- Kad ćeš ti meni da pokloniš 101 ružu?
- E?
- Šta E? Gledaj njega, usidrio je svoju jahtu nedaleko od Havaja, na njoj napravo devojci romantičnu večeru, doveo muziku da im svira u pozadini, poklonio joj buket od stojedne ruže u kojem je sakriven verenički prsten kojim je njegov pokojni deda zaprosio njegovu babu. A ti?
- Nestalo mi benzina u jahti, samo da natočim na jugopetrolu i isplovljavamo. Mada, možda ću morati da se prebacim na plin, srče benzin ko Velja Ilić rakiju.
- Ne skreći sa teme i ne lupaj. Šta si ti planirao za našu veridbu?
- Koju bre veridbu, u vezi smo tek 9 meseci.
- Pa trebalo bi da razmišljaš o tome, ako me stvarno voliš. Neću ja bez razloga da gubim svoju mladost sa tobom. E, on je na filmu znao i ime njenog prvog kućnog ljubimca i poklonio joj je istog takvog psa da se ne bi osećala usamljenim u dugim zimskim noćima. Aaa, kako se zvao moj prvi kućni ljubimac?
- U jebote... Džeki?
- Niiiiijeeee, nego Rasel, ti ništa ne znaš o meeeniiii...
- Je l' me jebeš da si kera nazvala Rasel?
- Aaaaaa, niiije ker, nego morsko prase, gubi se iz moje sobe, mi smo dva različita sveta, jedno za drugo nismo bili mi, jedno sam ja, drugo si tiiii, oooo zbogom ljuuubaviiii...

- E izvini, bio sam nešto deprimiran ovih dana, to sa najavama da bi mogao da se smanji broj ...znaš...ukidaju nam a taman smo digli glave iznad močvare i naivci mislili dobro te nismo zapalili za Kanadu, onda radi opet šest meseci za slamu...mislim sjebalo me to...nisam bio u stanju kurcem da mrdnem...evo sav sam se naježio i sad kad se setim...mogu da mislim kao je tebi bilo, ti se raspremila, crne stvari, sveće oko kade, lotos, prostirka za telesnu molitvu, Vivaldi...izvini, znaš da sam ja uvek za te lepe male laži... seti se koliko puta si me odbila iako sam te molio samo bar da me ne boli stomak... nikad manuelni rad nisam računao, jezičko pipalo i te stvari, nikad... isti sam kao Kaunt Bejzi što se tiče same tehnike vođenja do krešenda...to si mi priznavala uvek... znači ne omanjujem ni nabaren ali eto i psu se desi da izneveri... si čitala 7000 dana na Tibetu kad je onog tipa ne samo ker nego i jakov izneverio...a da neće vršnjak...
- Neš’ jebati!

-OOOOOOOOOOOOOO DOOOMAĆINEEEEEEEEEEEEE!
-Ne deri se međede, šta si se uživio u filmove Zdravka Šotre, nije niko ovdje gluv, imaš zvono na struzi pa povuci da prostiš! A to si ti sine, 'aj ulazi šta si se okačio na strugu jadan ne bio!
-Đe si dide, šta mi radiš , kako junačko zdravlje?
-Nikako, kako će biti, sve me boli kad radim vazdan, eto nekidan iznio par vreća šljiva iz njive, crko k'o ker, odem onom doktoru, on samo viče nemoj slano, nemoj masno, nemoj piti, nemoj pušiti, pa ko još more raditi na paradajzu danas, serem mu se u zanat njegov. Grozdana, došo mali, daj rakije, pristavi kavu!

Ide baba, podvila maramu ispod koljena k'o Rafael Nadal, i to preko trenerke, pruža smežuranu ruku i tu zglob zavijen maramom, nikad nisam shvatio da li joj to stvarno pomaže...

-O đe si janje moje, šta ima, dobro si se sjetio babu obići, neće baba jos dugo, patim se vala k'o Kristos, evo vidi sva sam u zavojima?
-Evo baba došao malo u šljive...
-Ma jebo šljive, dosta mi za pekmeza da imam. De ti babi reci, ima li šta na vintu?
- Pa onako, nađe se.
-Znači nema. Oja jadna sam ti i kukava, neću praunučad dočekati a taki momak, mlad visok, jak, školovan. I ne jebe ništa. CCC.

Upetlja se i did...

-Dede ženo ne kukaj, idi tamo vidi kavu, i ponesi pekmeza kad ti šljive ni za šta drugo i ne trebaju, pa ćemo uz čašicu pekmeza proeglenisati. Nego, mali, baba je u pravu, trebaš gledati ženiti se , vakat ti je, nemoj da bude „ sjetila se Prda kuđelje uoči svete neđelje“.
- Znam , dide, ali gdje da ja to dovedem, nemam stan, nemam posao, ni kučeta ni mačeta.
- Sine, ti tačno nisi krug oko lijeske sastavio!Kako bolan nemaš, prebroj stabla i dulume paš vidjeti imaš li, to ti je i previše za početak. Ja nisam imao ništa, samo stare vojne cipele, ali malo pomalo, kljucaj tamo, iskopaj ovamo, odrastoše i djeca i eto, nakupi se imanja.
-Znam dide, ali neće nijedna na selo.
-PA NORMALNO DA NEĆE KAD JE TRAŽIŠ NA KURSU LAMBADE, JEBEM TI SUNCE ŽARENO. Eno Stane Vojinove, nekidan na zboru, mlada, jedra, ma ja bi je sad zaskočio, ne fali joj ništa i ona se školovala pa ostala na selu, sve zna k'o kakvo muško, bistra, šta joj fali, nego ti pamet u glavu i samo metaniši za Stanu.
Eh, evo i rakije, spucamo po koju da potrujemo gujane, i da ideš tresti to šljiva, kad ne treseš ništa drugo.

