Pa naravno da je sve bilo tako, sta zna malo dete :)

Kad meni pocrni mast biće puno mrtvih i ranjenih.

- Nego slušaj brate, zaboravio sam da ti kažem ovo.
- E ae zovem te brate za 2 minuta, samo nešto da završim.

Jovan: De si, baba, šta ima, sto godina te nisam video?
Baba: Evo, sinko, starim, pa... Kuku.... pa što ti je to?
Jovan: Koje baba?
Baba: Pa to što ti visi na uhu?
Jovan: Minđuša baba, uvukao sam pre dva meseca.
Baba: Kukuuuu, jadan ne bio, grom te spalio, pa gde ti pade na pamet to... Kukuuuu!
Jovan: Hehe, baba, pa ništa to nije, ih... cela omladina ih danas nosi...
Baba: Pa i to još oba! Ajme, mene šta ja videh! Pa ti okači tegove o uši, barabo jedna!
Jovan: Dobro de, baba...

Nakon mesec-dva...

Jovan: O, baba, pa gde si ti?
Baba: Vidim još nisi izvadio ta čuda iz ušiju...
Jovan: Ih... Nego kaži ti meni, kako si?
Baba: Zlo mi bude čim te vidim sa tim visuljkama... Iju, pa kakav ti je to ekser zaboden u čelo, crni Jovo??? Pa, šta si to uradio, kukala ti majka???
Jovan: A to, pa ništa baba, to sam probušio obrvu!
Baba: A...???
Jovan: Minđuša u obrvi, baba!
Baba: Pa ti hoćeš... ajme, mene... Kukuuu... Trista đavola te odnelo! Mamlaze jedan, tegove kači, pa nek ti otpadnu oči i uši! Da mi se više nisi pojavio sa tim ekserima i đinđuvama! Deda ti se u grobu okreće!!! Neću ti više ni dinare dati! Sve ću da pošaljem Marku u Ameriku! Da ima dete, studira! A ne k'o ti...

- Brate, Mare kupio nova kola, kaže da su mnogo do jaja.
- Ako on to kaže sigurno je kupio keca sa gasom ili juga sa zadnjim brisačem koji radi.
- Otkud znaš?
- Ma on bre vrišti kad drka!
- A i to znaš? Zajedno ste radili?
- Menotlu! On preuveličava stvari!

- Da sam ja svoju ženu vidio kako jaše po komšiji, a ja se vratio kući sa zidarije, nema te gipsane koja bi je sastavila. Al nisam ja on....

Čitav život veruješ u ljubav sa jednom osobom. Živiš u njenom osmehu, plivaš u njenom pogledu. Međutim, kao da si svestan, da si joj drag zbog tog tužnog pogleda koji večno skrivaš, a opet da ta tuga koju nosiš glavni krivac što zapravo nećete biti zajedno. I onda ona ode, možda je to sunčan dan, možda kišovit, mislim to nije bitno jer vreme za tebe tada staje. Ti se onda nadaš da ćeš je negde sresti, da će sići iz nekog autobusa, samo da te zagrli, a ne veruješ ni sam u to. E tad ti je jedina misao, ma samo kad bi došla.

-Ooo, dobar dan, komšija... udarila vrućina, seme joj jebem. Mora u kuću da se beži. Vama je lako, terasa vam visoko, pa nije toliko toplo. Eto, deset dana ne mogu da upalim švajs aparat, a posla preko glave.
-Ma, komšo... vruće jeste, ali može nekako da se izdrži... jebiga, šteta samo što posao trpi.
-Joooj, ništa me ne pitaj... troje usta ranim...
-'Ajd, komšo da ne goriš, pa se vidimo večeras... jebem li ti ja, 'ćerkicu! Orginjao si mi pola godine sa tim aparatom ispod prozora od šes' ujutru, đavoli te švajsovali!

A:...Ostavio si ribu jer ti nije dala plus na Vukajliji...onda stvarno nisi normalan....
B: Slušaj ti, A, za tu nekorektnost mogao bih da te pomilujem kao čika Mrka...ali kasnije neću da ti se izvinjavam...

Mala,duplu...

A: Reče Marko da si se sreo sa onom Jelenom sinoć u izlasku. Šta bi?

B: Brate, riba od tri agregatna stanja. Puk'o sam totalno. Priđem ja njoj, a ona (1)hladna k'o led. Ne obraća pažnju na mene. Počnem ja da meljem, serem... i vidim ona popušta. Kad odjednom riba se (2)istopila na neke moje prežvakane fore. Nisam mogao da verujem. Prođe nekoliko minuta, i usledi psiho šamar, kaže mi: "Ček ček samo", ode kod drugarice, i ne vrati se više. (3)Isparila, brate.

A: Au, zajebane su te.

Film:
Približavaš se slabo osvetljenim hodnikom sobi iz koje dopiru nekakvi čudni zvuci. Otvoriš ormar kad ono odelo ti izašlo iz mode. Ne, stani, to je samo loš san, ili glup vic. Uostalom, nije ni važno. Elem, približavaš se sobi laganim korakom, malo ti fali da iza ugla nazreš lice čoveka sa crnim šeširom u tamnom odelu dok ti je sagovornikovo lice potpuno vidljivo, to je, naravno, tvoja povremena kres - kombinacija kojoj si u vrtlogu strasti poverio neku dugo skrivanu porodičnu tajnu. Bum, i žena je mrtva. Spremaš se da asasinu s leđa zadaš fatal blow, krećeš, škrrr (dobro poznati zvuk), bum, osećaš hladno olovo sačme i gušiš se u sopstvenoj krvi. Ne, ne i ne, ipak ne možeš da ubiješ glavnog lika. Umesto toga bacaš se u stranu u stilu Maks Pejna, vešto izbegavajući raspršene šrapnele sačme, sakriješ se iza zida, vadiš oružje, kad ono imaš šta da vidiš, ostao si bez municije, polako proviruješ, a od ubice ni traga ni glasa. Nema veze, tvoj je na kraju filma.

Stvarnost:
Vraćaš se kući u sitne sate, nekako potrefiš kvaku. Ulaziš tiho, polako skidaš patike, i spremaš se za izazov večeri, kako preći dugačak hodnik od starih dasaka, a pri tom ne probuditi roditelje? Hm, eureka! Pada ti na pamet scena iz Čarlstona, u vinogradu. Odigraćeš. Jeste da ti fali riba, al' šta da se radi, moraćeš da improvizuješ. Hvataš predmet svojih mokrih snova za ruke i uz zvuke tanga krećeš, zadivljen si svojim umećem čak toliko da nadmašuješ i Asku, i sve ide kao podmazano, već nazireš vrata svoje sobe, pobednički osećaj te obuzima, škrrr (not again), toliko je zaškripelo da si zamalo odvalio dasku, skrhan porazom saplićeš se i padaš. Nema veze, bar si pokušao.

- Kasnite 10 minuta, smrz'o sam se k'o pička.
- A opušteno, svejedno Marin još nije došao, je l' da?
- Kako si znao, da ti nije nešto javio?
- Ma nije, al' se tu nema šta ni misliti, znaš da ćemo ga morati čekati makar još pola sata.
- Koji debil, taj je jedini put došao na vreme kad se rodio. Ma idemo mi već početi lokati, zaboli me ona stvar za njega, kad dođe, dođe, ionako zna gde smo.

Žena:Jesi za neki seks večeras?
Muž:Da ti pravo kažem nemam kad.