Ono što po celu noć dopire iz susednog stana koji je izdat studentima.

Још једна синтагма која је изменила значење погрешном употребом. До недавно се у књигама говорило(уз плачљив призвук) да људи погрешно користе термин "класична музика" за озбиљну музику, али се сада све чешће користи (опет плачним гласом изговорена) реченица: "Израз класична музика није увек значио оно што значи данас..." Наиме, класично је значило "савршенство облика и садржаја", а односило се на сонатни облик који је садржан у првом ставу свих класичних облика(врста композиција које су тада настале) написаних у периоду класицизма(крај XVIII,почетак XIX века), првенствено од стране Моцарта, Бетовена и Хајдна.

Seljački izraz za turbofolk.
Prvobitno se koristio za pop (i ponekad kao sve što ne sadrži folk u nazivu), međutim usljed čestog spominjanja turbofolka u negativnom kontekstu, značenje se promijenilo. Danas "zabavnjake" možete vidjeti kako se pridružuju raznim FB grupama sa nazivima poput "Smrt turbofolku", "Svi mi koji neslušamo narodnjake" ("neslušamo" sam namjerno napisao sastavljeno ;)) i slično, ne shvatajući da je upravo to njihov omiljeni žanr.
Ova zabuna je izazvala da se na tapeti nađu malo ipak kulturniji narodnjaci (prvi mi na pamet pada Halid Bešlić), dok turbofolkeri slušaju svoju "muziku" pod krinkom zabavnjaka.

Утицај којекаквих ружичастих телевизија. У односу на примарно значење, овде модерна музика постаје све више модерна, и све мање музика. Захваљујући модернизацији коју горе поменуте телевизије поседују, за стварање ове врсте музике није вам потребно што има везе са истом, док је за бављење овом "уметношћу" једина предиспозиција физички изглед, али чак и ако њега не поседујете, XXI век са собом носи и велике напретке у хирургији, па се и то може надоместити.
Зараза, која се све више шири овим просторима, најзаступљенија је код младих, иако вам то велика већина њих то неће признати, док ће неколицина то истицати са поносом.

Тренутак када здрав човек помисли да нико на овој проклетој планети не може да се с правом назове монтажер звука. Право на коришћење ауторског дела, у овом случају композиције, у неком филму или серији кошта к'о светог Петра кајгана, и ми то добро знамо, али побогу не, није проблем да се песма која савршено покрива сцену у филму испрекида и испремешта на апсолутно ненормалан начин, да јој се смисао убије, а понекад и потпуно промени. Ко још увек не конта ето га пример ту доле. То најбоље долази до изражаја ако дотичну песму разумете и знате јој текст, а дешава се обично у најбољим сценама филмова и у уводним шпицама серија. Прдеж.

Такође, "монтирање музике" може бити и тренутак блама за поноситу сподобу за микрофоном када до непрепознатљивости исецка песму, редослед стихова, све живо и мррртво.

Kada kao rani tinejdžer počneš da slušaš Prljavo Kazalište, EKV, Riblju Čorbu, Azru i ostale, pritom nipodaštavajući sve druge šta god oni da slušaju.
A naravno, kad se napiju ili kad su sami, slušaju Južni Vetar...

Dodatak svakom raspremanju sobe. Motiviše osobu koja radi taj posao da istraje do kraja i ne predaje se pred "čudovištem".

U doba kasetaša neizostavan dio porno filma tokom cijelog njegovog trajanja.
Danas ukoliko postoji, traje samo u uvodnim scenama predstavljanja pičetine u jebozovnim pozama i prestaje čim se prvi kurac pojavi u kadru.

Народњаци које је срамота да се тако називају. У Србији се у ту сврху некад користи и термин поп музика.

Ono što će u XX veku postati seks, droga i rok en rol.

Музика уз коју се добро проводиш и када ниси под дејством алкохола.

Nije reč samo o vrsti muzike, o udarima decibela i buci koja vas danima prati, već o prokletom ritmu koji udovi prihvataju bez pogovora, koji vas tera da se njišete kao sojka na jugovini, i zbog kojeg dugo posle toga sebi izgledate budalasti i smešni.

