Dvosmislen izraz kojim lokalni šaljivdžija dočekuje neku gojaznu poznatu ličnost na neku manifestaciju.
Poslednje što vidite na Internet Exploreru, 5 minuta nakon instalacije Windowsa.
Suptilno rečeno ustaj stoko tu sam ja sedio prije. Čisto da bi ispao ljubazan a i malko duhovit.
Veoma dobra, ali i veoma jaka rakija.
Izaziva oduzimanje glasnih žica na kraći vremenski period, namigivanje u kombinaciji sa treptanjem i žmirkanjem, kao i slabije potrese mozga propraćene gubitkom svesti (u zavisnosti od količine ispijene rakije).
...
- E pa prijatelje, da nazdravimo u to ime. Eve ti moja domaća rakija, samo da te upozorim - ova je jaka, mož' slučajno tašti da namigneš!
- Ma nemaš brige prijatelje, tašta i ja se volimo. Aj' da probamo, da vidimo kako pečeš rakiju. ::eks::
- I šta kažeš? Jel' valja?
- ::trep:: ::namig:: ::trep::
- Šta je prijatelje? Jaka, a? Hehe, će se povratiš kroz neki' po' sata, neće da umreš. Hehe
- ::trep:: ::trep:: ::namig:: ::trep:: ::namig::
- Ženče, zovni ti hitnu pomoć. Nešto mi se čini da nam prijatelju nije dobro!
Kažemo nekom ko nam se dovoljno približio tokom rasprave da nam okupa lice svojom pljuvačkom.
Zahvala voditeljke orgija u lokalnom bordelu prisutnom kuratom mladiću koji je došao iz vojske na odsustvo.
Jedan od kuljih spustova kasirki kada želi da vas pita da li vam je potrebna kesa.
- Plazma, eurokrem, malboro.. Još nešto?
- Ništa.
- Jel vam treba kesa?
- Pa ono, lepa mi je devojka baš, ne treba zaista, hvala.. Palačinke su u pitanju..
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Pomalo šaljiva, ali nadasve iskrena izjava zahvalnosti muškarca njegovoj sadašnjoj devojci, koja ga je naučila sve ono što treba da se zna kada su horizontalne aktivnosti u pitanju.
Rečenica koju nikada nijedan Srbin nije izgovorio.
Jedno od prokletstava modernog vremena i vesnika uništenja emocija, ljubavi, čistoće duše i blaženstva doma, ili onoga što vidiš kao dom. Smatraju te, naravno, jer radiš za mizeriju, ali barem si, crnčeći za tu mizeriju, svestan da si sposoban za nešto.
A ovako se tešiš kada te, blago tebi, ponižavaju najdraži i najvoljeniji, ne valja im ništa što uradiš, jure ti greške, iskopavaju mane, guraju u ćošak vrline, kada te ubeđuju da je tvoje dobro loše a loše najgore. Tvoje želje su hirovi, tvoj umor je foliranje, tvoj znoj je znak da kriješ nešto. I hoće još.
Tuga i čemer ovakve situacije najčešće bivaju pretočeni u papir zatrovan olovom sa jezivim naslovima u odeljku "Hronika".
Mjesto gdje je krenula svaka nervozna osoba koju pitas đe će. Postoji i produžena verzija:"U prkno više guzice". Može se javiti i kao obični komentar tj. kao znak negodovanja.
- Đe će da studira posle srednje?
- U Bijograd.
- Oće, u prkno. Od čega će da živi?.......
- Đe ides na doček nove?
- U prkno više guzice.
Naći se u masi ljudi đe niko ne može doći do vazduha maltene.
○ Đe su Šomi i Srka?
○ A ko zna, verovatno se još gužvaju u busu.
○ Klasika...
Švaler nepušač koristi ovaj izraz kada ga neka zanosna devojka ponudi cigaretom.
Ovo se koristi u situacijama kad nešto čuješ a ne veruješ da si čuo ili si čuo neku glupost od nekoga pa ga jednostavno poniziš i kažeš mu "Čuj njega"..
