Непоправљиви уживалац разноразних игара на срећу. Црно испод нокта средњака одаје главну пасију овог несретника, чије се биствовање свело на гребање произвољних срећки пазарених на оближњој трафици. Гребање је уствари еуфемизам - боља реч би била манија, нарасла током година услед неуспеха. Oн кида, урла, удара и љушти до крви борећи се за дах, као заточеник каквог ковчега у чији је поклопац судбина тако окрутно ударила и последњу закивку. Среброљубље и лебац без мотике сада имају реч.
Читав један живот људске индивидуе несхватљиво, а опет једноставно сведен на обичну ономатопеју: греб, греб, греб.
Види два иста знака, ајдееее! Ахххххх, три! Ајде Боже ајде, још овај један само, стижу виле авиони море и скупи кондоми курве вавилони... греб греб греб, пу пишам се ја на ово, не фали ништа ни сад што живим у трошној родитељској кући, топла је бар и не прокишњава, шта ће ми више. Е Љубо, дај ти мени ипак још једну. Чек стани, дај још три.
Возач са слабијим осећајем за простор.
- Јеси ти узимао ауто синоћ?
- Јесам, што?
- Жено! Овај наш син је далтониста! Иди врати га идиоте, узео си погрешан. Наш ауто је црвене боје!
- А то... Па мало сам закачио неки стубић на паркингу у граду, није то ништа, само мало да се исполира...
-Jel imaš za poruku
-Jel imaš žvaku
-Jel imaš 20 dinara
-Jel imaš li pljugu
Ako svakodnevno više puta koristite ove rečenice na odličnom putu ste da postanete grebator.
Лик који увек посматра, али никад није директни корисник апарата у кладионицама. Цео дан проводи у кладионици и увек забоде себи место како би имао увид целог ентеријера. Када види да лику који игра апарат иде од руке са ударањем оних дугмади, почиње да заснива дијалог, чија је тема најмање битна, надајући се да ће га засмејати и да ће од укупног износа који је освојио лик који је играо дати барем за чипс. Уколико посматра лика који игра а није повезао ни оно што је он видео да би могло бити повезано са краја просторије, њему не придодаје чак ни поглед.
Лик: Паф, паф.. трас! То!
Г: Браво! Сад си му јеб'о кеву! Идемо бре!
Лик: Опусти се човече, и није нека сума..
Г: Ма само дери!
Najčešće opisuje ljude koji uzimaju tuđe, veoma dragocene, cigarete. To su često osobe koje nikada nisu kupili sebi paklu cigara i poriču da puše. U većini slučajeva, posle dugog staža grebanja, te persone propuše. Na početku ne biraju toliko vrstu cigareta već prate princip - daj šta daš. Da bi se, naravno, kasnije držali određenih pušača odnoso određenih cigareta.
Muškarci: - E brate, jel imaš pljugu?
Žene: - E, jel imaš pljugu?
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.