Pare koje su bar jednom potrosene na sladoled umesto na hljeb. Ubrzo zatim su usledile batine od strane tlacitelja i bacanje sladoleda kroz prozor u slucaju da je pocinilac zlocina bio dovoljno glup da se vrati kuci pre nego sto ga je polizao.

Pogrešna investicija u nešto što se ne isplati raditi.

Kažu majstori kad im kažemo 'Nema se pare bre'.

Metaforički se želi reći da ne možete imati dve stvari odjednom. Za jare morate dati pare, pa više nemate pare, ali imate jare. Ili ako više volite pare, onda zadržite pare, ali bićete gladni jer nećete imati jare. Medjutim, ako platite jare u krupnim novčanicama, dobićete kusur - a i to su neke pare, majku mu! Onda možete imati i jare i pare. Ako ste pun ko brod , za vas je cela ova priča boranija, Vi imate kamaru, kamara para i farmu jarića i puca Vam kurac,puca mi kurac i za jare i za pare i za ovu definiciju!

Uvod u tiradu o alavim prohtevima današnje omladine. Priča zadrtih, škrtih ili jednostavno dekintiranih matoraca koji se prave da nisu upoznati sa rastom cena, ekonomskim krizama i inflacijom u poslednjih par milenijuma.

Pitanje iz perioda detinjstva koje smo čuli mali broj puta u životu, a toliko smo želeli svakog vikenda. Kad se i desi da bude izgovoreno, praćeno je minutom ćutanja jer kevi/ćaletu sigurno nešto bitno treba i gleda te takvim očima da moraš da uzmeš. Sam taj pogled paralizuje jer ti svašta pada na pamet.

Uobičajena izvala onih koji su bili prebogati i pre nego što su se rodili.

Јаук и прилив носталгичних мисли при наручивању алкохола негде изван наше земље. Вредности се друкчије конотирају и наплаћују. У питању је разлика у ценама пића у фенси кафићу иностраних метропола у односу на наш српски бифе и кафаницу.

nesto sto pomislite, kazete (vise sebi nego drugima) kad predjete preko necega loseg sto vam se desilo. simbolizuje istrajnost, ljudskost, upornost.

Večita žalopojka nezadovoljnog plebsa. Čoveka s' ovih prostora ništa u životu nije namučilo kao taj prokleti dinar, tačnije, nedostatak istog. Ah te pare, noću ih sanjamo, na javi ih ganjamo, o njima maštamo... Samo kad bi ih bilo malo više, čini se sve bi bilo lakše. Zato čim osetiš neku nepravdu, traži nazad pare, boli te kurac čak i da ti niko ništa ne duguje...

1)

Padanje tiketa u poslednjim trenucima utakmice. Taman planiraš kako ćeš posle dužeg vremena da razglabaš pljeskavicu bez da proveriš da li imaš dovoljno za preživljavanje narednih X dana, kad random meč iz četvrte lige Moldavije na koji si igrao keca da povećaš kvotu (i koji je do tada dolazio) odjednom počne da jebe k'o Nikola Kojo u Žikinoj dinastiji. Tada sve padne u vodu i dolazi onaj osećaj da si pukao one pare koje bi potencijalno dobio a ne one koje si uložio.

2)

Platiti nekome za obavljanje određenog posla i time umanjiti sopstvene finansije. Ali za razliku od prvog slučaja, ovde bar postoji relacija pucam pare - dobijam nešto kao rezultat toga. Nema suva kurca, ako me shvataš.

Jeftino. Skoro džabe. Jeftinije od ciganske pičke.
Ovim se ukazuje na dvostruki kvalitet finansijske transakcije. Ne samo da si dobro prošao u smislu da si dobio ono šta si želeo, već je to učinjeno uz izdvajanje relativno male svote novca. Retka situacija kada istovremeno imaš i jare i pare.

Termin koji oznacava vrednost novca ulozenog u nesto.

Zavod je naravno Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, presveta naučna ustanova koja je kriva za naše (ne)obrazovanje.
U njihovom opusu se nalaze takve gromadne didaktičke knjižodbe kao što su:
- Bukvar sa slikom dečice koja se sankaju, a neko im postavio mrežu da se nabiju u nju, a ne u susednu ulicu kroz koju prolazi Mazda
- onda čuveno Poznavanje prirode koje na pet mesta objašnjava zemljinu rotaciju
- vrhunska Muzička kultura sa pesmom i notnim zapisom za "Seno, slama, zob, zob"...
Pored ovih zanimljivih aktivnosti, Zavod se u poslednje vreme (kad se inače i pojavila konkurencija u vidu još čuvenijih kreativnih centara i inih) počeo intenzivnije baviti i izdavanjem svakojakih knjiga.
Sve te knjige, se verovali ili ne kreću između 50 i 100 dinara i sve se mogu svrstati u kategoriju: "Pojma nemam šta će mi ovo, mogu da živim i bez toga, ali bolje da uzmem deset komada kad već daju džabe".
Tako čovek ladno završi sa raznoraznim primercima oštro-suvoparno pisane intelektualne svojine raznih autora koje odlikuje stari, neko bi reko komunistički način pisanja knjiga, ali to meni nije čudno jer sam na faksu učio iz knjiga koje su bile starije od pojedinih studenata.
Čovek je onda bogatiji za mnoga nepresušna znanja (a može da prođe i kao poklon) iz sledećih knjiga:

Pojava vrlo rasprostranjena kod nas. Bog je nekim ljudima podario veoma zapaženu sposobnost izražavanja sa jedne strane, dok im je sa druge uskratio sposobnost racionalnog i zdravog razmišljanja. Pošto kurac ne predstavlja muzički instrument (u varijanti - sviranje kurca) niti ima osobinu slušaoca u našem primeru, apropo tome ni sviranje kurcu nije sviranje u pravom smislu te reči. Čak je i kurac u ovom slučaju, ni kriv ni dužan, više upotrebljen figurativno, a zna se pouzdano koja mu je prava namena. Pošto smo utvrdili da sviranje kurcu u najvećem broju slučajeva predstavlja usmenu radnju, može se zaključiti da sviranje kurcu za male pare predstavlja teži oblik, odnosno, dato mu je na značaju u negativnom obliku.

Blago podjebavnje prijatelja koji se hvali nekom novokupljeom stvari.

Kaže se za osobu koja uvek može da nasmeje svoju okolinu. Nebitno da li su na vestima javili da Novak neće igrati, da je u Kamboži cena jogurta u čaši drastično skočila ili da je Osma Bin Laden sahranjen sa fokama, on će uvek biti veseo. Možda će u dubini duše biti i tužan, ali u njegovim očima videće se samo sreća i želja da zabavi. On je srećan kada su ljudi oko njega srećni. Antibiotik za stres. Omiljeniji lik u društvu. Uvek spreman na dobru zajebanciju na tuđ, a posebno na svoj račun. Nos ne zna da diže, jer to nije radio nikad u životu. Kada su mu u vrtiću ukrali patofne, došao je kući bos, a drugu je pričao o avanturama nindža kornjača. Kada je prešao prag, video je da su mu noge bile krvave. Majka je bila nervozna, ali on nije, smejao se kad mu je previjala rane. Ceo život je bio takav. I umire sa osmehom na licu.

Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.

Čime god se pohvalio drugarima, uvek će neko reći da si mogao jeftinije da prodješ.

Jedna od najvecih lazi nasih roditelja dok smo bili klinci!Te pare se naravno pricuvaju dok ne dodje vreme da keva kupi sebi npr. neke cipele ili cale presvlake za sedista.