Extreme, ali je u najpoznatijem obliku popularizovano kroz FIFA serijal igara, ali i kroz mnoge druge kao što su Skajrim, ili Halo. Ledženda kaže da će i PES 2018 doći sa ledženderi režimom igranja.

TL-DR, kad hoćeš muški izazov, ti podesi na Legendary.

Covjek koji vas probudi usred lijepog sna...

Pojava ekstremne psihičke promene u toku telefonskog razgovora .