-Mare : Dovla šta radiš to jebo sebe. Mesec dana smo cimeri. Zabodeš se u WC i ne izlaziš. Izlazi iz tog kupatila upišavam se već 2 sata. Šta radiš više koji moj?
-Dovla : Ne diraj Lava dok bobaniše.
-Mare : A ti si lave mamu ti jebem.
Vadi đedovu sjekiru i 20 minuta kasnije sakuplja Dovline ostatke po krvavom kupatilu, a bio je dobar momak

Kafana "Kod Bobana". Za stolom sede Bob Marli, Dobroslav Bob Živković i Majstor Bob. Za susednim stolom Boban Rajović i Boban Zdravković čekaju Sunđer Boba da se vrati iz češkog vecea ( bobani ne priznaju ništa poljsko sem piva prim. aut.).
-Bob Marli: A men hu daznt ker abaut hiz femili iznt a ril meeeen.
-Bob Živković: Bobe opet si se navario omašio si tekst, treba kažeš daj 3 dupla vinjaka. MALI DAJ TRI DUPLA JEBOTE!
-Boban Zdravković: Šta se dereš debeli nije ti ovo Biograd!!1 MALI NA MOJ RAČUN BRE ŠTA PIJU BOBANI EL JASNO!
Ulazi Sunđerbob pije sve što je stiglo za oba stola i vraća se u češki da se iscedi
-Majstor Bob : Viš li ti Bobe šta uradi ovaj. Saću ga čekćem uglavu.
-Boban Rajović: Ne bobaniši. Nisi na gradilištu.
-Majstor Bob : Ali ja sam šofer...

Toplo majsko poslepodne. Zagrljeni koračaju kejom. Čupavi psić ih prati u stopu. Ona ga miluje. Nastavljaju dalje. Dok povetarac mrsi njenu kosu, on blagim pokretima ruke namešta njene kovrdze. Umilni šum talasa dopire preko sveže pokošene trave, i zatiče ih zagrljene dok sede na klupici. Ona urezuje srce i gleda u njegove nebeskoplave oči. Tužan je, zakljucuje. Pogled mu se gubi.

Ona: "Prekrasno je. Celo veče. Mesec. Kako je romantično. Nežan je kao ovo kučence. Zasto je zamisljen? Neka ga. Volim ga. Zašto me ovako setno gleda? Voli me. Duša moja. Da neće da me zaprosi? Mmmm... Kako mi prijaju njegove ruke u kosi. Čudno me gleda, zasto? Da li mi je šminka u redu? Ne daj Bože krmelj (vadi ogledalo, namešta kosu, vadi pincetu, čupka jednu obrvu, popravlja karmin, vraća ogedalo i pincetu). Dobro je. Tuzan je, vidim. Da neće da raskine? O Boze moj, da neće da raskine?! Ne mogu više ovako, moram ga pitati!"
- Molim te, reci mi zašto se ovako ponašaš i što si tako čudan celo veče?! Ako hoceš da raskinemo reci! RECI!!!

On: "Hahaha, kako smešan ker! Vidi, imaju slicne kovrdze...Jebeni talasi, ne cujem svoje misli! Uf, dokle misli da šetamo, umorih se, moram odmoriti malo noge, ubiše me alkohol i fudbal. Fudbal. Pu, jebem ti i fudbal i Wrexam i Celtic i Kilmanrok. Da je doslo 5+ sada bih imao 12000 u dzepu! Lepo mi reče Mirče da igram iz keca, a ne da..."
- A, šta?! Idi bre u pičku materinu, uplaši me, nisi normalna!!! Ma šta pricaš, znas koliko te volim... 'Ajmo kod mene na jednu partiju a, a?

