Sport koji obično možemo gledati na RTS-u u vreme nekih većih dogadjaja. I ako im je tada gledanost verovatno manja čak i od Arene Sport-a (kanal koji ima samo desetina ljudi u Srbiji), oni ne prestaju da forsiraju ovaj sport. Dok je RTS prenosio Premijer ligu, tada je umesto derbija Liverpula i Mančestera obavezan bio biciklizam zbog kojeg je većina gledalaca grilza nokte.

Komentari koje prosečni ljudi iznose, prilikom prebacivanja TV programa, šokirani ili isprovocirani sadržajem. Obično psovke, šale, a neretko i histerični napadi besa.

Način da se oslobodimo stresa dok isčekujemo "univerzalni daljinac", po uzoru na onaj iz mnogih SF filmova, koji će nas samo jednim klikom izvlačiti iz svakodnevnih problema.

Izraz koji koriste uglavnom matorci kako bi nam zapretili, objasnili koliko imamo sreće što živimo u normalnim uslovima, ponekad čak i da bi nas motivisali.

Jedini kanal koji je gori od RTS1 i RTS2. S obzirom da je namijenjen dijaspori i sunarodnicima u ex-jugoslovenskim zemljama njegov sadržaj se zasniva na brilijantnim dokočicama Žike iz Žikine šarenice , vrlim i duhovitim opaskama Dejana Pantelića i na-vrh-glave-više Suzane Mančić,zatim obrazovnim programom u kojem djeca uče sve moguće replike iz flimova : Lude godine,Sulude godine , Kakav Deda takav i pradeda te Gidra Bojanić u svim oblicima , zatim tu su nezaboravni partizanski filmovi sjajne produkcije iz perioda 1956-1965 , nezaobilazna Milka Canić (doduše u reprizi).
Politički dio sadrži i vesti i dnevnik i emisije za dijasporu gdje se razmatra izgradnja kioska sa hamburgerima u centru Zaječara (da ili ne naravno) te proces adaptacije mladih neiživljenih iseljenika koji kad ljeti dođu u Srbiju misle da su najveće face sa zapada koje priprosta omladina nikada nije vidjela (tj.njihove patike,majice,satove,automobile).
Sportski program sadrži TV-ligu prvaka (u onoj mjeri kad je ugledaju Zvezda i Partizan znači-nikad) žensku odbojkašku reprezentaciju te najkvalitetnije muške šahiste.
Uglavnom ovaj program nema ni jedan jedini film ili seriju ili emisiju koja nije produkcija RTS-a pa se cijeli kanal može s pravom nazvati TREZOR!

- to ti moze biti odlicna terapija (narocito kad ti se sve skupi i kad mislis da je tebi najteze). Okrenes Pink (ili neki slican tv kanal) u bilo koje doba dana ili noci (08-23h)i vidis kako su tvoji problami naspram njihovih beznacajni.
TOliko im je lose (glavnim glumicama!) da su sve mlade, lepe, zgodne, zategnute, sa silikonima i tip-top nasminkane... cak i kad spavaju...

Drugi, češći i bolji naziv za emisiju "Rt dobre nade" na RTS-u.
Emisija se ne bavi fudbalom uopšte.

Skupo dozlaboga.

Mesto gde će te sačekati hostesa sa šampanjcem i čokoladnim minjonima, dok oko tvog četvorotočkaša obigrava školovani kadar mehaničara iz nemačke sa leptir mašnama i ugrađuju licencirane rezervne delove.

Tamo nećeš čuti rečenice "Pa, uđi mater ti jebem!" ili "Paše ti taj deo i od Golfa dvojke jedan na jedan, nema veze što voziš Punta." Ne. Tamo nose rukavice, stavljaju folije na volan i menjač da ga ne isprljaju dok deca ne starija od 18 godina nose u rukama laptopove i efikasno otklanjaju sve moguće kvarove za koje nisi ni bio svestan da imaš dok nisi stavio auto na kanal.

Ali probudićeš se iz sna, i zagrcnućeš se onim šampanjcem sa početka priče kad budeš video račun koji ti bude servirala ista ona hostesa sa biser belim osmehom od uva do uva dok u jednoj ruci drži čitač kreditnih kartica a u drugoj skalpel da ti izvadi bubreg.

Pa ti biraj šta ti je milije.

