Je ono što ti se vrzma po glavi kada tvoja muza, umetničko nadahnuće, "lepa Jelena", sa kojom imaš latentno-seksualnu, platonsko-mazohističku, svakodnevnu komunikaciju, izađe sa drugim muškarcem, i ne javi ti se do sutra popodne.

Razlog neprijatnog osjećaja posustalog jelena, kada osjeti da mu mladi padavan lagano preuzima ženke. Ali, i nagovještaj srni da će joj se uskoro svaliti teret sa leđa.

Osjećaj toplog šala u mercedesovim kabrioletima...

Praznik kada se na žurke ide u kostimima. Muškarci se oblače kao kauboji, indijanci i policajci, žene se oblače kao prostitutke, Jelena Karleuša oblači duks i trenerku.

Recenica koju je izgovorila Jelena Karleusa (Znacajno govno), a koja je postala simbol danasnje kulture. Na Vukajliji je modifikovana u verziju "Pisi sta 'oces, samo stavi sto vise slika!"

Ko to nama sudbu kroji? Mislite o tome!

Kad neko gleda ''frus'' gleda ljuto/besno.
Svadjaju se Marko i Dejan, Jelena vidi da Marko gleda frus i pita sta je.

Pored šljiva još jedan srpski brend. Prvo je Jelena Dokić pokušala da uvede taj brend. Uspela je da sebe stavi čak na četvrto mesto WTA liste. Dobro se držala. Onda joj u život došao bivši vozač formule jedan, Enrike Bernlodi, u koga se i zaljubila, ali njen ćale je imao druge planove. Onda odustaje od tenisa pod izgovorom da su joj grudi suviše velike i da ne može od njih lepo da udari lopticu. Otišla je na operaciju i sada se vuče između dvestotog i dvesta pedesetog mesta na WTA listi. Ali kad je ona izašla iz mode, pojavili su se junaci: Novak Đoković, Janko Tipsarević, Jelena Janković, Ana Ivanović, Nenad Zimonjić i Danijel Nestor(ović) (kanađanin srpske krvi).

Zbog njih je neverovatno skočila prodaja teniskih loptica, reketa, znojnica i drugih stvari za tenis a takođe je porasla i prodaja bele farbe i četaka.

Izraz koji koristite kada nekog želite tužiti sudu. Valjda se tu misli na skup dokumentacije koju lepo sortirate, presavijete, stavite pod mišku (mora pod mišku, jer ako stavite u fasciklu, onda nije presavijeno) i pravac palata pravde.

Pitanje koje se nameće u vezi sa ovim fenomenom (kao i sličnim fenomenima, koji su uglavnom produkt "pop" industrije ružičaste televizije) je: Ko kupuju to sranje?! Ne ulazim u muzički ukus fanova Tržanove, Bekvalčeve i njima sličnih, samo se pitam zašto bi neko izdvojio svoj novac za patetično-ljigave pesmice, kad sve to lepo i kulturno može da skine sa neta i da uživa u žalopojkama koliko mu duša traži. Sa druge strane, sasvim je naučno objašnjivo zašto pomenute estradne umetnice uopšte imaju potrebu da izadaju albume (iako, od njih nemaju neku veliku ekonomsku korist, tj. tezga je tezga). Kada ti Jelena Bačić Alimpić ili Lea Kiš najavi novi "cd proekat" i činjenicu da se isti može naći na svim bolje snabdevenim pumpama, to ipak ima neku umetničku i kulturnu težinu. Dovoljnu čak i za nacionalnu penziju, jednog dana!
Takodje se može postaviti i pitanje ko kupi CD npr. Zorice Brunclik. Medjutim, ma kako taj potez zdravorazumskom čoveku izgledao besmislen, pa čak i izopačen, na njega se sa velikom naučnom preciznošću može dati odgovor. Kupci fizioloških nusprodukata naših najeminentnijih umetnika iz oblasti "turbofolka" su najčešće naši vredni gastarbajteri, koji se pri svakom povratku u svoju domovinu opreme sa pet-šes' ovakvih proizvoda, kako bi skratili vreme svog putešestvija.
Dakle, i dalje se traži odgovor na pomenuto pitanje. Jedan od mogućih odgovora je i taj da je sve to pitanje geške i velike zabune.