-Jaooo, evo je Marina... ček' idem da joj se javim...
-Daj, krelče. Ostali nam još penali, koji ti kurac?
-Ma zajebi me bre... na nju se ložim još od srednje.
...Tamo daleko, misle da ih ne čujem...
-Ćao, Maki! Nema te u starom kraju, hehehehe, 'naš tu pesmu?
-E, ćao Filipe. Jebote, jesi se promenio. Ne slušam tu muziku, tako da ne znam...
-Ne slušam ni ja, nego jebiga. Uvezao mi teča neku Iks Peticu, pa ono, išla na radiju...
-Pa, što ne promeniš?
-Ma, nemam vremena... znaš, uglavnom vozim stodva'es' kroz grad, pa i ne obraćam toliko pažnju šta je na radiju...
-Khm, pa lepo... još uvek igrate mali fudbal?
-Ma, zvali me ovi. Ne mogu bez mene, jebiga, godinama sam trenirao u Ofki, pa ono, znam cake, hehehehe... Nego, jesam ti rek'o da počinjem da radim u Delti? Ono, najbolje sam uradio test iz engleskog, pa me primili za jako bitno mudo u firmi...
-Ne, nismo se videli bar pet godina, kad si mi mogao reći?!
-Ma, da... ono, nije loše. Plata dve 'iljade evra, službeni auto. Dali mi da biram...
-Lepo, lepo. Imaš neku devojku? Čula sam da te ostavila Tamara... šteta.
-Pa, nemam... mislim, imam ja kombinacije, ali hoću da se skrasim... 'ajd negde na kafu?
-Nemam vremena, ali ćemo ići jednom prilikom. Moram do dečka... Jebiga, on nema nešto para, nema svoj stan, živi sa roditeljima, ali zato ima kurekanju dva'es' santimetara, pa ga riba ne ostavlja zbog njegovih deset... hahahaha, paore!
...Vraća se nazad k'o popišan ker...
-Hahahahha, 'ajde fudbaler sad se naguzi, odrasmo te u deset-devet. Gađamo sa metar i po, jeb'o si ježa sad...

Definicija za Mizantrophy

Petar Pan je izašao na terasu. Deseti sprat. Da, tu je ona, čeka ga.
- Mm, jesi li za žalfiju dečače?
- Ti si već zapalila, ne čekaš, hehe.
- Ajmo u Nedođiju, leba ti. :maše krilima: Večeras sam ja avion, može? Ja vozim.
- Idemooooooooooo...
Plave REBOOK papuče su skliznule... ker Žuća neprestano laje i oće dotkine lanac kol'ko mu krivo što i on ne može da leti sa njima. A ova ga još i dotatno podjebava.

Kakve su fešte pravili na nebu, to je trebalo videti. Kaki kurac ruski migevi i američki kobci... Nedođija je bila samo nji'ova.

TRAS!!! TRAS!!! Padoše na pod. Pogodio ih neki.
- Petre ti li si?
- Vendi??? Zvončice moja. Pa, pa, šta ćeš ti tu? Što se ofarba u plavo?
- Ovde mogu da budem kakva hoću, odnosno prava JA. Ja tu pripadam. Paaa, što šta se izmenilo otkako si me ostavio. I šta ćeš, morala sam da se udam, sećaš se, ja sam ipak poštena žena i visoko moralna ličnost...
- U koga, pizda li ti materina?
- Za Kapetana Kuku.
- I da mu menjaš ruku?
- Perice, nije trenutak da me tako duboko intelektualno pritiskaš retrospekcijom kroz prizmu dogođaja... uzmi, vodi me odavde, povedite me sa vama... počnimo ponovo ispočetka...
Dobra vila je uhvatila Petra za ruke.
- Idemo, riba mnogo smara a i nešto nas čudno gleda onaj krokodil.
- I to što kažeš. :pope se na leđa drugarici: Vendi ti si drolja, svaka fufa od tebe je boljaaaaaaaa... KIIIBAMO ODAVDE!!!
- DRŽ IH LEONE, TRČI, sisu li mu jebem bezobraznu!

U kafiću sedimo stariji ortak i ja. Na TV-u Premijer liga, Fulam-Everton.
Džeri: (zovu ga tako jer mu je miš iz Tomi Džerija idol) ajde bre napred snobovi!
Ja: Šta, opet klađenje?
Džeri: Ma keco sam na Fulamiju, joj ako ga uvaljaju četres crvenih su moji. Ma pritiska, samo nema gola mamicu im ostrvsku, kišnu. Ti nešto ne pratiš u zadnje vremja, a?
Ja: Ma nešto sam prestao...
Džeri: Kuš more, evo, ide, ide, ide u kurac mamu mu smotanu! Šta reče ono? Ček, ček, aj sad, ajde bre, to...pritiskaj govedo...tako, stani malo...neee!
Ja: Nego kako žena? Ne vidim vas jebiga.
Džeri: Ma jebo ženu vid ovo, joj, ne šut, NE, NEEE, to care!
Ja: Ma lepo te pitam.
Džeri: Teraj se u kurac! Vid ovu kontru, pas, opet, polako, tako je...
Ja: Oho! Možda bude nešto.
Džeri: ...pas, opet, tako bre, idemo opet, pas, ker, džukela, ajde bre imaš poziciju, pucaj, PUCAJ leb ti jebem krvavi...
Ja: Polako, će te strefi srčka.
Džeri: Ma ko joj jebe mater, kako otežu...(par sekundara svi ćute, prate akciju)... evo, aha, evoevoeveo, šut, ne blok, ne molim te, finta, to majstore, još jedna, sad ga opali, TOOOOOO, tako je care, gazi puževe!!!
Ja: Auuu, svaka čast. Al ih preševa. Čestitam. Da častiš.
Džeri: Jes video lika. Po burek ih poslao. Za udžbenike bre! Lektira da bude, da se čita deci pred spavanje. Aj samo još da izdrže ovih 5 minuta pa da zalivamo.

