Prema Bibliji, praotac ljudskog roda (pošto su deca Adama i Eve bili Kain, Avelj i njihova sestra, jasno je da su Avelj i sestra mu naši zajednički preci).
Ubio je svog brata zato što se bogu Jehovi (to je onaj čije ime se ne sme izgovoriti, pa sad čekam da me kamenuju) više svidela njegova žrtva, ili možda zbog sestre sa kojom je hteo da ima nešto (da stvori ljudski rod).
Pokušao je to da sakrije pred Jehovom, no ovaj ga je kaznio i prognao. Ipak ga je poštedeo i označio nekim znakom da ga zaštiti prilikom prelaska preko pustara (zašto da ga zaštiti i od kojih ljudi da ga zaštiti?)...
Tako da sada mnogi rasisti, antisemiti, i ostali smarači traže "Kainov znak", ako veruju u judeo-hrišćanskog boga. A ako ne veruju, taj znak im nije neophodan, nađu se neke "naučne metode"...

Paninijevi Kain i Avelj.

biblijska braća dileri. u borbi za teritorijalnom dominacijom nad roditeljskom pažnjom, Kokain ubija Avelja i postaje bos.

Dva jahača apokalipse, neumorni jer rade po smenama. Kain i Avelj srpske mitomanije. Nije važno ko je zao a ko dobar brat sve dok je neko kriv i predstavlja uzrok svog zla.

Izreka koja se koristi kao opravdanje za bratoubilački rat.

Nikad prežaljeni junak mog djetinjstva.

Avelj koga je ubio Mujo, jer je u njegovom prisustvu uvijek bio drugi, (Bili Suljo i Mujo...) a nerijetko i ponižen, pa je na njegovo mjesto doveo onog anemičnog Sita - Hasu (Bili Mujo i Haso ... HA!) što je slaba Sila u njemu, da ga redovno levati.

Neka ti je laka zemlja, preranopočivši magu humora.

Izraz koji pokazuje nacionalnu pripadnost prvog čoveka na planeti Zemlji. Izraz naravno proizilazi iz činjenice da su Srbi najstariji narod i uz to nebeski narod.

Pali andjeo, jednom najblizi samom Bogu...

Lucifer je bio najlepsi i najmudriji od svih andjela, ali je postao svestan svoje lepote, i iskvario je svoju mudrost, postao je arogantan (veliki greh)... Nakon sto je Bog stvorio ljude naredio je svim andjelima da se poklone njegovoj kreaciji, sto su andjeli i uradili, svi osim Lucifera koji je pitao Boga: "Zar da se sin vatre, pokloni sinu gline?"...

Prvi rat na nebu je otpocet jer se Lucifer udruzio sa trecinom nebeske vojske da zauzmu mesto kao vladari Kraljeva Nebeskog tako sto ce zbaciti Boga i njemu verne andjele. Tokom rata, koji je trajao 9 dana, Luciferove snage su, iako brojcano nadmocne, privremeno napredovale, ali su ipak izgubili... Lucifer je izbacen iz Kraljevstva Nebeskog i sa trecinom nebeskih legija (oko 133,306,668 andjela vernih Luciferu). Neki veruju da je pao na zemlju, neki da je poslat u Pakao (koji je kreiran pre Adamovog izgnanstva, za koji neki veruju da je stanje duse, a neki da je to planeta)...

Bilo kako bilo, ja verujem da on u principu nije los. On jeste kreator greha, ali je na nama, upotrebom slobodne volje (koju nam je dao Bog) da pocinimo greh ili ne... Npr, on je Kainu dao opciju da ubije svog brata, a Kain je svojom slobodnom voljom to ucinio... Koliko ja vidim Lucifer u ovoj prici nije zao... Kao i u svakoj drugoj prici vezanoj za greh... Ako ja namestim pistolj, a ti njime nekog ubijes, da li sam ja onda los ili ti?

Ono što je nekada celo društvo gutalo sa strahopoštovanjem i divljenjem u rukama zaludnih budala i neumoljivog časovnika danas jedva da izmami ''Meh, ili pih'' od ozbiljnih ljudi.

Ako se za lošeg čoveka askiomski usvoji da je pička, onda je podjebavaču sa distance definitivno mesto u međunožju brazilske sredovečne sifiličarke nakon kastinga za gengbeng. Slengara "peder u duši" za njega logički ne važi, jer da bi se proporcija "broj pedera u duši/stepen mizerije iste" očuvala onda umesto jednine imenice peder, bi tu trebalo smestiti površinski integral gustine naseljenosti svih tajlanskih hermafordita.

Pobjebavač sa distance je najčešće osoba slabije građe, koja se vrlo često vucara po akademskim institucijama. Ziceraš i kompetitivno-ambiciozni lik u najgoroj mogućoj instanci. Usled kombinacije fizičke mizerije, bednog kukavičluka, večito potisnutih kompleksa, on podjebava. Ali sa distance, dovoljno male da može žrtvu da iritira, a prema njegovoj proceni - dovoljno velike da se ipak on oseća sigurnim, dok hrani svoju mizeriju. On forsira na inteligenciju, čak i kad nije nešto pametan.

On se raspituje, šunja oko ljudi kao spodoba iz crno-belih filmova sa Belom Lugošijem. Pita za tvoju bolesnu babu iz Gacka, ishod operaciju tetkine kile... Pokazuje zabrinutost za nisku cenu po kojoj ti đed iz okoline Brčkog švercuje kezmad. Maska sa nabačenim osmehom veoma dobro krije gadnu nakazu. Tapšući po leđima, opipava slabosti. Kaže "brate", a misli "Avelju". On bode sa distance odakle je sigurno. Kad dođe vreme, izvodi naivnog vola na intelektualnu ledinu, okupi publiku, jer, jebiga, svaki je krvnik od Nerona do Hitlera to radio, i lagano ubada.

Ali u jednom se zajebe - domen borbe se sa intelektualnog lako prenese na fizički nivo, njegov proračun sigurne distance se lako resetuje pri udarcu šakurine razvijenog dvocolaša. Prebijen k'o mačka, jedno vreme se povlači u pećinu - nije prsten odabrao Goluma, nego suprotno. Od sopstvene veličine ili sopstvenog prokletstva niko nije pobegao. Krv, sudbina, geni, kako god da nazoveš isto ti se vata...

Zatvor Masijahu kraj Tel Aviva, velika zgrada, vidi se, skoro obnovljena.
Lepo okrečena i osvetljena prostorija, u kojoj se može osetiti miris Mediterana i još toplog peciva, posluženog u velikoj ovalnoj činiji na sredini stola. Pored su uredno složeni papiri, jedna hemijska i dve čaše vode, za stolom dve stolice, od kojih je jedna bila zakovana za patos.
Znojavi dlanovi su odavali moju nervozu, kao i nesrećom, ubrzan rad creva. Sada mi je kasno da idem do toaleta, moraću da trpim. Ni na vrućinu nisam navikao.
Otvaraju se vrata i div u čuvarskoj uniformi uvodi izrazito sitnog čoveka, ne starijeg od 30 godina. Setih se priče iz Prve Knjige Samuilove.
Pružih sitnom čoveku ruku pa napravih kriv i veštački osmeh, kada videh da je u lancima i da ne može da uzvrati pozdrav. Čuvar mi se samo cinično naruga, veže momka za stolicu i reče da ga pozovem ako nešto ne bude uredu.
Izvadih nesigurno diktafon iz džepa, stavih ga na sto i priča poče: