Košmar svakog učenika. Praćen je bučnim jaucima tipa:
1.Jao, nemojte danas.
2.Ali, profesoreeee.
3.Koji je on kreten!
4.Ništa ne znaaam!
Ma koliko se učenici bunili, epilog je cepanje dva lista papira i sklanjanje svega sa stola.

Celonoćno učenje pred ispit. Kada odlažeš spremanje ispita za poslednji dan, doteraš cara do duvara, bdiš nad knjigom k'o luda Nasta, manijakalno vrtiš stranice knjige koja nema kraja, dok se Sunašče stidljivo mrda iza oblaka, nagoveštavajući nedvosmisleno "Najeb'o si sine, zaperi se i kreni, biće ti veselo, čeka te redaljka ". U trenutku si i sâm svestan toga da će pre Boris Bizetić gostovati na Szigetu nego što ćeš ti ovo sranje proći. Nema veze, posle unešenog hektolitra kafe i guarane, prženja cigaretama po rukama, i zalivanja muda ledenom vodom, već dobijaš religijski zanos, iako si u crkvi bio samo na sopstvenom krštenju, dok ti je jedina spona sa Bogom useravanje od hrane ispred Dorćolske džamije na bajram. Tad shvatiš da zaista nisi učio, već si bdeo. Raščupane kose i brade odlaziš da misionariš.

Neverovatno precizan i dosledan sistem sprečavanja zloupotrebe plusiranja/minusiranja definicija, sazdan od strane vlasnika sajta.
Ne mož' ti baš kako 'oćeš tu da lupaš ocene... to jest možeš do 10, onda CAP! Uključuje se mehanizam gde mo'š oca svog u prkno da plodiš, al' ti se svaka naredna ocena na stvaralaštvo tog autora na kom si iskoristio bonus ANULIRA...
Tu dolazi do odstupanja od božanske ravnoteže. Savršeni algoritam je i dalje savršen, da se razumemo, al' nije dobro to što više ne možeš da nagradiš svog omiljenog autora još pokojim plusićem...
Onda kreneš da teraš u kurac i sajt i onog ko ga napravi, i dan kad si uš'o tu, i državu takvu i Delov lap top... Onda ti sine neverovatna ideja da bi MOŽDA udaranjem jednog minusa na bilo šta ti zapravo mogao da zajebeš sistem!

Klasicna roditeljska ucena, onda kad su nas vodili da primimo injekcije. Zbog toga su sve prodavnice igracaka strpane oko decjih dispanzera.

Izrazito muška pojava koja se javlja nakon četrdesete kada se on konačno skrasi od jurcanja za ženama, sa jednom koja zna odlično da kuva i lepo uzme da pije pivo svaki dan u svojoj udobnoj fotelji sa grickalicama.

Gledaj svoja posla, nemoj tu da mi kukaš, moram to da uradim pa moram.

Odgovor blizak onome nije to jos ovamo stiglo. Misli se na kaskanje za normalnim svijetom.

Ono što se izgovara u trentutku kad neko po patetici prevaziđe i kakvog najokorelijeg attention whore-a u trenutku kad vrši forumsko samoubistvo, ili kakvog meganejebača, u trenutku kad bezuspešno pokušava na najljigaviji način da dođe do kakve-takve vulve. Osećaj svojstven tom trenutku je kao da ti je neko mikserom pretvorio mozak u tekućinu, pa ti se sav mozak slio u želudac i hoće da izleti napolje u vidu povraćke.

U neka bolja vremena, kada su Jugosloveni išli preko vikenda da se kurče po Rumuniji, jedu kavijar i piju skupocene šampanjce, dok su ti isti Rumuni gladovali, gradili hotele pored kokošinjaca i molili boga da im predsednik umre, nastala je ova izreka koja je označavala to da je nešto u izuzetno lošem stanju.

Rečenica koja se odnosi na sportiste. Roditelji su nam je često ponavljali kada smo bili mali i rastužimo se zbog poraza naših miljenika u raznim sportovima pokušavajući da nas oraspolože.

Izjava izrečena u nedostatku kvalitetnog komentara, obično onda kada ste zatečeni lošom vešću, te u tom trenutku nemate pametnu repliku, a poželjno je nekako odreagovati.

Jelo, koje se pravi od raznoraznog povrća i povrtarskih ostataka koje posedujete u kuhinji. Zbućkate paradajz, paprike raznih fela, lukac, prazilukac, patlidžan, tikvice, pirinač i sve što vam padne na pamet ili nađete. Ne morate da se trudite da jelo estetski impresionira, jer ta smesa ionako izgleda kao da je upravo izašla iz trbušne duplje. Ali, za divno čudo, vrlo je njam. I što je još bitnije, deluje poprilično laksativno.

Čarobno vreme kada banke postanu prepune starijih gradjana lepe nam zemlje. Nema ničeg lošeg u tome, ukoliko nemate obavezu tipa - uplata školarine/upisnine pa se nadjete u sred prostora koji izgleda kao bar zamrznut u vremenu, gde se muzika stišala, a svi stoje oko šanka. U tom "baru" barmeni rade brzinom recipročnom u odnosu na mesto koje u redu zauzimate i to što ste bliže oni su sporiji. Povrh toga treba dodati sve pomente penzionere koji konstantno komentarišu kako se ne žure nigde, nije bitno stići prvi ili nije strašno propustiti nekog. Pod ovim zadnjim se podrazumeva da morate biti član neke penzionerske gilde, jer u suprotnom ostajete zarobljeni u moru gerijatara.
Ne kažem da ne treba propustati starije, ali ako u tome preterate, uz beskonačne "sine-ćero" pohvale ostajete da i vi postanete deo bara izgubljenog u vremenu.

Stari, sad već gotovo zaboravljen, naziv za telefon. Nastao jer, jel'te, stari telefoni su bili sa kablovima (žicama).

Zadnjih sto metara koje predjemo u navedenom stilu da bi došli do destinacije gde možemo obaviti veliku nuždu.
Iz perspektive posmatrača "pačji hod".

Verovatno najverniji navijac domaceg fudbala ali pre svega to je cuveni beogradski prodavac stadionskih kanditorskih proizvoda i sokica, koji su inace relativno jeftini van stadiona, ali su kod njega skupi (po tim cenama ne bih mu nista kupio makar se na tekmi ja lelujao od gladi) jer na utakmici ima monopol prodaje, ali kako se utakmica blizi kraju, tako i cene padaju, a pri kraju utakmice mozete vec da sednete sa njim i glodjete orasnicu za dzabe, Kandi ce vam samo namignuti, u fazonu, jedi sine ali da se ne zna o tome...
Kandi je cutljiv covek, vredna starina i miran. Radi bez buke i ne preskace.
Prodaje uz poznati diskretni uzvik: ''Kandi!'', zbog kog je jelte i dobio nadimak.
Inace ima brata iz iste branse, ponekad rade istu utakmicu, neverovatno lice, i on je isto Kandi.

Prijatelji,rodbina ili ti bilo ko kad vas poseti posle dugog vremena,obicno daje odredjenu svotu novca a osoba koja prima novac se pravi kulturna i "nece" da prihvati poklon.

Svaka keva bi rekla za svoj super spreman ručak koji se deci ne svidja.

Ovaj izraz uglavnom koriste nesrecnici koje ih je minula sreca jednom u zivotu da dobiju neke pare, trljavši te novcanice po kosi uz neprestano ponavljanje: "Kol'ko kose na glavi, toliko para u šaci!"

Ovaj izraz spada u jedno od najsujevernijih odlicija srpske kulture, koja pruza laznu nadu da cete zaista ponovo dobiti neke pare u iznosu koji zavisi od vaših dlaka na glavi.

Red bi bio u Slagalici da jednom u prvoj igri slova i takmičari zamene mesta pa da slova sastavljaju ljude: plavi takmičar П i crveni takmičar Ц a dole da idu delovi ljudi: noge, ruke, lopatice, uši, slezine, a slova pričaju: stop stop stop i onda takmičari sastavljaju čoveka, pa kad vreme istekne В kaže: izvolite П koliki je vaš čovek, a П će ponosno: pa ja imam najdužeg čoveka Jao Minga, a vi Ц? a Ц postiđeno: pa ja sam sastavio samo malu ženu Gocu Lazarević, e pa žao nam je Ц, malo je to, a i nemate pičku među ponuđenim delovima, prednost ima П, prihvatamo Minga, bravo П to je i naš čovek Jao Ming kompjuter što ga je sastavio, bravo П fantastično ste to odigrali, evo novih poena vama, a sad molim vas ustanite da sednu brojevi da odigraju mog čoveka ko ljudi.