Japan:
-Seda se za sto. Svi čekaju da reinkarnacija Bude, sada u obliku vođe kuće promrmlja koju i da prvi ugrabi koji rezanac sa svojim štapićima. Tu se obavlja i ritual ispijanja supe, koja supe videla nije, samo neka crvena voda. Mene baba učila da ne može bez tri knedle po tanjiru. Zatim se pojede dezert u vidu trešnje, promrmlja ponovo nešto tipa "mhmhmhmhmm" ili prevedeno "мхмхмхмхмм". I to je od razgovora sve.
Amerika:
-Džuli da li bi bila ljubazna da počneš molitvu svetoj devi Mari.
-Oh naravno oče.
Sklapaju se ruke, dete nešto mrmlja, ostali ga šatro slušaju, ćale jede sam sebi kurac što zamolio najmlađe dete da drži molitvu, nikako da završi, krenulo već i psalme da recituje, dotaklo se sage o grešnom Jovu. Zatim se tu vraćaju uspomene iz detinjstva. Majka Meri započinje sa njima:
-Ah, Frede, skoro da zaboravljam ono leto gospodnje 1976 kada si me animalno zafrljačio na plafon.
Mala Džuli se zgražava iz protesta napušta sto i očitava molitvu posle ručka i bogojažljivo se moli da Gospod učini Sodomu i Gomoru.
Balkan:
-Ženo majku ti ti jebem šta si mi ovo dala kao da sam ker.
-Zete, pa zar ne vidiš da sam za stolom, čujem te sve.
-I treba da me čuješ pizda ti materina.
-Pa nemoj tako makar pred detetom.
-Šta nemoj, bolje da se nauči dok je mali. Nemoj sine nikad kurvu da oženiš. vidiš dokle su mene ove dovele. O jebo me tata ludi, mogo sam da povalim šta sam teo i ja ovog akrepa oženi. Pizda joj materina i jaja sam je učio da prži, (zatim se po istim počeše malo).

Avgust mesec, prigradsko romsko naselje. Bogatiji kraj, uglavnom gastarbajterske kuće. Dok se monterska ekipa hladi ispred prodavnice nekih 200 metara niže, ja u full radnoj opremi sa gomilom radnih naloga šipčim po suncu tražeći izvesnog Dragana Jovanovića (sećam se imena jer se zove kao onaj glumac) koji je poznat po nadimku Gaga Gilezan. U selima i prigradskim naseljima kuće često nemaju brojeve, pa je zadatak malo teži. Zato vam ljudi kažu nadimak po kome ih svi znaju da bi ih lakše našli. Ispred jedne kuće sedi čiča od jedno 70-ak godina i montira prskalicu za travu pored velikog golubarnika, valjda da golubove hladi kako ne bi pocrkali od vrućine.

-Dobar dan domaćine, srećan rad!
-Fala momak, izvol'te?
-Da li znate gde stanuje Dragan Jovanović zvani Gaga Gilezan?
-Kako reče ime i prezime?
-Dragan Jovanović.
-Ne znam momak. Ja sam se ovde rodio i odras'o, al' ne znam nikakvog Dragana Jovanovića.
-Pa tu bi trebalo da je negde, u ovom delu ulice...
-Nema ovde ta'ki. Da ima, znao bi' ja.
-Pa je li ovo Jagodinska ulica?
-Jes'.
-Pa tu bi trebalo da je negde.
-Nema bre Dragan Jovanović ka' ti kažem. A što ga tražiš ti sa taj tefter?
-Ma ja sam iz kablovske televizije, platio je priključak, pa sam došao sa ljudima da to montiramo, ali ne mogu da nađem kuću.
-A jel' taj ima neko ime kako ga zovu?
-Gaga Gilezan.
-Kako?
-Gaga Gilezan!!!
-A GILEZAAAN! Pa što ne kažeš bre odma' tako nego tu neki Dragan. 'De bre da ga ne znam, ja sam mu sina krstio. Ev' ova kuća sa belu kapiju, piše na sanduče Jovanović, samo zvoni na kapiju, nemo' da ulaziš ima mnogo zajeban ker. Čuj bre Dragan, kaži brate Gilezan, tako ga svi znamo...

Verovali ili ne, ovo je istinita priča...

Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.

Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.

Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Dobar dan, direktno ste u programu, izvolite?"
Radoslav iz Prijepolja:" Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!"
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Šta kažete? Molimo stišajte televizor..."
Radoslav iz Prijepolja:"Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!"
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Nažalost, veza je pukla, ali moram apelovati na vas da ubuduće stišate televizor i pričate preko telefona."

Kiosk brze hrane, pljeske se peku, ljudi stoje i čekaju, jer su žene prestale da kuvaju...

Igor i Ivan stoje u redu i čekaju svojih 20 ćevapa, kada ispred njih u red ulazi ogroman čovek sa tragovima znoja na leđima koji se mogu videti, a i osetiti...

