
Slina u najavi. Ljigavac u razvoju. Bezbojna, bezlična i bezoblična masa, bez ukusa, ali ne i bez mirisa. Kandi mnogo. Čuj mene vnogo. Mnogo.
Početkom devedesetih, u vrijeme najveće sportske ekspanzije na ovim prostorima generacije rođene krajem sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih opredjeljivale su se u navijačkom smislu za Zvezdu ili Partizan, podjebavajući navijače Zvezde za basket, a navijače Partizana za fudbal, ali su isto tako bili spremni da istrpe provociranje iz suprotnog tabora na račun slabije pozicije svog kluba u jednom od sportova. Upravo ta podjela omogućila je da na površinu isplivaju djeca konformizma.
Pitanje kome će se prikloniti carstvu za njih je imalo jednostavan odgovor - onome koje u tom trenutku i u tom sportu ima više bodova na tabeli. Postoje ljudi koji navijaju za Čukarički. Postoje ljudi koji ne navijaju ni za koga, koji su neutralni i koje sport ne zanima. I to je u redu. Ali, postoje i gorepomenuti kvislinzi, koji, zauzevši vin-vin poziciju, izbjegavaju bilo kakav otvoren sukob u kome bi bili u podređenoj ulozi. Za njih navijanje nije emocija, već prosta računica.
Sačuvaj me, Bože, takvih ljudi.
- E, momci, jeste vidjeli kako ovi naši odvališe sinoć...
- Ćut'! Koji naši?i? Sinoć si s Delijama, jutros si sa Grobarima. Takvi kao ti su cvijećem dočekali Hitlera. Ako ne prestaneš da kenjaš, mogao bi neko da ti malo polomi kičmu! A, da.... Ti nemaš kičmu.
Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."
PR (zajebana verzija)
- Brate! Sinoć smo Kiza, Šomi i ja odvalili onog Copeta! Jebali smo mu mamu!
PR (umiljata verzija)
- E, izvini, jel znas da je Zoki uradio bolje pismeni od Miše? To je za pohvalu! Ali je Peca i dalje najbolji...
Misao sveže otpuštenog zatvorenika nezadovoljnog seksualnim životom unutar zatvora.
Najcesce objasnjenje mama i baka kada ih djete ili unuce pita zato neku stvar ne mogu dobiti
Varijacija na temu izreke:”Kad je bal nek je maskenbal.”, a primenjuju je zaljubljenici u mali fudbal.
Posle termina:
A:”Je l’ igramo, i sutra?”
B:”Normalno. Kad je bal, nek je fudbal!”
Оно што ће говорити јебач-реалиста, док ће клинац-дркевичијус говорити како би поцепао ко свиња масан џак или јеб'о и да има сиду или љубио киту онога кo je јебе, за рибу којa га никад неће ни погледати, додирнути ласером а камо ли обичним штапом.
Šta bre rano, u Nikšiću već povraćaju!
Врхунац гребатора. Лик коме је животни мото "што је џабе и Богу је драго". Пуши али никад нема пљуге, пије али никад нема кинту. Увек је гладан, увек је жедан. Може сок од зове, могу пихтије, може пита од пре 15 дана.
- Даре оћеш ти мало белог лука?
- Може брате.
- Али зар ти ниси алергичан?
- Јесам, ал да га јебеш, прегураћу. Дај овамо главицу.
Јадац, само парче коске вас може довести у екстремну игру са својом ужом или широм породицом. Игра је веома зајебана и ако се играте са погрешном особом може да се доживи нервни слом. 'То ти је за јадац' се користи две секунде пре нервног слома.
-Аааа тата јадац, 'оћемо да играмо?
-Ајде.
-Може у 500 динара?
-Може сине.
-До кад?
-До сутра.
(23.57)
-Сине 'оћеш воду?
-Оћу тата.
-Ево. Прц, то ти је за јадац!
-Ааааааа зашто? Како ме увек зајебеш. Цео дан си размишљао о овом срању само да би ми узео 500 динара, значи не верујем... Аааа!!
Јаз у годинама сликовито представљен јазом унутар путничке кабине аутомобила.
" Си чуо ти за бруку?"
" Какву бруку?"
" Сцена брате! Уставише саобраћајци пре неки дан Мићка, са девојком..."
" Оном малецном? Јеботе, никад ми неће бити јасно како може бити клинком. Па мала нема ни..."
" Ма чекај, да завршим! Уставише га конташ, и, написаше му две казне! Једну за прекорачење брзине, и, пази сад...написали му казну што вози дете на предњем седишту!!!"
" Лажеш!?"
" Мајкеми! Мала морала одмах прећи позади!"
" Не верујем! Значи, не верујем! А фино сам му рекао! Немој!"
" Ја контам да је и добро прошао. Шта би пандури рекли кад би знали да он то јебе?"
Konflikt velikih sisa devojke koja fura vestern fazon.
Суптилно дочаравање дотичној особи да то што покушава да се покаже у другчијем светлу, мрка капа.
-Опет кец мајке ти га ретардиране, па зар из Ликовног?!
-Па наставнику се није свидело што сам нацртао пишу на коњу. Али он има пишу...
-Има сине мој! Али не видиш другу децу да цртају курчину преко пола блока, светенејебало!
-Поправићу се тата...
-Е мој ти, мало је касно за то... Сад кад су видели да си дауновац има да копирају бандере док не попуне све рубрике....
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
-Е доста је било! Нећу више да будем "призетко"! Има да узмем кола и да одем у курац!
-Мало је касно за то драги зете... Обзиром да су та кола моја, и да си потписао уговор да ћеш радити у мојој фирми још минимум шурнаест година...
-Да тата...
