Srpski rečeno budženje, budženje automobila konkretnije. Ja verujem da su to smilsili ljudi koji nisu imali para za nova fancy kola pa su modifikovali stare kante ne bi li od njih napravili nešto na čemu bi im zavideli ostali kurajberi po gradu. Budženje podrazumeva poboljšanje performansi ugradnjom novih delova i estetsko doterivanje sa jako popularnim oslikavanjem automobila.
Danas je to jako ozbiljna "umetnost" pogotovo u Japanu, a popularizaciji su doprineli filmovi "Fast & furious" i "Need for speed" serijal igrica za PC i konzole.

Rečenica koja opisuje Srbe i srpske političare. Ova sirotinja pljuje jer nema šta da jede, ovi političari koji su imali malo sreće i iskoritili priliku lažu, kradu, stopili se sa masom i tako dalje. Onaj ko nema šanse da krade hvali kako je on moralan, a da ima priliku da uzima pare iz kase bio bi još gori od tih koje pljije. Tako mu samo preostaje da se hvali poštenjem jer nije imao priliku da bude nepošten.

Večni san osvedočenih blejača i kojekakvih parazita, koji su odavno odustali od rada i navikli se na 'leba bez motike. Radili bi na brodu, a u životu kurcem nisu mrdnuli.
Kada bi imali i najmanju predstavu o količini energije koja im je potrebna da bi radili na brodu, ni dve hiljade evra mesečno, koliko tripuju da bi zaradili, im ne bi bila dovoljna motivacija...

Profesori u gimnaziji koji su imali običaj da počnu ispitivanje sa poslednje, umesto sa prve strane dnevnika. Ubeđeni u genijalnost svoje metode, nisu videli ništa čudno u činjenici da im je poslednjih 15 učenika redovno bežalo sa časa na kom je trebalo da se odgovara. Bilo je doduše par zajebanih, koji su menjali - malo odnapred, malo otpozadi...ali i za njih je bilo leka...svaki put pobegneš i problem rešen...jebi ga, bolje četvorka iz vladanja nego kec iz hemije...

To je skolski predmet, koji je predmet samo formalno.U pocetnim razredima lici na sve,samo ne na skolski predmet.Ako prodjete pored bilo koje osnovne skole, videcete na terenu za mali fudbal 30-ak malisana(odeljenje protiv odeljenja),koji trce ko muve bez glave(retko ko trci za loptom, sto daje jos veci paradoks).Klinci koriste fizicko kada ih izvale roditelji da su dosli ranije kuci,pa da ne bi dobili batine,kazu da su imali fizicko.

Deca su neiskvaren produkt ljubavi dvoje ljudi. Kao takva ona su dobra, fina, poslušna i svi ih vole. Imaju svoje nestašluke, ali to je normalno, svi smo ih mi imali. Onda upijaju sve što čuju, i kada ih nešto muči obavezno pitaju: "Što?" Rastu, ravijaju se, pronalaze nova interesovanja, uče da crtaju i pišu. Igraju klikere, viktoriju i kr-kr, ako su ženskog pola školice, preskaču lastiš i šminkaju se maminom šminkom. I dalje su neiskvareni osim nekih malih pakosti koje samo mogu da nasmeju roditelje. Krenu tako prve ljubavi, podele prvi sendvič sa osobom suprotnog pola, piju jedan sokić na istu slamčicu. Lepota.

A onda ta ista deca otkriju kompjuter. Igrom slučaja negde zalutaju na link za Vukajliju. Nažalost. Onda se pokvare. Pa lupaju minuse, jer eto pubertet ih drma, pa računaju da na svakom mestu moraju pokazati svoj stav. Čitaju definicije bez razumevanja i daju minuse, jer od blejanja za kompjuterom ne stignu ništa ni da nauče u školi. A moglo je biti sasvim drugačije.