Ivan:"Vidi ovu široku narodnu masu što se ugurala ovde, u pičku lepu materinu!"
Igor."Izvinite, gospodine, ušli ste preko reda, mi ovde čekamo 10 minuta, mogli ste sačekati svoj red..."
Radoslav:"Ma pusti me, čovječe, gladan sam k'o ker..."
Ivan:"Alo, bre, majmune jedan, jel' ti ovo liči kao kraj reda?! Hajde nazad!!!"
Radoslav:"Slušaj, ti mene dečko, ja sam doša' ođe sa željezničke stan'ce i putova' sam pet i po sati... A tebe jeb'o ko te vaspita' tako da se obraćaš starijim od sebe i 'ajde ti na kraj reda da ti ne bi jeba' majku ođe na sred Biograda!"

Igor i Ivan naglo ućutkuju i gledaju svoje Najk patike, dok Radoslav pobednički pevuši jednu pesmicu koju je pre trideset godina pevala gospođica bez grudi, a sada je peva ugledni estradni umetnik i udata žena sa ogromnim biorazgradivim grudima.

Napomena:Apel je francuska reč koja znači javni poziv, odnosno, obraćanje svim građanima jedne države, što Radoslav iz Prijepolja svakako nije.

-Strin ti strinu u trtfrtiljak!
-AAaa šta?
-Šta A! nije A nego E!... ti ko da si ćisalicom pravljen!
-EEeee u pravu si ti, ovi današnji svi neki ladadulići pojma nemaju ni frk ni ker ko što kaže moja mati "ćor ćorom košulje bele ne šije".
-I to što kažeš, beše mudra tvoja mati, Dobri Bog da joj dušu pusti al ne samo da je bila mudroumna već je bila i kurčovita i to baš kurčovita ko hvaljen nam naš Knjez Knjan Serbski!
-A gle ovog ni kur na kur od njega!
-Alo bre, ne dirajte dete, nego pusti ti sine ove kurcomanijate samo bi nekog da kaleme. Nego slušaj ti mene najvažnije da ti je ruka na zemlji, krs na pleća a glava na pogaču a Bog šta da da!
-E da je tako kako mu zboriš ja bi sad zorom bele dane jeo a ne ćisalicom gola muda mleo!
-Dobri Bog šta da da, a što ne da, ti ukradi, jer Sveti Kazmin reče "nije greh ukrasti već je greh tražiti! "
-Eeee samo ne da nije greh ukrasti, već kažu stari nije greh ni ubiti već je greh tražiti jer ko traži taj dobije! Jer ti kad podješ nedeljom na pijac ne hvataš se prvo za kvaku, nego za krompir, zar ne?
-Naravno!
-Eeeehhh šta ti je život, nekom vuk a nekom maćeha.
-Meni bogami vuk, nema za šta ni mače ni dete da me ujede... Da su u mi sad ove godine ne bih ja sad mrkle ćufte žnjeo, već nakrivio rog, pa ćuk na ćuk!
-Aj ne mrsite pačje vime više, samo nešto mudroumnojite sve vas posred trtfrtiljka!
-E jes mi sve nešto kur na kur pa na tur!
-Ahahah tačno, nego ti momče kur na kur pa pravo posred trtfrtiljka!
-Aahaha, svaka čast, zakalemi ga ti majstorski, dobro je momče, biće nekad neki kur od njega!
-Zvrlj-smilj PU da Bog!

Izlazim iz zgrade. Komsija Blejac (To su ljudi koji po ceo dan bleje ispred zgrade, obicno na stolicama na rasklapanje ili rucno radjenim klupama): "Cao mali jel imas jednu pljugu"? "Nemam deda Rale, ne pusim. A sto sedite ispred zgrade na -10?" "Ma sine naviko se ja, ceo zivot sam tu, znas ti..." "Znam deda Rale, znam..."

Vracam se iz jutarnje kupovine, pune mi ruke kesa, borim se sa dzepom i da izvadim kljuc iz njega. Komsija Smarac (To su ljudi koje obicno sreces kada si u najvecoj frci, kada nosis neki teret, ili negde zuris, ali oni ti uporno otezavaju posao guseci te sa bezbroj pitanja nebitnih za tvoj zivot): "Sine izvini sto te ometam, da li mozda znas kada ce da nameste sijalice u podrumu, ne moze nocu da se sidje i kada ce da se sazove kucni savet oko ulaznih vrata, znas da ne mangupi upadnu nocu da nas pokradu, a i zgrada se nije cistila vec mesec dana, kada ce to da se sredi"? "(Bem ti sve po spisku sad si me naso)" "Ne znam komsija pitajte kucni savet (jebe mi se za podrum) pa javite kako je proslo" "Da imam jos jedno..." "Vidimo se"

Popodne. Spavam. Dosao sa faksa, mrtav umoran. Zvuk Amerikanera probija mi mozak kao da se u njemu nalazi. Majstor. (To su ljudi koji non - stop popravljaju nesto, uvek se cuje zvuk cekica, busilice, srafcigera ili neceg treceg ciji zvuk cesto ne moze da se utvrdi, jedino sto znamo je da nas uzasno nervira).

Normalno da popravka traje 2 do 3 sata, dovoljno da me izludi za nedelju dana.

