Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.
Odgovor političara na sva pitanja od velike važnosti.
Svi vole kad ovo matičar kaže, jer će se ubrzo postaviti da se jede ako se čin venčanja obavlja u restoranu
Navodno kada čovek umre, njegova duša se "seli" na onaj svet. Onaj svet je imaginarno mesto u kome ćemo se svi jednog dana navodno sresti i družiti do beskonačnosti, ili reinkarnirati u nekom drugom obliku, u zavisnosti od verovanja i religije.
Bako gde je komšija Boban, nešto ga nisam viđao u proteklo vreme.
-E moj sinko da si ti živ i zdrav, naš komšija Boki, bog da mu dušu prosti, prošlog utorka otišo je na onaj svet.
Ulična sportska disciplina, koja podrazumeva izbegavanje točkovima istisnutih barica, za vreme kišnih dana. Pobednik je onaj koji dođe suv na mesto na koje je pošao, a obično to bude neka baba, kojoj ste zbog njene slabe pokretljivosti ustupili mesto u autobusu.
Opis stanja: "Jaoj...pa ja ovde ne pripadam."
Mogla bi iz ove frazetine da se osnuje oblast u psihologiji.
Kletve, molitve i mađije koje izgovarate u sebi dok vam prilazi neka čudna osoba (dosadni penzos, narkoman, ludak...) u autobusu.
Sediš u autobusu, mesto pored tebe je slobodno. Ulazi penzioner, pozdravlja se sa vozačem i sa još nekim putnicima koji ga bledo gledaju i kreće u potragu za mestom...
- (U sebi) Jao Bože, samo da ovaj ne sedne pored mene... Jao ne, molim te Bože imaj milosti, pao sam ispit, treba mi mira, jao ne. Uf... Beži, beži, pu, pu... Mrš odavde, ajde, ima drugih mesta u autobusu. Jao ne, video me je, jao ne uhvatio mi je pogled. Nemoj, NEE, neeee. Beži, pu, puj odavde. (Penzos se kreće ka mestu pored tebe) Aaaa, neeee! Abrakadabra. Hokus-pokus-mrš iz autobus, tandara-mandara sedište landara! Oče naš koji si na nebesima....
- Sinko, je li slobodno? (Već je seo)
- Pa.. jeeestee. (U sebi) Ok, samo malo smrdi, ne priča ništa, možda nije smarač...
- Znaš, ja sam svojevremeno bio gonič rasnih kanadskih lisica...
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!
Prilikom upotrebe ovog izraza, najčešće se misli, na "gužvanje" u autobusu.
Brate, znaš koje gužvanje bilo u autobusu. Nisam mogao da se pomerim.
Shvatiš da je situacija jebena kad počnu da ti ustupaju mesto u autobusu.
Pomoć profesora srpskog jezika učeniku koji određuje priloške odredbe.
Imaginarno mesto u mudima, do kojeg se dolazi dovoljno dugom stimulacijom polnog organa, posle kojeg ekspanziona energija spermića nadjačava želju za produženim snošajem i orgazam je neminovan. Pravu lokaciju ove tačke znaju samo master jebači a i njima se nekad omakne i ukapiraju da je trebalo da skrenu levo kod Albukerkija.
- Ah...ah...mhhh...nemoj u mene, molim te!
- Neću, ne boj se, iskusan sam, tačno znam kad ću da svršim i tad...ah...malo zastanem i posle mogu da nastavimmm...Mislim da sam te upravo napunio.
- Aaaaa, kretenu, jesi li normalan!?
- A izvini, omaklo mi se. Ne boj se kupiću ti pilulu za dan posle.
- Ma kupi svojoj mami, silazi bre sa mene, budalo.
Mesto u stanu gde kunjaš kad te iznerviraju na poslu, u autobusu, moderatori, panduri, baba sera, majstori, blagajnica u zgradi...
Suptilan način devojke da kaže da se smorila u vezi kao baba u praznom autobusu. Dosta joj je bleje po kraju, sokića sa trafike i bureka sa sirom. Gledala je neki lik-plače-sve-vreme-i-seče-vene-za-droljom film. Hoće i ona to. Da se oseća jedinstveno, da bude debeljuca u Etiopiji, hladno pivo u tvom frižideru. Želi da te od klošara sa klupe pretvori u princa na konju. Ili motoru. Važno da si konj. Poslušan. Hoće da bude kao ona devojka iz raspala-štreberka-koja-postaje-kraljica-jebene-mature filma. Želi da se jebe, a da joj ne uđe. Pokušava od slona da napravi muvu.
- Jao, znaš, volela bih onako, znaš... Mnogo ljudi, mrak, a ja sijam... Znaš na šta mislim?
- E taman mi stigla neka prepečenica. Šljiva. Deda Slavkova iz Japana. Svetliš ko svitac od nje.
- Daj bre... Uozbilji se. Budi malo inovativan...
- Znači razmislila si o onome, ti, Maja i ja?
- Ne mogu da verujem... Nikada se nećeš promeniti... Idem...
- E, a da mi daš Majin broj?
Imaginarno stovarište emocija.
- Zakuv'o sam sa šefom. Odrađujem otkazni rok.
- Štooo? Opet si nešto zasr'o!
- Ma jok! Opet mi je otkin'o od plate 20%, pa sam mu rek'o sve što mi leži na srcu.
Poseban fenomen preklapanja vremena i prostora, čijom se povećanom učestalosti određuje stepen propalosti nekog društva.
Ukoliko imate osećaj da se skoro svaki dan nalazite na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, Vi sasvim sigurno živite u Srbiji XXI veka.
Mesto desno od vozača u autobusu. Štiti te od naglog kočenja, gužve i naprasnog otvaranja vrata.
S druge strane, pričljivi vozač zna da smori, a ako se desi čeoni sudar, pogodi ko će najviše da najebe...
Alhemičarski raj. Mesto gde agregatna stanja gube svaki smisao i značaj.
- Ne verujem! Juče sam ovde popio pola plate.
- Ćuti! Vidiš onog tamo u ćošku. On je ovde popio kola, grobno mesto i pola kuće.
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )
