Vrsta kocke. Možeš da dobiješ a možeš i da izgubiš. Kada su skoro sva mesta zauzeta a ono pored tebe je prazno, šansa da tu sedne napucana riba kojoj će sisa da skače kad god bus naleti na rupu (znači stalno), jednaka je šansi da pored tebe sedne debela baba sa 3 cegera koja će da traži da zatvoriš prozor!
Pišem iz autobusa, tako da vam je jasno kakve sam sreće danas...
1. Mesto iznad točka (U autobusima GSP-a proizvedenim pre trideset godina)
2. Mesto iza vrata (improvizovano ili planirano)
Ono što je karakteristično za ova mesta je to da su neudobna (posebno za one sa dužim nogama), da se na njih teško seda, a posebno to što kao takva nisu interesantna penzionerima, trudnicama i osobama sa decom.
Želite li da sednete? // pitate onako da biste ispali lepo vaspitani
Ne, hvala sinko, meni je teško tu da se popnem.
Gledanje filma u autobusu, kada put traje 10ak sati ima sasvim drugačiju namenu od bioskopskog ili kućnog gledanja. Film se uglavnom ne gleda radi kulturnog uzdizanja ili oplemenjavanja duše putnika. Projektuje se mahom uveče/noću, kada su se svi toliko smorili od živopisnog razgledanja predela, putokaza i procena koliko do sledeće piš/puš pauze, da bi manje dosađivali vozaču (aka "majstoru") ili vođi puta (aka "skupljaču harača za carinu").
Obično počinje gašenjem bogatog muzičkog repertoara, baziranog na čuvenim i nečuvenim zabavnjacima i narodnjacima. Aktivira se uređaj (mahom marke "Blaupunkt"- pre će Lukas razdvojiti C3PO-a od R2D2, nego neko bus od "Blaupunkt"-a). Prvo se ubacuje jedan pilot DVD koji uređaj po pravilu neće učitati. Potom se ubacuje onaj pravi.
Nadalje, putnike možemo podeliti prema: položaju u autobusu, stepenu zainteresovanosti za film, kao i načinu praćenja filma.
Prema položaju u autobusu, prepoznajemo dobrosedeoce, lošesredince, pozadince bez nade, visoke i niske. Dobrosedeoci su oni koji sede u prvih 3-4 reda ispred ekrana, pa odlično vide sve, a naročito titl, ako je nekim čudom strani film. Lošesredinci su oni koji sede dosta iza prednjeg monitora, a tik iza, ili čak ispod zadnjeg. Ipak, ukoliko se potrude, mogu nekako ispratiti film. Pozadinci bez nade su (vesela) ekipa iz poslednjih par redova s kraja autobusa, kojima je i zadnji monitor daleko, pa su im mali izgledi da prate film. O odnosu visokih i niskih, te njihovom položaju prema ekranu ne vredi trošiti reči.
Prema zainteresovanosti za film razlikujemo zainteresovane i nezainteresovane. Na zainteresovanost uglavnom utiče stepen smorenosti, pospanosti, položaj u autobusu, ali i izbor filma. Još jedan bitan faktor je i ozvučenje: upravo zbog onih putnika koji spavaju, vozač stiša ton, pa ako je film domaći, slaba im je vajda, naročito ukoliko monitor nije blizu: od motora i klime se ne čuje ništa. Što se tiče repertoara, do pre nekoliko godina, on nije mogao da prođe bez klasika kao što su "Tesna koža", "Sekula se ženi", "Tajna porodičnog blaga", "Seljaci" i "Kursadžije", ali sada su tu i "Montevideo...", "Čitulja za Eskobara",... Strani film se gleda jedino ako neko od putnika ili vođa puta donese od kuće.
Prema načinu praćenja filma, razlikujemo one koji površno prate film (bilo iz razloga zainteresovanosti, bilo iz razloga nemogućnosti da prate), one koji budno prate film (uglavnom jer su se prethodno jako smorili), ali i one koji imaju širok, gotovo metafizički pogled na film, jer im se mešaju motivi više filmova, viđenih pejzaža, putokaza, kao i motivi sopstvenih snova.