Setam kera ispred zgrade, nailazi ogovarac. (To su ljudi koji iz prve ruke imaju odgovore za sve komsije iz zgrade, obicno bleje kod jednog komsije, pa odu do drugog, gde ogovaraju prvog, pa odu kod treceg gde ogovaraju drugog i tako u krug, a kada te srednu, postavljaju nova pitanja vezana za nove glasine u zgradi).

"E mali, jel si video mozda Draganu sa treceg"? "Nisam" "Ma cula sam da je nasledila neke pare i zemiljste od rodjaka iz Vrsca.." "Ne znam stvarno ker mora da mi kenja, ae divimo se"

Blejim sa devojkom u stanu. Muzika ide tiho, imam osecaj da ce za minut biti vrhunac mog zivota. I ONDA NEKO ZVONI NA VRATA!!! Prigovarac.

(To su ljudi koji su spremni da ti prigovore za bilo sta da radis, setas kera (zbog govana ispred zgrade) ili u ovom slucaju muzike i jos gomile drugih stvari.

"Komsija moze to malo tise, pokusavam da spavam, muzika je glasna"

"Pali bre matori, jel drzis casu na zidu pa sve cujes, jbn matorci kao da imaju naprave za prisluskivanje, kada kod pojacas muziku na vise od 2 odmah ti kao specijalci upadaju na gajbu"

Dolazim iz centra, dva ujutro. Gledam u mobilni. Vidim lika ispred zgrade. (Mafijasi - to su ljudi koji su u tripu da diluju sa stvarima, nezavisno od njihove velicine, vrednosti, ili neceg treceg)

"Alo komso 100 godina te nisam video" "VIdeli smo se juce matori..." "A da da...nego kakav ti to mobilni, jel si za neku kombinaciju, vidi tresu sto imam, a moze i neke gilje da se srede...sta god hoces"

"Neka matori odoh u krevet" "Okej javi se ti" "Ma da..."

Cudaci - To su ljudi koji obicno zive u potkrovlju zgrade, niko nista o njima ne zna, odakle su dosli, koliko su tu, ko sa njima zivi, imaju li neke rodbine. Ne razgovaraju ni sa kime, sem ako je situacija zesce neizbezna.

Ulazim u lift. Komsija cudak je unutra.

"Dobar dan" (Oprezno) "Dobar dan" "Kako ste danas komsija"? "...."

"Komsija kako ste danas?!" (Istrcava iz lifta iako nije dosao do potkrovlja)

U divljim i slabo uređenim krajevima novog sveta u toku je borba za nezavisnost, osamostaljenje, suverenitet i nadasve teritorijalni integritet kojom novopečena američka nacija ište da se izmigolji ispod čizme beskrupuloznih britanskih imperijalista. Ta borba iznedrila je mnoge heroje, Komandantu Marku svaka čast ali nijedan nije bio kao Veliki Blek, zbog svojih osebujnih intelektualnih sposobnosti od milošte prozvan "Stena".

Ova priča odvija se nakon čuvene "bitke za Džoovu kafanu" o kojoj se i danas uči u školi. To je bila slavna bitka u kojoj je Veliki Blek glavom i glatko izbrijanom četvrtastom vilicom sam i goloruk pobedio barem dvadeset omraženih Crvenih Mundira dok su pirovali uz čaj i jorkširski puding u pomenutom establišmentu.
Na poprište bitke zadihan stiže redov Vilijam Smol, najsitniji vojnik u odredu, sopćući kao ker u teranju, jer, pobogu, odavno je prošlo pet i čaj mu se hladi.

- Jebo te matori ružičasti džukac da te jebo, šta se ovde dođavola zbilo. Džo! Džo, saberi se čoveče, reci mi ko je ovo uradio.
- Aaah... jedite kod Džoa... jedite kod Džoa... aaah...
- Polako druškane, uzmi malo viskija... jel sad bolje?
- Kah, pljuc... bolje...
- Dobro, ko je ovo uradio Jupitera mu?
- Veliki Blek, ser. Ušao je ovde kao vihor i poslagao čitav odred vojnika koristeći samo levu ruku dok je drugom pridržavao tur. Niko nije mogao da mu se suprotstavi, borio se kao demon!
- Zašto je pridržavao tur, trista mu olinjalih tvorića?
- Reče da mu se strašno prikenjalo, ser, ali ne može da sere ako nije mir i tišina pa je odlučio da počisti čitavu kafanu. Bolje bežite ser dok se nije vratio, otišao je još pre pola sata s primerkom "Bostonskog glasnika" i dva mundira da se ubriše a kad sam mu rekao da ne može u klozet dok ne naruči nešto tako me je mrko pogledao da sam se onesvestio.
- Ja bih rado Džo, ako mi veruješ, ali zakletva mi ne dozvoljava da napustim tela mojih saboraca dok je u meni daha.
- Ne možete im pomoći ser, bežite dok nije kas... gospode, evo ga.
- ŠTA JE OVO, NISAM LI VAS SVE POTAMANIO ĐUBRAD JEDNA KOLONIJALISTIČKA! KOJI SI SAD PA TI, ŽGOLJAVI?
- Ja sam Vilijam Smol prljavi pobunjeniče, da li si ti odgovoran za ovaj pokolj?
- JESAM!
- A je li? Sreća pa ja nisam bio tu!
- A ŠTA BI BILO DA SI TI BIO TU? A?!
- Šta bi bilo, je li?!
- JESTE!
- Jebo bi ti čvorka ko i ovi ostali, šta drugo.

