Fundamentalizam (lat. fundamentum - osnova) jeste način mišljenja u kome se određena načela smatraju za suštinske istine koje, bez obzira na njihovu sadržinu imaju nepromenljiv i neprikosnoven autoritet. Supstancijalni fundamentalizmi imaju malo ili ništa zajedničkog osim što njihove pristalice obično pokazuju ozbiljnost i vatrenost koje proističu iz doktrinarne čvrstine. Iako se obično dovodi u vezu sa religijom i doslovnom istinom svetih spisa fundamentalizam se susreće i u političkim doktrinama. Štaviše i za liberalni skepticizam može se reći da sadrži fundamentalno verovanje da sve teorije treba dovesti u pitanje. Iako se termin često koristi pežorativno da bi označio nefleksibilnost, dogmatizam i autoritarizam, fundamentalizam može da izrazi i nesebičnost i odanost načelima.

Pojavio se iznenada
Taj gospodin kova starog
Šmeker nekog davnog Beograda
Kaže nije dupli nalog

Retka kosa glavu krasi
Oštrim okom svet zagleda
Oponenta istinom gasi
Veli - nije sve k'o što izgleda

Moćnici se mnogi svetski
na krhko obrušili srpstvo
Vaccom prete, malo im je recki
Silan narod pobili su drsko

U smiraj dana, pak, zasedne
da odmori kosti stare
Psić mu Cara uz nogu legne
Hotel Moskva, ne žali pare

Evociraše tada uspomenu svežu
na Totalija palog druga
Proklinju Profa i društvenu mrežu
što odnese ga kao kuga

Ja vas, Totali, Ejduse i Cara
U duboku šaljem tamu
krv u oči nek vam prska kara
spemersku vam jebem mamu

Grandioznost, gordost, lepota i nedokučivost. Ti, ja, on i ona. Mi. Sve oko nas i sve u nama. Dubina okeana i beskraj horizonta. Pašteta u konzervi i mamina kuhinja. Trenutak rađanja i momenat smrti. Bljesak supernove i kolaps u crnu rupu. Proton i elektron. Materija i antimaterija. Pogled u prošlost i iščekivanje budućnosti. Život u sadašnjosti. Leptir u stomaku i voda u kolenu. Zbirka erotske poezije. Doživljaj apstraktne umetnosti. Kakofonija i milozvučje. Žestok rif i urlik orijenta. Simbioza, fotosinteza, opstipacija, liposukcija, segregacija, dilatacija, standardna devijacija i oksimoron. Vizuelizacija i auditivnost. Ređanje reči metodom "šta prvo padne na pamet" i uključivanje mozga. Puštanje istog na ispašu. Prve batine i poslednji seks. Odlazak najbližih i suočavanje sa istinom. Besomučno laganje. Egoizam i pomirenje da si takav. Pokušaj prilagođavanja grupi i pucanje kurca za gomilom šljama. Otkrivanje identiteta i sumnja u isti. Sve ispočetka. Ponavljanje tuđih grešaka. Ponavljanje svojih grešaka. Rušenje starih mostova i gradnja novih. Neuspeli abortus i mrtva desna sisa. Veštačko disanje i reanimacija. Udah punim plućima. Lep dan u prirodi. Pomešana osećanja kao kore reform torte i jednolični fil. Dug, dosadan život ili kratki sjaj i blistavo utihnuće.

Neoborivi pisani dokaz genijalnosti velikog Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Delo prepuno čiste prvoklasne filozofije koja se najbolje ogleda u sukobu ideja mladog Ivana Karamazova i Zosime, sve dok se te kontradiktorne misli ne sudare i sliju u jednu - baš onu koju čitalac odabere i proglasi pravom istinom. Priča obiluje jako slikovitim opisom naroda Rusije u datom vremenu, razmatra porodične odnose i oceubistvo, te kroz razgovore na impresivan način otkriva karakter široke lepeze dobro osmišljenih likova i njihove složene motive. Knjiga u sebi sadrži i legendarno poglavlje ,,Veliki inkvizitor", gde Dostojevski postavlja neka bezvremena pitanja i raspravlja o suštini čovekovoj i njegovoj sudbini sa Onim koji je za ljude platio krvlju svojom. Smatrana je biserom književnosti od umova poput Alberta Ajnštajna i Fridriha Ničea.

