Kraj PMS-a.
Ići pijan s kraja na kraj trotoara.
Nema vise. Kraj.
- Kerik organizovao oproštajnu utakmicu.
- Taj je odradio posao.
_______________
- Marija odradila posao. Udala se za Ivana i sad kad se razvede uzeće mu pola bogatstva.
- Otkud znaš to, baš mislim da su savršen par?
- Ma mi smo odavno u šemi. Već smo kupili karte za Havaje. Palimo sutra.
Mnogo gusto skuvan corbuljak, jedva moze da se skine s kutlace.
U, bre, znam da si ocajan kuvar, al' kakva ti ovo corbetina, si ti strpao zelatin? Izgleda ko onaj sneg po lapavici. Nit je cvrst nit tecan.
"super" modeli sa jedva ekranom u boji.Sve u svemu SRANJE.
Kraj svake rasprave!
Kraj vanrednog stanja.
Početak i kraj leptirovog zavođenja.
Ne uplići se bespotrebno u situaciju u kojoj ćeš sigurno izvući deblji kraj.
Omiljena tema za razgovor u Srba.Njena univerzalnost se ogleda u tome sto je mogu voditi svi bez obzira na uzrast i stepen obrazovanja.Ona spaja omladinu sa penzionerima, fizickog radnika sa doktorom nauka...Ne moze se zamisliti bilo kji vid porodicnog okupljanja, manji ili veci, a da ne pocne dobro nam poznatom temom...
Slava je.Gosti banuli svi iz prve smene...Atmosfera nije na zavidnom nivou svi gladni a niko jos nije stgao da se napije.Ali domacin ne bi bio to sto jest da ne ume taj problem da resi...
domacin(iskusno):"Deder sinovac mrdni tu zavesu da vidim pada li sneg..."
ujna(skace ko oparena):"Pada, sad sam ja bila napolju smrzla sam se ziva!"
baba do nje(ulece u rec):"Javili su, slusala ja sinoc, cele nedelje ce biti ovako."
teca(vice):"Pa dokle vise misli da pada, jebem mu kocice!Da prosti ova sveca i danasnji dan..."
(Sobom se polako razleze graja...)
tetka:"Sinoc gledam na vestima poplave po Nemackoj podavi se narod..."
deda(puca od iskustva):"Ja se secam bivalo je ranijih godina hladno al ovako nikad nije bilo..."
FATALIT:domacin:"Ovo je doslo neko vreme sacuvaj Boze...jeste vi gledali sta je bilo na onom Haitiju...?"
masa:UUUAAAA..............!!!
Atmosfera je fudbalska svi galame, slava moze da pocne...
Nema dalje, kraj. Još samo atomska bomba da padne. Dotaći dno života iz ove perspektive izgleda super. Čak ti i oblačan dan ide na ruku da budeš još sjebaniji. Negde si zajebao, možda i nisi kriv ali sigurno ćeš ga najebati kako god okreneš.
Juče su mi maznuli nov' telefon, cura mi kupila pre mesec dana. Kad sam joj kazao šta se desilo, ona popizdela, napičila me, rekla kako sam neodgovoran i ostavila me. Šta ću? Odem u kafanu, nema dinara u džepu al' imam obraz, napijem se k'o kreten, izađem iz kafane i na pešačkom me lupi auto. Sreća pa sam bio pijan, da sam kojim slučajem bio trezan verovatno bi poginuo, tešim se. Okrenut na leđima počinjem da se smejem, sad totalno razumem uzročno-posledične veze. Od glasnog smeha, iz obližnje kuće dotrčava matori sa lopatom u ruci, beng, beng... "Kretenu pijani! Decu si mi probudio, m'rš odavde!" Krvav i ponižen rešim da odem do obližnje hitne, ulazim u dom zdravlja u kome me doktor ljubazno odjebao, kao nije mi ništa, sutra da dođem a i nemaju nikakvo vozilo da me odveze u somborsku bolnicu. Dolazim kući, palim poslednju cigaretu iz pakle, otvaram frižider, prazan. Rešim da upalim komp, treba mi neka muzika, kurac, isključili su mi net. Dok sam šljoko u kafani i recko se, majstori kapitalizma su mi prekinuli dovod informacija u mozak. Gotovo! Kraj! Pizdim! Mislim da ću pući. Odlazim do kupatila s namero da isečem vene. Ne mogu više! Kraj! Previše! Kuuuuuuurac! Nema žileta, Bog te jebo!
Kraj Pinokijeve predigre.
Pocetak,sredina i kraj recenice svakog urbanog fensera.
Završena priča. Gotovo. Kraj.
Debeli, razmisli malo o tome da ipak pređemo na makrobiotičku hranu, molim te!
Ta priča je za mene ad acta, GOTOVO, ne želim više o tome! I dodaj mi taj roštilj sa stola.
Još jedan način određivanja trajanja fudbalice koje se dešava uglavnom za 1. maj.
Razlikuje se od igranja na vreme, golove i nevreme, po tome što se igra sve dok likovi koji ne znaju i ne vole fudbal a majstori su za roštilj, ne objave zvanično da je roštilj gotov. Pobednik je naravno ekipa koja tada vodi i za razliku od kraja bilo koje fudbalice, gde svi polako izlaze sa terena i pobednici zajebavaju ove što su izgubili dok ovi drugi pričaju gde su pogrešili, u ovom slučaju svi trče napolje jer su im zadnjih par minuta krčala creva i jedva su dočekali kraj.
- Ljudi gotov roštilj!
- Oleeeeeeeee
Kraj sa krajem.
Komentar upućen devojci koja jedva da ima neke krpice na sebi.
- Idemo?
- Idemo, samo da sredim frizuru.
- Ajde više, pobeže nam autobus. Pa ti se nisi ni obukla?
- Kako nisam. Vidi mi dekolte, a? Šta kažeš?
- Da se ja pitam, nisi ni morala da se oblačiš, ionako se sve vidi. Nego ajde nema veze, kasnimo. Izlazi.