Pismo iz Toronta

Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva part tajma, a Zorica je našla i treći part tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom (koji renta). Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent.

Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejst, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to za fjučer, jer je toliko ekspensiv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Đole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: "Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju.

Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si stekao. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, houm mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude groun ap. Šta će tek posle da traži? Možda čitavu biciklu!!??

Sad je uhvatile neke mušice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks... Koštalo bi me tu mač. A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu rentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.

Rođen sam u jednom gradiću u siromašnoj bankarskoj porodici.

U tom gradiću se tako sporo živi, da nama jedan kalendar traje po dve,tri godine.

U mom kraju su ulice tako tesne, da u njima ker nije mogao da maše levo-desno repom, nego gore dole.

I stalno padaju kiše.
I magla, strašno vlažno.
Mi kad u podrum stavimo mišolovku, mi ulovimo ribu.

A magla ijaaooo.
Kad u mom kraju padne magla, toliko je gusta, da ptice idu peške pored puta.
Zabranjen let!

Tek vetar.
To tako duva, to je strrašno!
Primer: kod mene kad kokoška `oće da snese jaje, a guzu okrene vetru, ona ga snese po pet puta!
Tapa-tapa-tapa-tapa!
Odmah snese tvrdo kuvano jaje!

Mraz kad stegne u mom kraju.
Jednom je bio tako jak mraz uuuu.
Primer: veštačka vilica moje bake u čaši cvoko-cvoko-cvokotala.

Sneg u mom kraju.
Mi imamo sneg koji se zove: Stojser! Ne možeš da čučneš, a neee.
Kad padne sneg u mom kraju pa po pet metara (u širinu, naravno!) Zbog ovakve klime, u mom kraju je mnoogo sitna pšenica.
Vrabac mora da klekne da bi kljucao!
Otuda potiče izreka, kad je neka devojka ovako lepa, mlada i lepa:
Gledaj, al` je naprtjila sisitje k`o dživdžan kolenca.

Ali, znaš kako je lep svet u mom kraju!
Jaao, kako je lep narod (kad nije ružan), ijaaoo...
Al` kad je ružan, to je ružno u pm.
One ružne, kad uđu u sobu...u mom kraju...miševi vrište.
I skaču na stolice!
Komarci ih ujedaju samo žmurećki!
Setio sam se jedne moje komšinice, ma sad bi` je prepoznao među hiljadu Rumuna!
A bila je lekarka.
Pacijenti su kod nje za beznačajne intervencije uzimali totalnu anesteziju!

A nosataaaa...
Znaš kakav je nos imala?
Ona je...mogla da puši na kiši, a da joj ne pokisne cigareta!
(A pušila je na muštiklu!).
`Te Boooggg...
Ona kad pije kafu, odmah nosem pritisne i želju!
Ka-ta-stro-fa!

A sve se pravila važna kako ima lepe noge... sve dok ih nije obrijala.
Posle se ispostavilo da su tanke.

U mom kraju se žene depiliraju let-lampom.

A imala ove... pekarske noge... Nije mogla uz merdevine da se popne.
A nosila je punđu do paučine! Ovako...
I često nosila viklere. Nije joj trebala antena, njima je hvatala Studio B!
Dupe joj počinjalo rano, a sise kasno.
Ona da nije imala lastiš u gaćama, sise bi joj upadale u gaće!
Ka-ta-stro-fa!
Ružna u pm!

Imamo dva tipa ružnih: debele ružne i mršave ružne.
Ove mršave ni komarci nisu ujedali!
Polagali samo teoriju na njima!
Tanko to... I malokrvno...
Toliko su bile mršave, da nisu mogle da nose pidžamu na štrafte!
Ne može da stane druga štrafta, samo jedna!

A ove...debele ružne... one su baš bile debele... k`o bure!
Ne mož` da stane u kadu uopšte!
U stvari, one mogu, ali voda ne može!
Zato smo ih prali u servisu za pranje autobusa!

Ali kad je neka lepa, u mom kraju, e ona je baš lepa!
Kad naprći sisitje k`o dživdžan kolenca... pa suknjica kratka... (normalno kratka, a ne ono, da mora da se šminka ispod suknje)...

E, ja sam bio zaljubljen u jednu takvu!
Kako je bila seksepilna jeee...
Radila je u mesari!
Pa`i sad!
Ona je toliko bila seksepilna, ona kad uzme viršlu u ruke, viršla se digne!
Nju popa kad vidi na Veliki Petak, on računa da se omrsio!
Ma, strašno lepa!
Ja bio zaljubljen u ovu... ovu... sa viršlama...

