Tragedija devedesetih koja je u klincima koji su tada imali do 7 godina ostavila strah od nemaštine i gladi koja nikada nije stvarno došla ali je konstantna pretnja u vazduhu ostavila traga.

Dete se formira do desete godine, neki naučnici kažu i ranije. Ako boljitak potraje, ta deca će to shvatiti tek kada vide kako će njihova još nerodjena deca bezbrižnije i lakše odrastati.

Planeta Zemlja se nalazi na idealnoj udaljenosti od Sunca, dovoljno daleko od njega, da nas ne bi sprzilo, a opet, dovoljno blizu da njegovo zracenje i toplotu donosi apsolutnu korist dobrobiti zivotu na zemlji (ako izuzmemo stetno zracenje, jer je ona posledica ostecenja ozonskog omotaca)... Ovu definiciju svi znamo, ali komentar uz nju "IMALI SMO SRECU" nema smisla, jer slucaja u kom nemamo srecu ne bi ni bilo jer mi ne bismo ni postojali, mi smo posledica ovakvog polozaja planete... obrnuto ne vazi.

Česta rečenica koju čujemo od naših matoraca.Usled učestalih svađa sa bratom oko raznoraznih gluposti (najčešće računara) od nekud se stvori ćale i počne od Kulina bana :
"Nije vas sramota, sve imate i opet se svađate, a mi..., nas je bilo četvoro i uvek se slagali."
E tu kreće nabrajanje i situacija postaje žešće zajebana. "Jedne smo bojice imali, dve-tri olovke i opet svi bili odlični đaci. Ujutru sam prvi u školu dolazio, čak i zimi. A prsti se skočanje pa na prvom času ne mogu da pišem, a pogledaj vas, škola vam pod nosom i opet kasnite. Vikend provedete spavajući. Samo internet, Vukajlija, jebo li vas on. Ja stvarno ne vidim šta vam je tamo zanimljivo. Pa razmišljaš li ti dete o budućnosti il samo misliš kako ćeš u subotu da izađeš i da se napiješ? Odgovora naravno nema. Nastavlja dalje svoje izlaganje "Pa treba sutra fakultet upisati, a ti kako učiš...Pa zar je moj otac nas četvoro mogo da izdržava, a nije imao para, nego smo jedno drugom pomagali. A ti, šta ćeš sutra kad odeš od kuće, kad ne bude mame da ti krevet namesti i očisti stan.Jaaaaooo. Ja vama sve obezbedio, a vi ništa, pa dve nacrtane koze bi bili u stanju da izgubite. Onda kreće umiljavanje sa "Tata, moram da učim Geografiju." Čitam nešto vezano za lekciju na wikipediji a onda ono čuveno "Da smo mi ovo imali..."

"Imamo, imamo" je odgovor kada pozovete neku specijalizovanu prodavnicu i tražite im specifičan model nekog uređaja. Kada presečete dijagonalno ceo grad da biste kupili baš taj model baš u njihovoj prodavnici, ispostavi se da ustvari nemaju taj, ali imaju jedan veoma sličan model, koji je naravno mnogo bolji. Ukoliko izrazite nezadovoljstvo ponuđenim, uvale vam "Imali smo al je nestalo" foru - poslednji primerak modela koji ste vi tražili je u međuvremenu prodat. Pokvarenjaci računaju da je verovatnije da niste baš toliko zagrižena budala da se vratite neobavljena posla i da ćete kupiti taj usrani model koji niste ni hteli, pa makar im nikad više ne ušli u radnju.

Elegantan način da kažete da su se supružnici popičkali.

fraza kojom ugostitelji (konobari) oznacavaju pocetak pohoda na vas novcanik.

Pitanje koje često možemo čuti na kasi supermarketa ili STR-a. Zanimljiv primer prošlog-sadašnjeg vremena, a odnosi se na blisku budućnost.

Kulturan način roditelja da odjebe sina u suludom pokušaju ubeđivanja da mu na ovu krizu kupe neko jalovo govno, koje će za 2 meseca da mu skuplja prašinu.

Standardna, po JUS-u(jugoslovenski standard) prica matoraca, kad vec napunimo neke odredjene godine, kad vise nismo ni deca, a ni odrasli, kad je zadnja granica da se vaspitanje sprovede kako treba...to nisu odredjene godine, zavisi od "jedinke", sto kazu.
onda tipa, kad trazimo novi kompjuter, jer je ovaj dva dana mladji od Isusovog magarca.
"sta bre, kakav novi kompjuter, jel' znas da je tvoja mama u 14 godini struju dobila, trcala kuci iz grada da vidi to!! a ti bi novi kompjuter!!"
nove patike...
"hoces nove patike,a?? pa ja kad sam bio tvojih godina,komsija Milenko imao uvek vecu nogu od moje, kad su njemu njegove bile male, ja uzimao, a baba strikala meni dzempere, pa sam ja njemu to davao, a ti 'oces patile za 100 evra!! ajde molim te"
motor...
"hoces motor?? pa ja sam bio srecan sto sam imao dve noge u tim godinama,da mogu da trcim do mile volje, ja ni bicikl nisam imao..."

i onda ko koga zajebava?? isti ti matorci, pricaju kako je 70-tih i 80-tih, bilo para kao salate, kako se islo, gde sve nije, "ja od jedne plate odem na more, budem 15 dana, vratim se i kupim kolor EI Nis televizor", a 'vamo mi prodaju muda za bubrege kako nista nisu imali...
ne kopcam se ja na ledja, pa da to tek tako prodje!

Rečenica kojom se grdi budaletina koja ne vodi računa u saobraćaju. Ta osoba ima prednost ali to ne znači da treba da srlja. Nemarnoj osobi se prigovara zato što ide glavom bez obzira ne misleći na druge budalaše koji su za volanom, jer je, zaista, poginulo dosta onih koji su se oslanjali na prvenstvo prolaza.

Prvi put receno , verovatno jos pre nove ere.

Šta bi bilo da je bilo...
U bici na reci Marici, turska vojska je u zoru napala srpsku vojsku koja je spavala posle burno provedene noći i izgubila važnu bitku.

Recenica kojom cemo nasoj deci, za dvadesetak godina, nabijati na nos njihovo ponasanje.

Tačno vreme i mesto nastanka ove taktike nije poznato, ali je u naš fudbal uspešno implementirao veliki trenerski mag Vradimir Petrović Pižon u kvalifikacionom ciklusu za EURO 2012. Taktika se toliko dobro pokazala da se proširila i na ostale sfere društva, posebno kod kladioničara i studenata.

Svođenje računa. Strašni sud gde nema vrdanja.

Odgovor koji ćete dobiti od svakog internet operatera koji nije Telekom ako se požalite da Vam ADSL poslednjih dana ne radi dobro.

Odgovor anti-talentu na pitanje "Zašto me niste zvali na fudbal ?"

Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.

To je ono što, sa mnogo žaljenja i ružnog samosažaljevanja pomislim svaki put kada gledam rekapitulaciju poslednjih 20 godina naše istorije.
U vreme kada se komunizam urušavao, nama je zapao demagog i nacional-socijalista (lažni nacionalista i doktrinarni socijalista) Milošević. Kada je to narod (barem delimično) prepoznao i prezreo, vođstvo je pokušao da preuzme sujetni i ko-zna-čiji Vuk Drašković i, 09. marta 1991. godine, upropastio poslednju priliku da se iz svega izvučemo kao ljudi.
Ostalo je istorija, koju smo mi proživeli (a neki je nisu preživeli).

У преводу, није ми дала да је пипнем три недеље па сам је одјебао.