Можда звучи смешно, али ово је скраћеница за обавезан (бивши већ 15-ак година) наставни предмет у средњим школама. Опште Народна Одбрана и Друштвена самозаштита. Предмет се сводио на образовање тадашњих ученика, у смислу општег познавања основног наоружања у случају недај Боже рата или ти нечега сличног.(наравно да тада терористичке организације нису биле толико популарне, већ су се утисци од "титовог" времена пренели у будућност). Док се други део, ДСЗ сводио (бар, колико се сећам) на обуку понашања у ванредним ситуацијама или ти нешто слично, у сваком случају, на неку врсту јавне сарадње, као што је Црвени крст. Е сад, предмет је укинут, из незна се којих разлога. Да ли је неком био сувише комунистички или безвезан, то сад и није толико битно, а да је поново потребан, јесте. У каквом времену живимо, свако треба да зна како да користи оружје (у кући наравно) у случају напада, и свако би требао да зна неке основе понашања у случају јавне узбуне(поплаве,земљотреси и сл.) јер добро знамо да данашња деца немају благе везе о оном паноу закаченом у школским ходницима поред апарата за гашење пожара.
Често се ова скраћеница употребљава у жаргону обичног разговора, те самим тим и подсети шта је некада значила...
Ако сам нешто пропустио, постоје старији да ме допуне...

Период од 1970 и неке до 1991.

Kaže se za nekog surovog baju koji kad bije rastura.

Levicom bije a desnicu ne koristi jer desnicom saranjuje.

Pitanje kojim na kulturan nacin saopstavas gostu da nije vise pozeljan.

Rečenica koju svakodnevno izgovara neki od roditelja prilikom naše primedbe na njihovu kupovinu nečega, ili kad nam je roditelj dao malo para za izlazak ili kupovinu nečega.

Još nije tačno utvrdjeno što bi to predstavljalo, ali praksa je pokazala da to ima svaki "istinski" srbin, da se to dobija sa rodjenjem a neki to nešto izgube sa vremenom.

Izraz koji se upotrebljava kad neko mnogo s-smara oko nečega i ubeđuje ljude da je crno belo

Prava lovačka priča je kad kreneš u lov i sa kilometra daljine upucaš jelena koji padne na divlju svinju i probode je rogom,a kad im se približiš vidiš da divlja svinja u ustima drži zeca.

Mislim da je naziv za to potpis ili signčr po urbanom.Služi da pokaže ljudima kako je forumaš jedna jako produhovljena i kompleksna ličnost koja u želji da to izrazi za signčr stavlja neku jako nadrkanu izjavu Oskara Vajlda ili neki opasan stih Dučića ili Cepelina.Naravno dotični je u većini slučajeva na čitalačkoj lestvici stigao do kuvara i Trampove autobiografije a trenutno sluša 50 centa ili Tokio hotel.
Forumaš je sklon i tome da signčr promoviše kao svoj životni moto iako mu je životni moto zapravo *više neću da igram Juventus iz keca.*

Vrsta tipova koji ubijaju lažnim pričama kako im je neki tamo ''kazao''.

Cuveni lik iz americkih filmova i igrica kao sto su counter strike,battlefield,call of duty itd..

Mali komadić vune, pamuka, ili nekog sličnog materijala koji se stvori u našem pupku posle određenog vremena prouzrokovan (verovatno) nošenjem nekog komada odeće od gore pomenutih materijala. Bog te pita odakle on tu i kako se stvori.Ali jedno je sigurno.On postoji!

Мото уберталентованих возача који служи за истицање сопствене кулоће и надмоћи у односу на регуларне возаче који као шатро поштују прописе, а у ствари су обичне вулве и немају муда да се провозају као прави џекови. Као, ја сам сад тако опак, мегакул и суперзајебан лик кад се отрујем од алкохола и разноразне гудровине, па седнем за волан, јер су пичке људи који возе трезни, а ако ме случајно ухвате у овој радњи, имам неке евре да дам пандуру, ионако му је мала плата, а ако случајно налетим на неког смарача и попијем казну и одузме ми довзолу, ћале ће да ми поврати дозволу, јер се зна с пола полицијске станице, и тако ми не може нико ништа, јачи сам од судбине.

Израз којим покушавамо саговорнику да објаснимо о чему се ради, када не можемо да се сетимо назива неког предмета, машине . . .

Дугачак и меснат доколенко.

Чекао си и дочекао!
Јеси побожан, али ти посне славе помало иду на нерве. Није то та сарма, стављају они и туњевину и орахе, ма јок, бре, бљутаво то. А да требиш рибу по прстима и међ' зубима, немаш ти, пријатељу, ни воље, ни живаца. И тако, иако си верник, не волиш баш Светог Николу, грешна ти душа, јер је стално посан. Зарумене ти се образи и уши к'о у монголске чобанице, јер се налокаш домаћег вина на празан стомак, па не знаш 'де тераш.
А онда крене та Новогодишња еуфорија, и сви те као питају где ћеш за Новака, док сами изабирају нека чобанска места, где добијеш вечеру на фенг-шуи квадратном тањиру 50х50 цм, на коме режањ препечене сланине, комадић белог меса прекривен граном першуна и апстрактно испрскан преливом за Цезар салату, делује као да ти се голуб ћубан посрао на нове мартинке. Нити ти се иде на та Сајмишта са зилион одваљених ликова, нити си баш за ђипање у колу летњи дан до подне. Опредељујеш се за најбезболнију и најјефтинију варијанту. Онда се то све као репризира, па иде неко затишје и на Бадњи дан креће та свечарска атмосфера као припрема за најрадоснији празник у хришћана. Испоштујеш ти то све, па Православци ли смо, мајку му?
И онда крене! Кад су се сви нешто емотивно и материјално испуцали, тебе хвата грозница: Баја Мали Книнџа и Равногорска дискографија су на 'рипит' у плејеру, као у трансу прелиставаш ''Голгота и Васкрс Србије'' и ''Четнички покрет у Балканским ратовима'', по ко зна који пут пребираш по карти Душановог царства. Тресеш шубару од прашине и скидаш паучину са колекције шајкача на орману. Гланцаш кокарду и дедин бајонет. Ало бре, иде Нова Година! Ова наша! Једина права!

Gvožđe se kuje kad je vruće. Sad je pravi momentum da se određena radnja izvrši.

Otprilike jedan dan pre nego dočekamo fudbalere ispred skupštine. Znači, nikad pa ni tad, ali možda malo kasnije ipak i bude.

Kad niko ne talasa ili ne pravi skandale.
Kad svi žive kao normalni ljudi.
Tada novinama zagusti i posegnu za nepresušnim izvorom.
Neshvaćeni i tragični, zavirivanje u kuću Jovanke Broz, nerešene misterije...

Ljudi koji su sjebali sito i rešeto. Vršili ekspediciju na Mesec, završavali medicinu i elektrotehnički paralelno, bili frajeri svog vremena... I što je najbitnije uvek su tu, kad najebete.