Ovako počinje svaki razgovor između roditelja i deteta koje studira u drugom gradu ako su mu upravo uplatili neki novac.

Zabava mog detinjstva. Oni hrabriju su zivkali čak i neke službe . . .

Popularni naziv za retro vagon, duplo kraći, dvoosovinski (četri točka), bez hodnika, sa prolazom kroz sredinu, a u izvornoj varijanti sa sedištima tapacirunga bez.

Prebrzom modernizacijom domaćih železničkih kompozicija i dalje su mestimično prisutni na domaćem šinskom saobraćaju. Izraz se vrlo često koristi i podrugljivo za modernije, standardne vagone, koji u svom stanju poluraspada, u kombinaciji sa brzim prugama pružaju još gori ugođaj.

Kod ljubitelja vozova ovakav vagon je poznat i kao "Kostotres ekspres", ili "Batica", što je izvedeno iz tačnog naziva - Baat vagon.

Specifična vrsta ljudi, veoma nadarena za mnoge poslove, svestrani su i u sve se razumej... Neretko su baštovani, poljoprivrednici, radnici gradskog zelenila, biznismeni pa čak i "čačkaši"... To se može zaključiti po načinu na koji pričaju preko telefona sa nama uvek nepoznatom osobom..."Brate,imaš neki spanać?" ili "Matori, aj nabavi neko granje da malo čadimo..." može se čuti iz njihovih usta dok pokušavaju da sklope posao...

Pocinju stizanjem na autobusku stanicu 15 minuta pre polaska autobusa, ubedjen da stizes ranije, kad shvatis da je taj autobus, koga si upravo video da prolazi, bas onaj sto tebi treba, a naravno jos nisi ni kartu kupio. Nista, kupis kartu za sledeci, koji je ironicno tek za dva sata, na -15 i kusur stepeni. Posle jedva sacekanih dva sata, posle kojih ne osecas ne samo prste, nego i pola tela od hladnoce, a autobus naravno kasni... Ovde je vec ozbiljno poljuljano psihicko stanje nesudjenog putnika. Kad autobus konacno stigne, shvatas da je klima, naravno, pokvarena. Zavalis se na dva slobodna sedista, ako nista drug bar je autobus poluprazan. Taman se malo opustis, kada bas pored tebe, od celog autobusa, sede dezurni gradski seljak. Taman bi malo odremao (da bar ne mislis vise na to koliko ti je hladno) kad se doticni dohvati mobilnog telefona, pa krene da urla u jadan uredjaj tako da bi ga osoba sa kojom razgovara verovatno cula i bez mobilnog. Pri ovakvim razgovorima mozete da cujete stvari koje vas ama bas nimalo ne zanimaju, tipa da li se on sinoc napio, te dokle je spavao, pa sta je ruckao i slicno. Jos ako nakon zavrsenog razgovora pokusa da prica sa vama... Hvala Bogu da su izmisljene slusalice!

Безнадежан случаj, џаба троши кисеоник. Често пропали студент. Jедина брига му jе терање муве са монитора. Типичан паразит.

Interesantna i specifična pojava u našem interesantnom i specifičnom narodu. Namerni proizvod levičarske politike koji je upropastio živote svojih zamoraca i otrovao resto koji je sve to posmatrao. Ostatak jedne tužne ali poučne istorije naših dedova.

Elem, kako je geografska lokacija koju su isti naseljavali vekovima bila – da ne kažem, VAZDA – opterećena kojekavim ratovima i sukobima, kako onim svetskih tako i lokalno-građanskih razmera, prirodna činjenica je da je u pomenutim borbama poginuo ogroman broj ljudi a od njih nezanemarljiv procenat onih koji su, po svemu sudeći, to učinili HEROJSKOM SMRĆU. Zastanimo tu na trenutak.