Izazov opšte pometnje u prevozu, kancelariji, amfiteatru (tamo i ne treba da zvoni) ili bilo kakvom drugom skupu, kad svi krenu da se pipaju po džepovima u tripu da im zvoni telefon. Čak iako nikad niste imali pomenuti model telefona, nego neko HTC steroid-andorid-sviramkurcubacampare, ili pak Alcatel iz 1999. godine, taj zvuk vas tera da se javite. Obično na kraju ispaden da zvoni nekoj strini, kojoj treba dvadesetak minuta da ga iskopa sa dna torbuljače.

Dobar način da osobe pored / oko sebe upozorite da je počeo da "radi" pasulj prebranac koji ste jeli za ručak.

Onima koji su bili u vojsci, a imali su neispravnu zaštitnu masku, to će biti ne baš tako lep podsetnik na te "slavne" dane.

Onima koji nisu bili u vojsci, to će biti pravi pokazatelj da li su dovoljno brzi da izbegnu kontaminaciju disajnih puteva i urezivanje te totalno neprijatne slike u svoje sećanje za vjek vjekova.

Mnogo bitan pojam u ženskom svetu.

Pa, znak/podznak osobe koja je rođena krajem oktobra ili u prve dve dekade novembra. Ništa posebno, reklo bi se. Ali, upravo te osobe to koje su kao imali sreće da se rode pod pravim rasporedom planeta, se najviše kurče. Toliko hvale i gordosti u jednoj osobi da ti se prisere.

Kralj seksualnih fantazija, jebač na baterije, Baja sa velikim B, najjzajebaniji lik u kraju, gengsta ubica...
Ona, kurva kojoj se poručuje najskuplji šampanjac, žena koja će ti isisati snagu dok kažeš seks, veštica koja će te žednog preko vode prevesti, vole duge šetnje i prirodu...
Dijamant je njihov dragi kamen. Boja crna.

Još ako im je Venera u konjukciji sa Marsom u 4 kući ili Saturn u opoziciji sa Jupiterom, e ti su zajebali vek.
I sve su oni najpametniji, neshvatljivo natprosečno inteligentni, uspešni, Don Žuani i japanske kurtizanke u školskoj uniformi... seku se vene za njega/nju. Čast je biti u njihovoj blizini, jebotemesec.

Mada, gde ima dima ima i vatre...

Tepih koji je obeležio detinjstvo svake osobe. Uz njega su odrastale mnoge generacije. Po putevima bi dečica stavljala svoje kamiončice, automobičice i igrala bi se po ceo dan. Oni koji ga nisu imali željno bi iščekivali sledeći dan da odu u vrtić i igraju se na ovom tepihu. Svako ko se seti ovog tepiha na trenutak poželi da se vrati u detinjstvo i provoza bar jedan krug po njemu!

Ono sto nasi sportisti nemaju,u finisu bitnih utakmica!

Nekada se koristilo kao miris konja i druge plemenite stoke, jer kako su naši stari živeli od njih nije baš bilo uljudno da kažu da smrde, a kako su imali isti ovakav nos nisu baš mogli da kažu ni da mirišu. Tako je vonj postao jedan veoma karakterističan miris, a oni ljudi koji u današnje doba sapuna i deterdženata od kojih će Vaše belo biti dovoljno belo mirišu tako su odista supergeniji vonjavosti prvog megastepena.