Poznavanje dotičnog dela, ili bar njegovog naslova, može biti i mera nečije pismenosti.

Bolna tačka balkanskog oca koji je očekivao sina-naslednika ("Sine nasledniče, sokole mali, dok smo živi tebi ne sme ništa da zafali!" op. cit Aleksandar Aca Ilić), a sada mora da ima u vidu miraz (što veći da one džukele Rajkovići ne počnu da laju da smo sirotinja, jebo im pas babu kroz helanke!) jer se podrazumeva da mora da se uda pa taman imala facu kao Đavolja varoš (da joj se stoka Đurovićka ne smeje kako je ostala usedelica). Ovdašnji otac takođe strepi za čast, celovitost i integritet himena svoje kćeri i svakog njenog druga ili "druga" propituje prema oprobanim UDB-inim metodama (da ona govna Jovanovići ne pričaju po komšiluku kako je "ta završila sve fakultete, ove naše, po komšiluku").
Ipak, posle bolne faze suočavanja sa istinom, kćerka postaje uteha i očeva miljenica. Ipak, očevi više vole kćeri, sinovi ionako vole da zajebavaju.

Igrao se 43. minut neke od utakmica visokog rizika, Dinamo-Zvezda ili Hajduk Partizan ili kako god... U inventivnoj svesti vodje navijača naših došlo je do genijalne ideje da se na činjenici da Beograd ima McDonalds a Zagreb tj Split tada nema, napravi pesma zadevalica-podjebavalica i udara kontra Hrvatima.

Etički kodeks u novinarstvu koji se sastoji u proveri informacija iz više izvora, tako da se čitaocu plasira činjenično stanje koje najpribližnije, ili barem u pristojnoj meri odgovara istini.

Osoba koja redovno tamani cigarete pušačkog dijela društva, posebno u večernjim terminima. Često ima običaj da priđe i kaže ''Brate, da nemaš jedan cigar?'' svjestan toga da sa ovim ''jedan'' obezbjeđuje mehaničko vađenje kutije sa cigaretama iz tvog džepa. Na konstataciju da je pušač često odgovara ''Nisam, pušim samo uveče.'' Takođe, poznate su i fraze ''Ne pušim nikad preko dana'', ''Pušim samo kad mi je dosadno'', ''Ne osjećam potrebu, mogu da prekinem kad god hoću'', ''Pušim samo kad pijem, tada moram'' itd. Sve to traje do jednog časa kada i zvanično postane ''vaš'', pa dođe vrijeme da i ti ponekad poželiš uzeti cigaretu od njega. Tada sve teorije o ''nepušaču'' padaju u vodu, i tvoj drug svakog jutra prije posla/fakulteta ide na kiosk.

Napomena: Nekada ovi periodi suočavanja sa istinom (o pušačkoj zavisnosti) traju i po nekoliko godina. Rješenje je jednostavno: nakon dva odbijanja, vaš novi ''drug pušač'' će shvatiti da puši i put do kioska postaće njegova svakodnevnica.

Klasično useravanje u gaće, naročito u mraku. To je ona situacija kad ti nestane struja i odjednom te "nešto" pipne po vratu. Kada lutaš po šumi i dodirne te "nešto". Na kraju se ispostavi da je to bila tvoja kosa u prvom, ili neka travka u drugom slučaju, ali ko će ga znati u tom trenutku. Koliko god hrabar čovek bio taj neprijatni dodir će mu uvek dići kosu na glavi i naterati ga na čudnu reakciju, tipa manično udaranje po mestu gde ga je "nešto" dodirnulo.

Najveća zabluda u istoriji fudbala, a i ostalih sportova.

Omiljena igra nase vlade.

Među nekim narodima postoji legenda kako jedan starac nosi čitav univerzum u kožnoj vreći na leđima.