Naime, spisak narodnih heroja koje su iznedrila plemena sa ovih prostora a u čiju sam se veličinu lično uverio na stranicama Wikipedie, pre liči na kakav birački spisak u jednom omanjem kineskom gradu ( pa, se vi zapitajte koliko je to ljudi ) nego li na nešto srazmerno skromnoj brojčanosti gorepomenutih plemena. Bez i najmanje namere da nekog ili nešto uvredim, ali ispostavlja se da ima više heroja nego što je ukupno ljudi jebeno učestvovalo u ratovima! U to se, uostalom, možete svakodnevno uveriti šetajući svojim rodnim gradom/selom ulicama Arsena Vivode, Đine Vrbice i Milenka Verkića, odvodeći svoje dete u vrtić «Radovan Kovačević Maksim» tj. dočekivati ga iz škole «Majda Vrhovnik» ili jednostavno ako ste išli u jebeni «Končar». Eto, Englezi imaju Nelsona, Škoti sirotog Volasa, Francuzi se diče Garosom, Amerikanci se ponose Dejvi Kroketom ali zato mi za svako slovo azbuke imamo mali milion takvih. Drugim rečima - JEBEMO. Ili ne?

Legende koje su nam servirali u školama o raznoraznim hajducima naoružanim isključivo zarđalim noževima za pisma kojima su hrabro posecali stotine i stotine turskijeh glava i epopeje o neustrašivim partizanima koji su se bacali na čitave tenkovske divizije u rukama držeći jednu jedinu kašikaru – razume se, sa pozitivnim skorom – dovele su do specifičnog oblika indoktriniranosti međ' srpskim narodom te se tako do skora niko živ nije ni pitao zašto u, na primer, Irigu postoji ulica Dragana Pavlovića Šilje?! I taj Stevan Filipović…Nije stig'o ni da pljune Nemca a kamoli nešto ozbiljnije a već ga u'apsili i obesili!

Elem, ne umanjujući doprinos pomenutog u narodnooslobodilačkoj borbi i nimalo se ne ismevajući paklenim ostatcima komunizma koji su «ostanuli na dar» aktuelnim generacijama ( jer to i nije za smejanje ), dolazimo do spoznaje da novi i bolji život neće nastupiti dok se ne otarasimo pušaka, bombi i diverzantskih akcija iz davnina i prihvatimo da heroj može da bude svako od nas i to bez molotovljevog koktela. Nisam završio. :khm, khm: Ustvari, jesam.

Imaš li kakvih para?

Dešava se kada satima sedite u istom mestu ili kada sedite na nekoj neudobnoj stolici kratko vreme.

Iako je to obično samo malo permutovanje dva broja koje može doći do male greške i malog nesporazuma, ono može dovesti do strašnih posledica.

Дупла Пирова побједа.

Jedinica mere za količinu očišćenog snega od ulaznih vrata u kuću do kapije. Kad te otac, u cilju vaspitanja probudi mamurnog nedeljom u osam sati ujutro.

Poslednji vapaj osobe koja je ceo dan provela u kući. Izgovara se sa prizvukom tuge i sete pomešanih sa jecanjem. Oseća se i neopisiva želja za ljudima i svežim vazduhom. Osoba je sklona emocionalnom samoubistvu ili samoranjavanju, i treba brzo intervenisati da ne bi bilo posledica. Lek je samo pogled na ljudska bića u trodimenzionalnom obliku.

Osoba koja izađe na prvi sastanak (a nerijetko i na drugi, treći) zajedno sa dečkom i djevojkom koji su se tek upoznali. Najčešće je riječ o "manje atraktivnoj" djevojčinoj drugarici čija je osnovna svrha da bude okosnica taktike "moram ići, drugarica dobila mecu" ukoliko se dečko ne pokaže vrijednim materijalom za vezu/dalja viđanja. Takođe, na ovaj način je nemoguće da dečko pokuša manevar "jednokratka konzumacija sa naknadnim ignore-om". Dakle, ovdje imamo primjer nepogrešive i uvijek uspješne ženske strategije kojom se vrlo lako mogu filtrirati poželjne prilike od "napasnika" koji jedino žele seks.