Osoba 1: E jesi čuo da Kaka prelazi u Mančester Siti za 120 000 000 funti??
Osoba 2: Heh, Čuj njega...
Publika na tribinama fudbalske utakmice koja histerično navija za omiljeni klub i na taj način mu pomaže da savlada protivnika. Ova fraza je toliko korišćena, da je dolazilo i do komičnih situacija. Jednom prilikom bokser posle meča izjavljuje: Hvala publici, bila je moj dvanaesti igrač.
Onaj dan kada jedna individua koja posećuje facebook jednom u 6 meseci provede ceo dan na istom pišuci hvala gomili ljudi za koje nije cuo ni video.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Svršen glagolski oblik. Nešto što nije bacati foru.
Kako su nas učili da razlikujemo glagolske oblike po trajanju? Ako ima smisla da glagol stoji uz pola sata onda je nesvršeni, a ako zvuči nezgrapno i nelogično onda je svršeni. Hajmo!
Pola sata baciti foru. Ne baš. Osim ako nijesi stranac ili gastarbajter. Ali te onda glagolski oblici ne interesuju. - svršeni.
Pola sata bacati foru. Izbjegavaj!
Uspješno baciti foru je biti majstor u određivanju mjere. To je kuvarska vještina. Flambiranje. Tajni začin razgovora. Britkost britve brice. Britkost sjekire drvosječe. Ne cijepanje po čvoru drveta, no đe je najmekše, đe se vlakna dodiruju. Đe se odvajaju slojevi mesa šarana. Ne prstima đe se kose mrse, no đe im vjetar vlasi razdvaja.
Nekada je u korist razgovora a nekada u čast univerzumu.
-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.
Klinaci,'93 godiste i mladji koji komentarisu klipove na Youtubu.Postoje 3 vrste junaka :
-Veliki Srbin,hvala tebi Cica Drazo(cuo za njega na tv)
-Veliki Hrvat,za Dom spremni !(cuo za to u partizanskim filmovima kada Bosko Buha baca bobme na ustase)
-Veliki muslimani,koji zavisno od pojedinca ili su bili puni ljubavi i zale za bivsom SFRJ ili su se utripovali na Bin Ladena i smatraju da treba da pobiju sve nevernike.
Klip na YT,insert iz "Kefalice" gde deca odogvaraju na pitanja....u normalnom coveku izaziva simpatije i osmeh,a evo komentara :
VH:Ahahaha,decki al se glupi nije ni cudno sto smo vas klali u Hrvatskoj i sto smo vas protjerali da nam ne prljate Lijepu Nasu domovinu....ZA DOM SPREMNI !!!! SRBE NA VRBE !!!
VS:MRS,bre ustaso odvratni,p**** mi ****(i jos sijaset drugih intelektualnih reci) zar si zaboravio Vukovar sta smo vam tamo napravili,aaa ??? Doci ce dan kada ce da povratimo nasu svetu srpsku zemlju i kada cemo da ucinimo da nasi nebeski junaci opet budu ponosni na nas ! CCCC
VM 1 :Ah,stvarno nije mi jasno sto se tako prepucavate....a bili smo tako dobri jarani....al upropastise nas svjetske sile...sto se ne vrati nasa SFRJ....
VS: Alo Turcine ne kenjaj,to bre komunisti nista ne valja nisi mogao da slavis Bozic normalno(tad sam pomislio sreca da to moja porodica nije znala mogla, jadna, da nastrada zbog toga sto je slavila a nije se smelo)
NOZ,ZICA,SREBRENICA !!!! CCCC
VM 2:A,doci ce Alah u svoj njegovoj slavi i divoti i sve ce vas pobiti,pseta nevjernicka !!! Vidi te i sami sta ucini junak nas Osama...krv je to nasa pravovjerna....bice Bosna opet Turska.... Selam alejkum.i tako jos 30 puta u krug za 10 min na svakom klipu koji ima kakvu-takvu vezu sa Balkanom.....