Neodredjeno mesto dogadjanja (na licino mesto) koje je odredjeno (tu).
Sedeti na jednom od zadnjih 5 sedišta u autobusu za ekskurziju je privilegija i čast ! Ta mesta su uglavnom rezervisana za petoricu najvećih baja, frajera, siledžija sve u zavisnosti o kojoj srednjoj školi se radi.
Zanimljivo je da glavni među njima ne sedi u sredini kao što bi bilo logično. To mesto je rezervisano za najmanje bitnog lika od njih, koji se tako lišava naslona ispred i ujedno izlaže svim pogledima, pogotovo nastavnika.
Glavni lik i njegov prestolonaslednik sede pored njega. Imaju naslon, sakriveni od pogleda i lak izlaz prilikom ustajanja sa sedišta kad krenu da dosađuju ribama i guraju štreberima u usta rol viršle tokom spavanja.
Do prozora sede asistenti ovih do njih, uglavnom su zaduženi za skrivanje alkohola i švercovanje istog nazad.
Ono što ima svaki gazda kuće, svoje ,,mesto''. Obično je to fotelja ili neki ugao od nameštaja. Na njemu se provodi veći deo života. Svi ukućani izbegavaju to mesto, da ne bi slučajno poremetili raspored jastuka, ili pomerili daljinac koji je savršeno namešten u odnosu na položaj ruku. Čak je i televizor okrenut ka tom mestu. Ništa ne sme da prkosi zakonima koji vladaju u tom delu sobe.
- Sine, jebem ti sve! Kol'ko puta sam ti rek'o da ne sedaš na moje mesto!
- Al' ćale, samo da pogledam rezultate na teletekstu, mama je stavila veš na kauč, pa ne mogu tamo.
- Možeš da gledaš stojeći! Miči se!
Za razliku od nalepnice "beba u autu" koja učesnicima u saobraćaju stavlja na znanje da opreznije voze, beba u autobusu u kojem se vi vozite jeste znak od boga koji vam kaže "grešio si, pička ti materina, sad ćeš da ispaštaš i to debelo". Oznaka da ste najebali na više nivoa, da ćete biti arčeni trofaznim vibratorom u mali mozak tokom vožnje, i da budete ljubazni sa brkatom babom koja sedi kraj vas u busu jer ćete vrlo uskoro verovatno tražiti od nje pešest bensendina. Vozikanje u autobusu gde se nalazi beba deluje vrlo stimulativno, na više nivoa: sociološkom (razmišljate da li je vredno imati porodicu, kad će najmlađi član biti toliki antihrist), psihološkom (pitate se kako je moguće reći za tako kmezavo stvorenje da je slatko, i da li ste vi jedini nenormalan kretenčina koji malog seratora mrzi iz dna duše), religioznom (komunikacija sa bogom da vas uzme sebi i prekrati vam muke).
11.00 h: Žis autobus, polazna stanica Novi Sad, krajnja Gradiška, brakati preldžija šofer, standardna konfiguracija od desetak studenata, dve feMserke koje sede skupa i ne jebu živu silu, par debelih baba sa dvajest kesa i sendvičima od ribe. I na kraju, ponosan bračni bar sa četveromesečnim sinom.
11.03 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee". Putnici sede mirno, komentari tipa vidi kako je sladak, koliko ima meseci, je l' redovno sere kad se naruča.
11.42 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik. Kmeeeeeeee." Mater mu vadi sisurdu da nahrani bebu. Studenti šacuju sisu. Babe žderu neki čips. Fenserke i dalje ne jebu živu silu.
12.39 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik." :usr'o se. Ponosni roditelji skidaju pelenu. Studenti se čude kako je neko toliko mali može toliko da iskenja. U međuvremenu svi umiru, lagano od radijacije. Carinici se dvoume da li da vrate autobus sa granice, biohazadska opasnost je velika. Eskaliraće sukob, pa će se Tadić morati izvinjavati BiH zvaničnicima. Ipak puštaju bus. Fenserke i pored zvukova najnovije pesme Goge Sekulić "Biznismenu, arči mi rč za 'iljadu evra" koji dopire sa njihovih roze mobilnih telefona, u znak protesta napućuju usne i nalakiranim kanžama od 6.3 cm zapušavaju noseve. Babe jedu neki mladi luk.