Nagrada za upornog lošeg pjesnika koji traži priznanje za svoj rad, a zapravo samo dosađuje okolici. Za razliku od poetae laureatusa koji služi kao inspiracija za druge, ovaj nevoljnik je prototip svakome pjesniku početniku za sve što se ne radi.

Ovaj kvaziintelektualac umišlja da pogađa dubinu, a za njega je Karleuša Horacije po mislima. Sebe ne smatra neuspješnim, već neshvaćenim. Traži svoje mjesto pod suncem, iako izaziva da nađe svoje mjesto u Hadu.

Njega su obično uvodili negdje na sredini časa što dobro dođe ako nastavnik ispituje.Za ruku ga je držala pedagogica (90% školskih pedagoga na Balkanu su pedagogice)dok je on spustio glavu i gledao u zemlju a ostatak razreda je blejao u njega.Pedagogica ga je obično predstavljala sa :"Ovo je vaš novi drug Marko,nadam se da ćete ga prihvatiti,pomoći mu da se privikne i poželjeti mu dobrodošlicu"!
Onda pedagogica ode,a Marko ostane sam i sjeda na prvo slobodno mjesto.Svi se okreću prema njemu,šapuću,kikoću se a predmetni profesor ga redovno digne,pita za ime i prezime iz koje škole dolazi i šta je imao iz njegovog predmeta.
Na odmoru muškarci se odmah sjate,gledaju mu pernicu,traže kifle i pitaju ga kako igra fudbal? On opet tvrdi da "trenira"(iako to nema veze s istinom) da je u staroj školi imao puno drugova.
Njegov prolaz i pozicija u hijerarhiji se određuje prvom tučom i prvim udarcem u loptu na času fizičkog.Nakon desetak dana on se osjeća kao da je tu 100 godina.

Interesantno je i kada doše nova učenica da se oko nje prvo sjate-muškarci i to obično u srednjoj školi.Ako je mlada dama zgodna,šarmantna i inteligentna,postaje centar pažnje svakog muškarca i zauzetog i slobodnog što do ludila dovodi njene buduće drugarice.Tek kasnije ona ulazi u svijet ženskih odnosa i to ako je prihvate dvije ili tri "glavne" u razredu..

Kaže pesma "vino pije Kraljeviću Marko". Ma djoku pije vino! Sve vam je to ova zločinačka propaganda sa zapada. Jeste, kao, pije Marko fina talijanska i španska vina, na čačkalicu nabada masline i jede francuski sir. Pričam ti priču. Rakiju pije Kraljeviću Marko! Rakiju, rodjaci! Znao je Marko šta valja."Red Bull-daje ti krila". Rakija ti, bre, daje raketni pogon! Šta će mi krila? Da mašem njima k'o gusan? Al' znao neprijatelj šta je Marku bilo glavno oružje, pa nam poturili priču "vino pije Kraljeviću Marko". A onaj Filip Višnjić je bio tajni agent CIA-e Phillip Cherry, glavni za plasiranje ovih laži! Pa šta mislite zašto ima ovoliko voća u Srbiji? Bog tako odredio? Ma Srbi odredili, rodjaci, kad su provalili šta je radža. I kamen naterali da rodi! I sad zemlja navikla, jbg, gde god baciš seme ima da nikne. Tako vi da učite decu u školi, ovako kako sam ja rekao, tako je dobro, a ne one gluposti.

Igra istine. Nema veze sa izrazom "barabar". Prilikom sukoba mišljenja, a da se ne može odrediti ko je u pravu, pribegava se "barabarenju". Sukobljeni stanu jedan nasuprot drugog licem u lice (tet a tet) i isuku penise. Potom krenu polako jedan ka drugome. U pravu je onaj čiji penis prvi dodirne butinu drugog. Igra dokazuje snagu uverenja, koje ne poklekne pred neprijatnim iskušenjima. Igra je donela zanimljiva saznanja - dužina penisa se pokazala srazmernom istinitim uverenjima.
Igra se pokazala neupotrebljivom u gej populaciji istinotražitelja.
Ne postoji grupno barabarenje.