Koliko često jedni isti gosti dolaze u emisije, stiče se utisak da postoji klan među emisijama kada će, ko i gde da gostuje. Pošto voditeljke ne mogu da se dogovore koga da zovu, najčešće zovu jedne iste da se ne bi svađale i da bi ugodile vlasniku televizije i sponzorima tih istih gostiju.

Jedan od kafanskih mitova koji se tumači kao vapaj usled hronične nejebice. Kao što majka plače nad mrtvim sinom jedincem, tako i naš boem roni suze nad suhom godinom dok cepka jelena s znojave boce.

50 odsto muške populacije u Srbiji se "štrecne" kad čuje ime Jelena ili Ana.
50 odsto ženske populacije kad čuje Miloš ili Marko.

Pošto je u toku svetska ekonomska kriza i mora da se štedi tako muškarci, pre svega mladi šljokarski naraštaj pre izlaska u noćni provod svrati u najbliži diskont i tu po diskontnim cenama popije po jedno 10 jelena ili lava.

Nije pri sebi. Stadijum pogubljenosti k'o Jelena Karleuša pred tri kile brašna, dva jajeta i tri deca vode - nači sistem otkazao usled pijanstva, straha ili neke drugojačije drangulije. Eh da, krmad i ostala svinjadija se ponekad ukidaju sikirom u glavu.

Mesto gde se čuvaju i po potrebi vade Dr Feelgood, Dača i Nata, Seka i ''neki njen'', Jelena K., Isidora, Djoša... I strani proizvodi u liku Andje i Brede, Dejvida i Poš, Ejmi i ''nekog njenog narkosa''...
Inače, neki ljudi u frižideru drže i hranu i pivo.

Za razliku od Jelene koja je ravna i anoreksična, nikakva, ova je žena popunjena na svim pozicijama. Ima je i gore, i dole, i sprijeda, i pozadi - kod nje nema da žulja. Dlakava i debela - san svakog gorštaka.

Mala prodavnica u kraju. Prostorija dva sa dva, u kojoj ima sve, od kiselih krastavčića do kockica za jamb. Jako korisna kad je cimanje ići do Maksija. Inače, poznata i po skupoći, u kojoj limenka Jelena košta k'o kajgana Svetog Petra.

Jedan od prosrpskih heroja u doti.
Njegovo ime može se iskoristiti u mnogim srpskim patriotskim pjesmama u kojima se gotovo podjednako često sreće i kao pozitivac i kao negativac.
Postoji i ciklus pjesama posvećenih njegovom noćnom životu.
Kažu da je Jelena Bročić u mladosti bila zaljubljena u njega, pa mu je čak i posvetila pjesmu "Balanare, Balanare".
Balanar je još i izraz koji se koristi u gejmerskim krugovima za nekoga ko je zamjenio dan za noć.

Nismo ga tražili, nismo ni birali koji ćemo, ali - smo ga dobili.
U vojvodini je poznatiji pod nadimkom "pivski grb": ima "Jelena", ima "Lava", a Sv. Pavle (bože m' prosti) veoma liči na Đorđa Vajferta (osnovao beogradsku pivaru).

Ovo se odnosi na teniserke, (mozda i na tenisere, ali redje), cim otkriju da je muski polni organ zanimljiviji od reketa, tenis se zapostavlja.

-Ćao, ja sam Jelena!

Na ovu introdukciju će svaki pristojan šmeksi odgovoriti sa "Hehe, e pa ja sam lovac na Jelene (švalerski kez i duplo dizanje desne obrve)". Ovim potezom lovac je dami pokazao ne samo dosetljivost, nego i to da poznaje literaturu Džemsa Fenimora Kupera. Retke su lepotice koje će odoleti ovakvoj duhovitosti.