Prevod - gledao sam to i to ali sramota me da priznam.

One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto

Klasičan odnos dilera i potencijalnog zavisnika.
- Svodi se na maratonska nagovaranja budućeg klijenta da samo jednom šmrkne.
- Onda, kada jednom šmrkne, ovom je svanulo.

Eh, ta romantika.
Al' kad bi se zezali. Ovako su nekada ribe tvrdile pazar i podsticale tipove da istraju još malo, a posle... Daću nego šta ću.

Vrlo česta pojava na našim ulicama. Ova vrsta automobila se vrlo lako prepoznaje po auspuhu koji se otkačio i klepeće i varniči dok udara o asfalt...
Ime dobio prema asocijaciji na mladenačke automobile kojima se vezuju konzerve koje klepeću dok odlaze na medeni mesec...

Ono što će svaki dobri i požrtvovani roditelj, kada napravi neko sranje, da uradi, jeste da odgovornost sa sebe odmah prebaci na svoju decu.

„Deca pokvarila nešto“ je prvo što će vrsni pedagog reći majstoru koji je došao da opravi pokvareni kompjuter, TV, šporet, peglu, itd.

Nakon završene opravke, deca se dovode pred majstora i glasno se kritikuju i omalovažavaju dok im genije koji leži u liku njihovog oca(majke) održava moralne pridike.

Onaj koji u kafani podiže noge dok konobarica briše pod.

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"

Otvaranje porno slike milimetar po milimetar u vreme dok je brzina interneta bila 3kb u sekundi

Srpski večiti strah. Nagoni nas da, kada nam na slavu dolazi 10 ljudi, količinu osoba množimo sa jedinicom mere soka, piva, rakije, kisele, vina (u litrima) i sarme, kupusa, mesa, hleba, salate ( u kilogramima). Onda se kompletna količina množi sa koeficijentom sigurnosti (1,5). Neka ima, šta znaš... Isto važi i za dečije rodjendane, krštenja, proslave dobijanja diploma niže muzičke škole itd.

Po uzoru na istoimeno magare koje se nije moglo odlučiti između zobi i vode te lipsalo od gladi naš junak iz naslova ostaje suva kurca jer se ne može odlučiti između dve dobre pičke.

Međunožje naložene devojke koja je tvrdoglavo rešila da neće dati pičke na prvom sastanku, pa vazda prekršta noge dok se vrpolji na stolici.

Gotovo svako, ko je makar jednom u životu tražio stan, je naišao na niz nelogičnosti. Prilikom razgovora sa stanodavcem, saznajemo da je to stan vrhunskog kvaliteta, sa svim potrebnim uređajima za normalno životno funkcionisanje, dok prilikom susreta "oči u oči" sa stanom, kapiramo da bi to bio sjajan prostor...za štalu. Zajeb se sastoji u sledećem: stanodavci NE LAŽU u vezi sa svojim stanovima, oni samo imaju poseban žargon, koji ostali ljudi pogrešno tumače.

Nastavak čuvene ''od viška ne boli glava'', a koriste je uglavnom nezasite osobe.

Ekstremno zajebana rabota. Uglavnom iz razloga što je voda popijena posle ova 2 artikla za oralnu higijenu najhladnija stvar na svetu. Dobro, nije u stvari hladna, naši receptori za hladno su prevareni, i u stv....ma jebi se moja štreberska podsvesti. Hladna je ko jebeni tečni azot. Ko urin pingvina koji je čuvan u srcu najokorelije pariske kurve. Jednjak i farinks vam se zaledi tako da hokej može da se igra. Hladna je ko libido Tome Nikolića. Kida. Nekima je prijatna, kažu da ih osvežava. Stručno ime za te ljude je mazohisti.

Odgovor na svakodnevna pitanja tipa "ima li pičke?", "jebeš li šta?"...koja nam upucuju nekulturni sagovornici ili mlađani pičkopaćenici. Ovim odgovorom dajemo do znanja da smo prevazišli takav vid komunikacije i da bi bilo poželjno da se promeni tema, naravno izraz je vulgaran i primitivan kako bi nas bolje razumeli.

Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...

Moj drug Steva sa Altine (predgrađe Beograda koje je 300 dana godišnje pod vodom).

Budi se u 6:00, a da bi stigao na autobus u 6:45 mora da:

1. Pređe 7 kamenova nasumično ubačenih u baru ispred kuće (od toga tri klimaju)
2. Pređe 150 metara puta idući ivičnjakom i pritom na dva mesta izbegne komšijske džukele koje su dovoljno visoke da ga mogu da ga uštroje,
3. Narednih 50 metara vrši slalom po blatu, šljunku i barama kako vidljivim tako i nevidiljivim.

Kada sve to pređe, umesto dima i konfeta, dočeka ga gasna komora u prepunom autobusu 81...

Kada vam neko prepričava svadju sa osobom s kojom ima konflikt, ima težnju da sebe predstavlja u lepšem svetlu. Ništa čudno. Ono što stvarno iritira je dočaravanje svađe u upravnom govoru, pri čemu ta osoba ima glas filmskog junaka iz tridesetih godina, dok njegov protivnik, glasić neke nabeđene kučkice.

Obzirom na svinjsku ležernost na polju higijene, valjanje u blatu i koječemu, ovaj izraz se češće koriti za oblokavanje od alkohola, nego za fleku na garderobi.