Kako smo se upoznali?
Kupim neku sitnicu... I to...
Ona imala radnjicu u dvorištu...
Skinem joj brushalter, gaćice i čarape!
Štipaljke nisam skidao (sa konopca bre skinem, šta me gledaš!)
Uđem unutra... stavim ovako ruku u džep, i kažem joj ovako:
Ako pogodiš šta imam u ruci, daću ti to!
Ona me ovako gleeeda, pa kaže: Ako to, što hoćeš da mi daš, stane u jednu ruku mene to ne zanima!
Odmah sam shvatio šta je htela da kaže, i otada sam uvek na plažu išao u dugim gaćama!
Svi su očekivali tri traga na pesku kad skinem gaće, ali ja ih nisam skidao!
Inače, posle se nisam ni ženio!

Mene je vaspitavala moja baka.
Im`o sam visoke zahteve: te mora da zna da igra, te mora da zna da peva, na kraju shvatim da je trebalo da kupim TV i sve to da završim!
u početku sam mislio da je sve u novcu!
To sam mislio kad sam bio mlad, sad sam već siguran u to!
Dakle, mene je vaspitavala moja baka. Ona je tačno znala sve!
A ja sam bio jako talentovan kad sam bio mali!
Svi su govorili: Ako od ovoga nešto postane, to će biti pravo čudo!

Za muziku fenomen!
Primer: klavir.
Jednom bila poplava u mom kraju, prešla voda preko prozora, ušla u kuću, moja baka isplovi na kauču, a ja sam je kao samouk, pratio na klaviru! Bez daana vežbanja!

Violinu sam isto učio... samouk, svir`o pet godina, ali bez nekog uspeha, jer mi niko nije rekao da violina nije duvački instrument!

Za sport?
Znaš šta sam bio za sport?
Nećete mi verovati, mog`o sam sličugama na ledu da napravim osmicu!
Ali ne ono, osmicu linijom manjeg otpora, neeee!
Levom nogom peticu, desnom trojku!
I plus sam mog`o da napišem dok sam bio mlađi, samo neću da vam kažem čime sam pis`o!

Ovo je priča o jednom sasvim običnom čoveku kojeg je sreća nepovratno napustila i time ga učinila savršenim kandidatom za prijem božje milosti. Ne dešava se po nekim domaćim vukojebinama već u jednom velikom, lepom gradu na zapadu gde mnogo više od nas polažu na rad, red i čistoću ali to i nije osobito bitna informacija.

Bio jednom čovek, beskućnik, bez krova nad glavom i kinte u džepu, a kako mu to stoji u opisu profesije češće beše gladan nego sit. Duboko očajan, besciljno je lutao gradom izbegavajući ljude, čvrsto umotan u čauru samoće skrpljenu kao mozaik od krhotina sopstvenih snova i volje za životom. Iznuren glađu i crnim mislima, tonuo je sve dublje u beznađe dok mu u umu nije ostala samo jedna misao, jasna kao jutarnja zvezda nad parkom Alfreda Nobela koju je hiljadu puta dočekao vireći kroz pocepane novine: "Bolje da umrem kao čovek nego da živim kao ker". S tom poslednjom mišlju na ostacima nekad blistavog uma odbauljao se do stanice da sačeka voz pod koji će da se se prostre i okonča svoje ovozemaljsko postojanje.
Ipak, tek što je nogom stupio na stanicu, snaga ga izdade te se stropošta na peron i ne mogaše više ni koraka. Tako je ležao ko zna koliko, okružen praznim siluetama prolaznika dok najzad nije smogao snage da podigne glavu i ispred sebe ugledao plitku srebrnastu činiju na blistavom stalku od istog materijala. Onako polusvestan i iscrpljen jedva je odigao sud i pogledao unutra gde se nalazila čudnovata žućkasto-zelena tečnost. Posle kratkog oklevanja nagnuo je činiju i oprezno okusio, na kraju krajeva, šta je više imao da izgubi? A tečnost je bila u najmanju ruku čudna, neobične ali ne i neprijatne strukture i lako je klizila, ali ukus, ukus je bio divan, bilo je istovremeno i slano i kiselkasto i veoma osvežavajuće tako da se namah osetio bolje.
Očaj je polako ustuknuo pred silnim zanosom, ništa manje nego božanskim nadahnućem, došao je na tu stanicu da umre a umesto toga pronašao novu nadu u život. Uz mnogu zahvalnicu bogu, u kojeg nikada do tada nije osobito verovao, nastavio je da pije čvrsto odlučivši da ne proćerda ovaj divni dar koji se život zove, stotine puta obećavši u sebi da više neće dozvoliti da posrne pod dodeljenim mu teretom. Na kraju krajeva, dok ima života ima i nade a sve je lako dok znaš da je bar nekom stalo do tvog života i da veruje u tebe, tako, eto, kaže i Master Joda a onda mora da je istina.
Nije znao koliko dugo već leži tu, da li su prošli sati, dani ili godine. Nije znao ni koliko bi još tu ležao da mu u jednom trenutku nije prišao službenik železnice i diskretno mu se obratio: "Gospodine, izvinjavam se, ali možete li da vratite pljuvačnicu na mesto?"