Питање постављено, најчешће смарачу, који те бомбардује низом питања. Оно што је интересантно је чињеница да се сва питања односе на неке интимне ствари типа где ти раде родитељи, ко су, је л' пратиш изборе, шта си радио деведесетих и слично. Оно што је још чудније код свега тога је што те то не пита добар ортак док седите и пијете пиво гледајући гуазате пичке, него лик кога си тек упознао, потпуно из ведра неба.
-Е, матори, ово је Слободан, онај мој ортак са Бањице.
-Здраво, Слободане, ја сам Борислав.
-Знам, знамо се ми од раније.
-Стварно?
-Да.
-Да ли би био љубазан да ми кажеш одакле, ја се нешто не сећам..?
-Па ишли смо заједно у вртић, сећаш се?
-Искрено не, не сећам се ни како ми се васпитачица звала а камоли с ким сам ишао...
-Весна З. Ноговић, сад живи као пензионерка на Новом Београду.
-...до јаја.
-Студираш?
-Овај...да, да, студирам. Филозофију.
-Стварно? То је баш занимљиво. Реци ми ко ти је омиљени филозоф?
-Па не знам сад, никад о томе нисам размишљао...
-Размисли.
-Па волим античке филозофе, али не могу да се одлучим...ево рецимо неки руски, Берђајев.
-Берђајев? А није Чернишевски?
-Не.
-Океј. И шта мислиш, да ли ће бити превремених избора?
-Молим?
-Да ли мислиш да ће бити превремених избора?
-Јеботе, откуд знам, ваљда...
-А је л' би ти волео?
-Искрено не, не волим кад ми сваких пет минута искачу из фрижидера Ивица, Ђилас, Тома...
-Не волиш нашег председника?
-Јок. Мислим да једино што је паметно урадио јесте кад се везао. Знаш ти како јуре ти у лимузинама што имају првенство пролаза?!
-Знам. А јеси ли ишао на неке митинге?
-Нисам, јебе ми се. Хтео сам једном али ми долазила риба а ја био загорео, знаш како је...
-А твоји?
-Који моји?
-Родитељи.
-Ћале ишао 9. марта да слуша Вука. Петог октобра је хтео да иде али није могао јер је имао неке обавезе, ишао је нешто по неке цигарете у Бугарску, небитно...
-А пре њега?
-Шта бре?
-Па мислим на деду, је л' био политички активан, је л' учествовао у Другом светском?
-Хајде јеботе хоћеш да ти причам о томе како ми се аскурђел тукао са Турцима на Вучјем долу!? Деда био четник, причао ми да је карао неку енглеску шпијунку... Ма бре шта ти хоћеш од мене, је л' ти радиш за УДБУ?
-Хахахахахахах ма јок бре, шта ти је? Питам онако, занима ме, да се боље упознамо...
-Испитујеш ме ту к'о да хоћу масон да постанем, само ме још ниси питао о мојим религијским уверењима... Хајде одох ја, журим, морам баби да купим батерије за даљински, не може да пребаци на иднијске серије.
-Ћао, Боро, драго ми је што смо се упознали...
(Пссст! Хало! Хало! Овде Крцун, овде Крцун. Слушајте ме: цверглан не лети, понављам, цверглан не лети. Цверглан је миран у кокошињцу, пријем.)
Da je Srbija velika znaš jer si hronično bez kinte i nemožeš da otputuješ dalje od zone koja je na markici gradskog prevoza.A da je svet mali,to si negde čuo,pa se foliraš kad sretneš nekog mučenika kao i sam što si.
Ulazi kontrola u GSP,karte na pregled molim!
-Vaša markica je za prvu zonu,ovo je treća,doplatna karta je 3000 dinara.
-Odakle mi bre 3000?!?
-Onda ličnu kartu....propisi su propisi,moram vam ispisati kaznu....
U tom trenutku ti se javlja riba ko avion:
-Hej,Miki,jesi me zaboravio?
Jebem ti budalu,pa to je Lola tvoja ortakinja iz srednje,bolja nego ikad.A ti posran i crven od sramote samo konstatuješ:
-Ćao Lola,kako je svet mali....
Eh,da onda kondor nastupa:-Izvolite vaša dokumenta gospodine,kaznu možete platiti na blagajni GSP-a...........
Pomalo vulgaran, ali originalan način da naglasite koliki ste baksuz.
Ova izreka je posebno popularna među kladioničarima.
Најчешћа лаж коју нам је кева говорила док смо били мали да би нас натерала да једемо разна срања.
1
Кева: Сине, једи мало и першуна.
Син: Али тако је одвратан.
Кева: Ако је, само ти једи, добро је ѕа вид.
2
Кева: Сине, да ти награбим и мало гована?
Син: Али мама, смрде...
Кева: Ако сине, ако, добро је то за вид.
Odgovor na glupu konstataciju vaseg druga koji kaze da je neka cura lepa(a ustvari je ko kontejner,nego jebiga,njemu je to dobro,jer kako on kaze - "Jebao ne jebao,kurcu vreme prolazi").
Drugar: Aaa, vidi ovu malu, nije losa,nije,nije...
Ja: Alo bre purgeru,jel imas ti oci!?
Drugar: Daj bre ,sta joj fali?
Ja: Sta sta joj fali!? Gle kakva je,ne bi je elektrodom pipnuo!
Drugar: Znas ti mnogo, RKDS( rdjavom kurcu i dlaka smeta!).
Ja: Ooo zivote lutalico! Kupujem ti naocare za rodjendan.
Каже се за некога, ко се од одређеног тренутка у животу, повукао из свих централних збивања, било својом или туђом вољом.
X: Има ли где Зокија?
Y: Ма откад се оженио, к'о да је запао за креденац!
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu”
02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite”
03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom”
04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”
Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.