Omiljena igra vozača naših drumskih zveri, trolejbusa. Ljudi koji ulaze i koji žele da okušaju sreću, daju mu pare. On iste uplati u svoj slot aparat koji ima za instrument tablom i žurka kreće!

Najbolji fps ikad,ako vam se gadi igra pri prvom pogledu sedite za komp i upucajte ili zakoljite sami nekog 100% cete postati zavisnik... uzgred,igrica postaje sve vece sranje zbog povecanja broja citera...

Riječi najčešće ugojenog klinca (glumca) u kraju. Jedini sport u njegovom životu je PES (koji je gledao kako se igra prošle godine). Voli da fura palačinke, hamburgere, a u džepu nosi nikad neupotrebljenu štopericu.

Popularan dečji naziv za lastih, tj. za istoimenu igru sa lastihom. Naziv lastiš dobija od baba, a neretko poprimi i hibridni naziv lastiž. Nekad najpopularnija igra među devojčicama i zenskim petkom. Igra je jedna od retkih sa širokom sopstvenom terminologijom.

Izraz koji se koristi za osobu koja drži svoja ledja ispravljenim,kao da ima kolac u njima.Obično se koristi na kolektivnim veseljima,dok se igra kolo,ili u nekom sportu,kada ekipa sa strane snima šta se dešava.

Igra koja je vrhunac popularnosti imali pre nekih 10-15 godina. Igralo se na jednom golu, broj ljudi koji igra bio je neogranicen, a generalno pravilo bilo je dati nekom od ucesnika 10 golova. Varijacije u ostatku pravila isla su od ulice do ulice.

Igra koju su smislila deca koja igraju fudbal samo na jednom golu... Jedan brani a drugi se dodaju i shutiraju al da lopta nije pala, i treba da mu daju 10 gola. Ko promashi ide na go. Odbrojava se od deset unazad pa se zato tako zove. Na kraju igre sledi guzenje, odnosno trtesh, kada onaj ko je primio deset gola se trti, a ostali ga gadjaju u bulju...

Preteča današnjeg fudbala, nastala krajem XIX veka u Srbiji. Otac ove igre je Karađorđe. Spičošut se vremenom razvio u fudbal, koji se sada igra svuda u svetu, ali još uvek ne i u Srbiji. U Srbiji se još uvek igra spičošut.

Igra koju su svi(barem muškarci) kao deca igrali. Vrlo je slična običnom fudbalu ali se usled nedostatka sretstava igra samo na jednom golu i to uz samo jednog golmana(obično najsitnija osoba u grupi) koji je sam protiv svih,taj golman je vrlo često i sudija.

Igra slična fudbalu. Igra se na jedan gol. Igraju dvije ekipe sa 1-4 igrača, a golman je neutralan. Golman "izvodi" loptu tako što se okrene prema golu tako da ne vidi kome će lopta pripasti i baci je unazad iznad glave. Penal slijedi nakon tri kornera. Kada se izvodi penal onda neko iz ekipe koja se brani može po želji da zamijeni golmana, ako smatra da će on bolje braniti ili da je golman pristrasan. Igra se do 3, 5, 6, 10 golova, zavisno od dogovora. Neko iz poražene ekipe u slijedećoj partiji obično ide na gol, a golman zamjenjuje tog igrača. Takođe, ko slabije igra i svjestan je toga, često se sam prijavi da bude golman.

Izuzetno dlakav čovek, kome se sva raskošnost džempera najbolje vidi onda kad krene da igra fudbal bez majice ili skokne da se smoči u vodi.

Igra koja nije zanimljiva beskućnicima

Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.

Lik koji igra k`o masina,kao da je programiran.Svaki potez je nerealno dobar i prokleto precizan.Bleji na vrhu ATP liste vec nekoliko godina i cisto sumnjam da ce ga neko uskoro skinuti odatle.Covek koji igra bez ikakvih emocija.Hladan kao spricer,uvek miran,nit` se smeje,nit` place.Njegov izraz lica je uvek isti(bezizrazajan)bilo da gubi ili dobija.Ja budem srecniji kad dobijem basket napolju,nego on kad osvoji Wimbledon.Mnoge tenis patriote ce sad da popizde,ali nazalost,Novak je za njega jos uvek mala beba koja se igra u pesku.I ne samo Novak...svi ostali mogu da mu se sagnu bar za sada,jbg,covek nam je ipak objasnio kako se igra...

Poznati srpski folker koji u slobodno vreme igra lik John Locke-a u popularnoj američkoj seriji "Lost".

Jedna od igara iz mesta odakle sam , kojom su se i mladi i stari oduševljavali , prikazivanje snage , izdržljivosti itd.. Ne veoma inteligentna igra , ali ima svoje cake.
Naime , radi se o sledećem. Dva igrača stoje jedan naspram drugog, okrenuti jednim ramenom prema protivniku. Nakon toga jedan od te dvojice , skuplja pesnicu i udara drugog u mišicu,tik ispod ramena , a onda ga drugi , istom tom rukom udara na isto mestu u ruku kojom je udaren. Igra u suštini nema kraja , sve dok jedan od te dvojice više nije u stanju da ruku podigne .
Inače, mesto o kome se radi je Sivac.

Jedno od srpskih kola (iz Glamočkog Polja) koje se igra bez pratnje muzike. U toku igranja se ne zna da li grmi il' se zemlja trese (pod ljutim Krajišnicima). Kada se igra na većim zborovima, desi se da izazove cunami. Jedino se čuju povici, kao npr: Obori ! Poreni ! Obrni ! Okreni !

Izgovara se "maaaačka", a to je stara igra koju su naši očevi, djedovi, pradjedovi itd. igrali dok su bili klinci. Igra se na slijedeći način:

Prvo se bakva zabode u zemlju, a na nju se postavi ćuše (nešto slično hokejaškom paku, samo što se izrađuje od drveta). Zatim onaj koji ima drvenu paliju očali to ćuše tako da šundra ne može da ga uhvati. Šundra je inače protivnički tim koji ima zadatak da uhvati ćuše ili da ga pronađe ako slučajno udarač udari ćuše toliko jako da se ono izgubi. Sve dok se ćuše ne pronađe, igra se ne nastavlja.
Onaj koji uhvati ćuše, on postaje udarač i igra se zatim igra na način kako je opisano.

Inače, mačka je igra koja, nažalost, polako izumire. Još uvijek je prisutna u planinskim krajevima, gdje klinci još nisu začarani medijem zvanim internet.

Osoba koji igra ulogu, a bez da je svjestan da je igra pa se poistovjećuje s njom. Neki svoju ulogu dovedu do brenda koju izjednačavaju s autentičnošću ne znajući da se autentičnost ne može prodati. Brendiranje je sebe projektiranje slike o sebi.

Cakaras : onaj ko igra video igrice kao elektronski zavisnik svakoga dana vise od 12 sati dnevno ,ko je izgubio smisao i sustinu realnog svijeta ko zivi u iluziji i samo klikce po tastaturi i misu gledajuci nepomicno u 24 inca monitor