U slučaju obrnute varijante, tj. muškog satelita koji "orbitira" oko veoma atraktivne djevojke, stalno je u njenom društvu, izlazi na mjesta na koja nikad ne bi išao sa drugarima, ali pošto je ona u pitanju, išao bi i u svinjac na "Pomije cocktail party" - u pitanju je dečko koji potajno obožava svoju drugaricu, zaljubljen je u nju od trenutka kada su se prvi put vidjeli, mašta da će ona jednog dana uvidjeti da je on "onaj pravi" za nju i da će na kraju živjeti "srećno do kraja svog života." Naravno, nema petlje da joj to kaže, a i da se odluči na takav sudbonosni postupak - nema nikakve šanse da izađe iz "frend" zone.

Пулен чувене и надасве поштоване фамилије Рац, перспективни син Шипуа, а унук Гокуа.
Након годину дана проведених у фабрици плочастих материјала у Куала Лумпуру, где је догурао до радног места координатора за иверично-шперплочни мастеринг, враћа се у родни Сишикару на Осаки. На свој десети рођендан, проналази у запећку породичне куће прашњави албум са фотографијама из ког сазнаје да му је отац био врхунски фудбалер и одлучује да се опроба у истоме спорту.

Одлази на имање свога дједа, Гокуа, тренутно високо продуктивног неофеудалног властелина и уживаоца халуценог пиринћа, где га овај подучава наредне две године. Као финални испит, Млатику пред сабором Уједињених Чокериста изводи дипломски шут - такозвани Шурикето-Маваши-Капа-Ламбда лоб и добија уместо дипломе хромирани кантар и мапу Београда са уцртаном Кванташком Пијацом, Миријевском и Каленић пијацом и Зелењаком уз поруку да тамо вага паприку бабуру и бостан док не сакупи довољно пара за модрозелене Диадора копачке - древни списи Мастер Китојахо Геданбараи-ја говоре да су оне предуслов за интернационалну славу.

Шест година требало му је за тај подухват, те креће на пробне тренинге у свим цењеним европским клубовима, попут Омладинског фудбалског клуба Фап, Интера и сличних, наравно, уз таличне копачке. Ипак, судбина га шаље у Дански ''Млитјоланд'' где се заљубљује у израелску емигранткињу којој је направио и четверо деце, будућу радну снагу породичног фаст-фуда. Преко дана, успешан је на утакмицама, чак доводи свој клуб у Лику Шампиона где поентира двапут по утакмици и потписује уговор за слику насловницу ПЕС-a.

Три године касније, пар господина упада му у стан опремљен у слободном грчко-римском стилу, краде му таличне копачке, обвезнице старе девизне штедње и нешто тозле. Млатику пада у депресију, батаљује спорт, жени цепа папире, а деце се одриче путем телетекста. Постаје неспособан за све у животу и не успева да заради иједан нови динар. Време проводи на утакмицама петлића, где набеђује очеве да им деца везе немају.

Zena specijalno obucena za zaradjivanje para putem medija(kurs platio TELEKOM),kontakt sa njom se uspostavlja iskljucivo putem telefona koji sadrzi neku magicnu cifru.Ona te pita, TI odgovaras, ona sve to ponovi i ti spustis slusalicu ubedjen da si dosao do epohalnih otkrica i budes srecan sve dok ti ne stigne racun za telefon!Tek onda shvatis koliko ta zena zna i ume!!!!

Nivo književne obrazovanosti. Zakržljali mozak koji nije treniran mislima autora obavezne lektire u srednjoškolskom uzrastu. Dakle, poslednje veliko delo obrađeno na silu je Družina Pere Kvržice ili neko slično.

Zadremati.

Dobro se pripremite, jer je vest koju ćete tada čuti zapravo i razlog zbog kojeg vas je sagovornik pozvao, ali je prethodno morao da vas smekša raznoraznim nebitnim temama kako vas vest ne bi pogodila kao grom iz vedra neba i time u vama izazvala neku burnu reakciju, ili ne daj Bože nešto još gore.

Najčešće izgovorena rečenica kada prosečan čovek naručuje nešto preko Top-shopa.