14.00 h: Pauza na Lončarima. Vozač i kondukter leče živce uz par rakijica. Šmekaju Slađu, garu konobaricu od dobrih tridesetpet banki. Studenti gledaju u sise mlade mame. Iz autobusa izlazi zeleni dim što je bebac ispodrigiv'o i isprdio. Štene koje je slučajno prošlo kraj busa ostalo brez dlake.
14.20 h: Put se nastavlja... Neka im je Sveti Vasilije na pomoći. Gradiška je daleko....
Mesto gde stavimo neke bitne stvari.
I mesto koje od tog momenta zaboravimo na dalje.
Potom se ubijemo u potrazi za njime i proklinjemo ga.
Marfi?
(Mushka varijanta) Ulazish u travaj/trolu/bus i nekako nalazish mesto da stanesh. Slushke u ushima (naravno), pichi neka zika. Pogled ti luta po gomili ljudi iza i ispred tebe i spazish neku/neke dobre cice. Naravno morash da pogledash opet. I opet. U nekom trenutku pogledi vam se sretnu. Pravish se da se nishta nije desilo. Situacija se ponavlja. Sad vec pochinjesh da kontash da i ona tebe merka. Pogledi vam se opet srecu, njoj se otme smeshak. Sad vec pochinjesh da razmishljash o tome kako i nije tolko bedno da startujesh ribu u autobusu. Naravno tada skapirash da treba da sidjesh na stanici.
Varijacija na temu:
Pogledi se srecu, riba se smeshka, ALI onda krene da vam mashe! U trenutku zbunjeni okrecete se iza sebe samo da bi konstatovali da iza vas neam nikog. I dalje zbunjeni odlazite do devojke koja vam saopshtava da vas zna sa neke zurke. Izvinjavate se i pojashnjavate kako ste bili tolko pijani da se nesecate naredna tri dana posle te zurke....
je ono ka kome vas noge same povedu...jer znaju...to je ono mesto na kome oddremate najslađih pet minuta...iz koga gledate film...čitate
moje omiljeno mesto je moj trbosed
Mesto koje svi osvoje osim prve trojice. Svima možete da se hvalite a da vam niko ne traži diplomu, medalju ili smoki kao dokaz.
- Sine, kako si prošo na krosu ?
- 4. mesto ćale, jbg posustao sam nešto na kraju a i nije mi do te ceremonije, ono.. podijum, slikanje, diploma...
Ultimativno upozorenje ukućaninu, koji uzima zajedničku stvar za upotrebu, da vrati na mesto gde inače stoji, da ne biste preturili celu kuću naglavačke trežeći kada vam je ista stvar hitno potrebna.
- Majo, sto puta sam ti rekao da vraćaš ključeve od garaže na mesto, jel' to toliko teško da se upamti, majku mu?!
- Pa, vratila sam ih na mesto, jer ja sve vraćam na svoje mesto! Te ključeve od garaže od prošle godine ne diram, šta će mi, kad tvoj auto niko ne sme da vozi, kao da je rols rojs, a ne obična krntija!
- Majo, ne vređaj mi auto, šta ti znaš o kolima!? A, ne voziš zato što voliš da izigravaš gospođu koja ima ličnog šofera! Kad te nisam odvezao gde si htela, 'ajde, 'leba ti, kaži?!
- Pa, dobro, istina je, ali to idalje ne znači da ja treba da budem kriva što ključevi nisu vraćeni na mesto... Ček, ček, pa zar ono nije naš auto isped zgrade?!
- Au, bogati, jeste! Ja ga nisam ni uterao u garažu... (Opipava džepove) Hehe, vidi, ključevi mi u džepu!
- Koliko je tebi dobro!
Ono sto cujemo cesto kao film na Pinku.Obicno su to ljudi koji su prvi put u gradu/autobusu,jer je nama koji 50 puta dnevno skitamo po gradu dokurcilo da 'kucamo' kartu.Radnja koja izaziva reakciju celog autobusa.Tabu radnja u Srbiji.