Поджанр Џонија Кеша.

U većini slučajeva razlog što dvosatno putovanje izgleda kao četvorosatno.

Предивна ствар за уши да чују што захтева посебну вештину и знање као и дуг језик за именовање свих иструмената који се користе. Бенд овакве музике обично има од 10 па надаље чланова којег чини једно женско, профа из музичке којем је ово хоби, неко мушко које је дошло због те женске и остали који воле "средњи век" фазон. У зависности од земље до земље варира им популарност ал' имају велику популарност међ' људима у земљама које могу да се поносе богатом средњевековном традицијом. Чудно је да код нас отприлике једини фанови тип људи који иде у опере сваку недељу чисто као део музичког образовања, једино се Келти могу потпасти под ову групу ал' то само због виолине коју свирају, што је стварно необично кад се зна да имамо да се поносимо средњим веком чак и више него неки Шваба из Дрн-дрна којем је до 19. века владао мали кнежић Франсоа који је добио земљу од неког немачог цара који је био само лакеј племству. Вероватно мало због остатка социјализма и Партизана који су покупили све странице историје да би славили како су бежали од истог Швабе, мало због срама што су нас Турци почистили и јебали ионако смо могли ми да јебемо њих и мало због тога што смо сви ми поменути Турци па заигравамо само на источњачке зурле - мада опет и то је средњевековна музика тако да се и не губи ту пуно. Наравно има и рокера ту ал' која им је вајда кад почињу да звуче једно те исто кад им је довољно само да направе један средњевековни бенд и коначно унесу ту "дуго очекивану живост" у учмалост музичке сцене што се проповеда већ доста дуго.

Када искључиш Прелџије и укључиш Јандрино јато. Мада, могуће су и благе варијације на тему Јандриног јата, иако је варијација на општи појам музике који је Јандрино јато тешко појмљив конвенционалном логиком, па користио се и модус поненс.

Solo pevanje u izvedbi lokalnog svestenika povodom vencanja, sahrane i sl.

Музика са радија која вам помаже да понесени ритмом брже оперете прозоре.

Pesme bez instrumentalne pratnje koju sveštenici pevaju na sahranama, svadbama, pri osveštavanju vodice i drugim crkvenim ceremonijama.

Se često pokušava podvući u starogradsku ili sevdalinku ili izvornu muziku da joj se da neki smisao ali to su čiste gluposti.Još i prije Južnog Vjetra,postojali su razni sjeverni,zapadni i istočni vjetrovi ali nisu mogli doći do izražaja jer je trebalo imati muda,sposobnosti i pjevačkog znanja pa zapjevati na Radiju ili Televiziji Beograd.Dolaskom Južnog vjetra ovaj kvazimuzički žanr pali mase u staroj Jugoslaviji jer je imao dva čina..trrr...trrr...trrrr..trrrr EEEEEEEEEEEEEEEEEE...(ne bih dalje da opisujem trilere i sola)..pa su stadioni bili puni sa svevelikim pukom koji je bio sit,dobro obučen i zadovoljan.
Rambo Amadeus ga početkom krasnih devedesetih krsti u turban-folk(ako je ovo narodna ispade da svi narodi imaju veze sa turbanima)koji se pogrešno prevodi u turbo-folk .S obzirom da intelektualci,znalci i obrazovani ljudi u Miloševićevoj državi nisu vrijedili ni pišljivog boba(osim ako nisu bili u službi režimu) ovaj izraz je postao drugo ja tadašnje Srbije (a Boga mi i Crne Gore,Bosne i Hrvatske mada tajno u ove druge dvije svakako).Zaglupljujući refreni,ljubičaste kravate i sakoi,minići i plave perike su i dan danas ostali simbol šunda.Šund konačnu transformaciju dobiva u Grand Planeti sa Njenim Veličanstvom Lepom Brenom Prvom i Premijerom Sašom Popovićem koji se trude da njihova država pokrije svaki kvadrat bivše Jugoslavije.Oni pjevači koji nisu upali u ovaj cijenjeni krug se svim snagama bore da postanu podanici...