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Jedini instrument za sviranje kada dođe do HM dece. Svi sviraju gitaru iako samo 10% njih koji je imaju znaju da je sviraju, dok samo 3% zna da je svira dobro. Najuočljiviji predstavnik svirača ovog instrumenta je Džordž W. Buš.

Ona, a ne neka druga.

Ona je vera. I jeste! Prvog dana kad sam je video nosila je crveno. Bila je lepa, ali to nije bilo ono što ide uz nju. Ljubičasti oreol lebdio je iznad njene glave tražeći spokoj u komplementarnosti sa njenom spoljašnošću. Tada, takvo nadopunjavanje nije postojalo ali ja sam verovao. Ipak, dualizam boja njenog duha i tela izrodio je osmeh, iskren, a taj je najlepši, ženstven, a i taj je najlepši, zavodnički, a i taj je najlepši. Verovao sam..

Ona je nadahnuće. Upoznao sam je. Konačno! Emociju je pretvarala u pokret, pokret u reč. Reč je pretvarala u delo, delo u emociju. Stvorila je religijski krug nadahnuća. Zatvoren, a tako otvoren. Sve si mogao da znaš, u isto vreme opčinjen, i tako trezven, drhtavog duha, a ipak tako siguran. Jer, ona je nadahnuće. Ona nosi napred.

Ona je odanost. Prijateljstvo je podigla na viši nivo, nevidljiv, a stvaran, providan, a čvrst, emotivan, a primeran. Gledala je u oči, i kad je pričala lepo, i kad je kritikovala. Život ju nije mazio, ali bila je odana, ponajpre sebi, svom duhu, svom Olimpu principa, čiji je vrh odavno zaposela, na koji se godinama penjala, koga je mukom stekla. Nije bila ohola prema svojoj principijelnosti pa da je proda za šaku emocija. Ostala je čvrsta.

Ona je istina. Ovenčana je milošću, optimizmom, ženstvenošću, kreativnošću, željom i nema druge mogućnosti. Altruizam protakan istinom na videlo je kod nje iznosio i ne toliko lepe stvari za okolinu. Ali bile su istinite. Spremna da prizna sopstvenu manu, ali nikad poraz, uverena da će videti svetlo, a nikad zid, kročila je kroz tunel života hrabro sa barjakom istine na kome je bilo mesta za sinergijsko pročišćenje laži.

Sad nosi ljubičasto, skoro uvek. Spoljašnost i nije bitna ali ljubičasti oreol je uvek tu.

Ona, a ne neka druga.

Pozajmis prijatelju pare!Prodju svi rokovi za vracanje.Obratis se i ljubazno pitas za svoje.U pocetku ce ti ozbiljnim tonom objasniti kako ima par sitnica koje treba da resi,kako bi zatvorio svoju finansijsku konstrukciju,potom ce,kada mu opet napomenes oko duga poceti da se nervira,jer ga koce Pera,Mika i Laza sa kojima je u "konstrukciji",potom ce,posle trece tvoje napomene da pocne da psuje svoje neodgovorne poslovne partnere i teatralise kao u pozoristu,a na kraju,kada mu,po ko zna koji put nagovestis da ni tebi ne pada sa neba,i da je i tebi situacija alarmantna usled dekintiranosti,a duznik ce bas u tom trenutku,posle svih glumatanja, izgovaranja i nalazenja opravdanja,ozbiljnost situacije skroz da razvodni poslednjom umetnickom rolom,gde ce biti opusteniji i glamurozniji od kultnog Radovana treceg,a replika ce glasiti: "Bog ce ti plati!" Naravno,sve to uz bezbrizni i bezazleni smeh,koji ce biti tako zarazan,da ces i ti poceti da se smejes,ne znajuci da li je to od muke ili od izmenjenog stanja svesti usled pete ture piva koje pijete,a naravno da ces ti da platis racun,nece valjda tvoj harizmaticni prijatelj!