*ulazi cica 20-ih godina,sa cvikerima preko pola face i nabijena na stikle*
*kvrc (zvuk kucanja karte)*
Ceo bus se okrece u pravcu likuse,gledajuci je sa cudjenjem i ispod oka.
Dva lika stoje sa strane i komentarisu:
-Jeb'te vidi glupacu,kuca kartu!
Ono mesto na kom se ukrštaju podzemne vode, nebeska tela stvaraju neko zakrivljeno magnetno polje ili nešto treće. Zbog tih okolnosti takvo mesto zrači nekom, za vas pogubnom, negativnom energijom zbog koje vam se dogodi da vas upravo tu neko prebije ili da se sami prebijete ( na primer od alkohola ), a u najgorem slučaju desi vam se kombinacija oba navedena, tako da se prvo sami prebijete, počnete da pravite sranje, pa vas dodatno istamburaju.
Drugar i drugarica šetaju gradom...
- Vi'š, ti Milice, onu narandžastu zgradu tamo na ćošku?
- A-ham... Šta s njom?
- E, to ti je moje mesto prebijališta.
- Ne kontam...
- Pa, jednom prilikom pravio moj drugar žurku u tetkinom stanu na trećem spratu te zgrade. Pošto sam nebaždarena svinja, ja se prvo prebijem od neke brlje, skupim muda i počnem da prozivam neke drugare njegovog starijeg burazera, i oni me tako prebiju da nisam mog'o d' 'odam dve nedelje. Je l' sad kontaš?
- E, nesrećo jedna...
Ne baš poželjno mesto za sedenje u gradskom prevozu ovih dana, na 40 stepeni, kada je poslednje što ti treba pored znojavih pazuha polu-mrtvih ljudi efekat staklene bašte dok sediš, a Sunce ti žeže glavu kroz prozor.
Ko se i zajebe da sedne (mesto je s razlogom slobodno), završava kao kuvana, smrdljiva, viršlolika i besna tvorevina.
Za svakog informatičara mesto gde se nalazi računar.
Genije: Ćao Sanja, udji. Odmah ću ti pokazati svoju sobu i mesto gde magija nastaje. Where amazing happens.. Samo da se još skidanje privede kraju..
Sanja: Šta ?! Pa ja sam već u mini suknji, brzo ću! I nisam znala da si tako diskretan, jedva čekam da osetim tu magiju..
Genije: Opusti se, samo sam hteo da ti pokažem svoj komp. I mislio sam na download Black Ops-a. Nema od sexa ništa danas.
To je posebno mesto gde se ostavljaju stvari koje nikako nećemo da zagubimo.
Redovno zaboravljam koju stvar sam stavila na koje sigurno mesto, i nađem ih uvek kad tražim nešto sasvim treće ...
Ima 5 sedista koja su popunjena kul facama (mozda nekad i ne) , ali kad nisu ,na tom mestu sede babe i dede. Ne daj Boze da stojite ispred njih , jer se onda osecate kao da ste dosli na kasting (odmere vas od glave do pete). Taj zadnji red u autobusu je najvise kul na exurzijama, sve se desava tamo
Mesto na kojem osoba provodi jadno vreme, za šta je po mogućstvu manje ili više jadno plaćena. Jadno mesto podrazumeva i određene jadne zadatke, a neretko je osoba primorana i da pravi dnevni, mesečni ili godišnji plan jada kao i analizu dosadšnjeg jada.
Ukoliko više osoba deli jedno jadno mesto, u narodu je uobičajeno da se te osobe međusobno zovu kolegama.
Jadno vreme od 9 do 5.
To je ono mesto gde možete da se družite sa Jelenom Karleušom i Pamelom Anderson u isto vreme. Gde možete da saznate ime mesta u Italiji na B. Znate i šta Ivan Ivanović voli u kuhinji. Mesto gde tačno znate koje hemikalije imate na čistoj odeći. To je mesto gde se opuštate i praznite, kako duhovno tako i fizički.
Klozetska šolja