Svi smo mi zazirali od mraka dok smo bili mali i neiskusni. Nismo voleli da soba bude skroz u mraku pa smo uvek imali neki mali izvor svetlosti, čisto da vidimo ako nam se nešto strano približava pa da se na vreme pokrijemo jorganom preko glave. Uff, koliko sam samo noći prozreo budan čekajući da se pojavi neki gremlin ili, ne daj bože, tuđin. No, preživeo sam kako bih upotpunio svoju sudbinu i napisao ovu definiciju. Verujem da su veliku zaslugu za to imali mojih 7 jastuka koji su mi verno služili do poslednjeg dana, štiteći moju glavu od raznoraznih zala. A da nije bilo jorgana da obezbedi protekciju ostatku mog tela, ne znam šta bi bilo. Još kada se setim kako sam se samo znojio noću zabranjujući svakom svom mišiću da se pomeri 10 minuta nakon što čujem i najmanji šum u prostranom i jezivom hodniku... Eh, ta stara kućerina. Možda su veliki uticaj na to imali horor filmovi koje sam sa potpunom pažnjom gledao i posle 12 (što je za moje tadašnje godine bilo nezamislivo). Nije bio problem odgledati film, problem je bio otići do kreveta nakon što se film završi (a to je podrazumevalo prolaženje kroz hodnik koji je u svakom momentu straha izledao taaaaako dugačak). Verovatno svi znate i onaj osećaj kada idete sami noću, ulica mračna i tiha, a vi imate osećaj da neko ide iza vas pa se konstantno okrećete na svakih par metara. A tek senke na prozorima što su bile zajebane... Kad se setim koliko se samo tripova krilo u tom mraku, svašta sam ja tu video. Sve u svemu, posledice pretrpljenog straha u detinjstvu ponekad i sada osetim, kada noću u stanu nešto iznenada lupi, ili zašušti, ili zaškripi... Samo dohvatim svoja 3 jastučeta, navučem jorgan i okrenem se ka zidu osluškujući svaki šum sve se dok ne zaspim.

Nesto uradjeno na "primitivan" nacin, Cesto se upotrebljava i prilikom izrade necega na brzinu uz pomoc prirucnih stvari koje nisu adekvatne za taj posao ali su zavrsile celu stvar...
izraz nastao verovatno od crtanja pravilnih krugova uz pomoc stapa i kanapa ne znam.

Moze se upotrebiti i kada zelimo da naglasimo tezinu nekog problema za koji nismo imali sve uslove za njegovu realizaciju ali je uspesno resen na neki od alternativnih nacina ..

Manje je poznato da je ovaj izraz nastao u vojsci. Naime, vojnici su imali pantalone koje su sa strane imale višak materijala tzv. ''uši'' i kada bi im se pantalone na turu potpuno pohabale, sekli su i zašivali ''uši'' kako im tur ne bi više zjapio.

Danas se koristi u kontekstu kada na svoju ruku nešto radimo, jer smo u datoj, neželjenoj, situaciji na to prinuđeni, nadajući se da će ishod ići u našu korist.

Ne bi mi bili mi ako za svaku situaciju ne bi imali pogodnu kletvu ili psovku koja više služi kao razbibriga u opštedruštveno teškoj situaciji. Situacije se vremenom zaborave a "dobre" kletve ili psovke ostanu da žive u jeziku. Tako su pretpostavljam nastale i:

Jebem li ti prvi red na sahrani

Dabogda ti keva prdnula na roditeljskom

ili meni najbolja

Dabogda imao devojku u severozapadnoj industrijskoj zoni (za vreme bombardovanja, a ti je noću pratiš kući)

Staviti parče drveta pod nogu stola ili stolice jer je ista kraća u odnosu na ostale i time izaziva nestabilnost čitave konstrukcije. Izraz je odomaćen, kako u upotrebi koja se odnosi na namještaj, tako i u prenesenom značenju kada se primjenjuje na ljude. Potklocavanje se odnosi na korištenje obuće koja pomaže ljudima koji su imali nesreću da se rode sa jednom kraćom nogom, te usljed toga šepaju, pa im potklocavanje pomaže da održavaju ravnotežu u hodu.

Rijaliti šou. Otac, majka i osmoro dece su u lošoj finansijskoj situaciji, reklamiranje preko tv-a je odličan način da ubodeš šta ti fali.

Obično služi za uklanjanje tragova grafitne olovke. Najpoznatija je ona marke Pelikan, mada nisam sigurna da ih još uvek prave. Za sobom ostavlja izdajničke valjke zbog kojih me je keva stalno ribala jer su nekim čudom uvek završavali u tepihu. Kad završite osnovnu školu nema šanse da na nju ponovo naletite, osim ako niste ćata ili roditelj školarca. Ista je odlično pritiskala iglu gramofona, ukoliko ste imali ploču koja preskače. Više nemam ni ploče, ni gramofon, a bogami ni gumice...