Još jedna u nizu serija, nastalih kao posledica eksperimentisanja španskih scenarista, koji su odlučili da već godinama poznatu radnju, koju su redovno iznosili stariji španski "glumci", prenesu na mlade nade, verovatno potomke istih. Sa trećerazrednom umešnošću, znanjem i talentom, kao i usiljenim osmesima i naravno - veštačkim suzama, ovi "umetnosti okrenuti" tinejdžeri, mogu izazvati u posmatraču samo izvesnu dozu sažaljenja ili nekontrolisanu potrebu da promene kanal. Svrha snimanja ove serije je ukazivanje na "urbano-patrijarhalno" vaspitanje španske omladine.

Stariji brat I-dosera,koji za razliku od slabašnog bratića ima mnogo jači efekat i ostavlja trajne posledice na mozak i ostale vitalne organe.
Takođe je daleko dostupniji i povoljniji širkim narodnim masama,a za simboličnu mjesečnu pretplatu dobijaš nekoliko programa i drogiranje može da počne.

1.Pink kids- Laka droga sa efektom sličnim uzimanju piva i par punjenja loše vutre iz domaće proizvodnje.Nakon nekoliko dana konzumacije kod konzumenta se javlja blaži oblik paranoje i jaka želja za prelazak na jači kanal.

2.Pink cinema- Droga za zabavu i sledeći stepenik u samouništenju jednog pinkomana,konzumacija ovog kanala izaziva euforiju,ubrzan rad srca i postepeno odvodi konzumenta u neki ljepši i bolji svijet koji postoji samo u njegovoj pink moždanoj kori.

3.Pink folk- Nakon potpune degradacije prosječan pinkoman prelazi na ovaj narkotik jer reprize filmova na cinemi više ne zadovoljavaju njegovu potrebe,te se nekada normalan član društva baca u ambis grand tripova koji u njegovoj sjebanoj glavi izazivaju halucinacije u pink krugovima poznate i pod nazivom ‚‚Muzika".

4.Pink BH- Poslednji stepenik u putovanju prosječnog ovisnika,koji se sve teže zadovoljava gore navedenim opijatima.Ovaj pink je smrtonosni koktel gore navedenih opijata,napravljen sa ciljem da okonča muke pink ovisnika.Popularniji naziv za ovaj kanal je ‚‚Zlatni pink".

Razlog zbog koga normalni, mladi ljudi sa entuzijazmom da menjaju svet neće ostvariti svoj životni san. Neće ukinuti Mitrovićev roze kanal i sve ono što on sa sobom nosi(ljudske živote), Kurir, Press i druge novine za potpalu, Skandal, Svet i druge novine za opsežnu istragu o čovekovoj voajerskoj prirodi, budi-fit-onako-kako-on-to-želi časopise. Razlog zbog koga mi se tiranija elite kao opcija sve više dopada.

Radio Televizija Srbije: Prva televizija osnovana u SFRJ. Pošto se država zvala drugačije, drugačije se zvala i televizija

SOS kanal: Prva televizija posvećena isključivo sportskim događajima. Čak i kada to nisu događaji.

B92: Prva televizija na kojoj su ljudi sa radija B92 bili plaćeni da pričaju u kameru.

TV AVALA: Prva televizija koja je osnovana pre obnove Avalskog tornja.

Studio B: Prva beogradska televizija.

Palma: Prva televizija koja je emitovala pornjavu u 2h ujutro.

Prva: Prva srpska Televizija

Opcija na plejeru koja služi da brzo i efikasno odmili omiljenu pesmu.

Sedim u gaćama i čarapama, u jednoj ruci pljuga u drugoj pivo. Gledam omiljeni tv kanal ili listam stranice na nekom sajtu koji objavljuje smešne slike. Kuliram.

Ne primam goste i nigde ne gostujem. Simbolički ne oblačim pantalone da bi i ukućani znali da me ništa ne pitaju. Uzeo sam godišnji odmor od svog života i provodim ga kao da sam negde van sveta. Ne bih nosio ni gaće, ali mi se muda lepe za kožnu fotelju pa čupam dlačice kad se pomerim.

Ova sprava je polako ali sigurno ušla u veliki broj srpskih domaćinstava početkom devedesetih jer ukoliko ste živeli o tom periodu van beograda izbor tv kanala se svodio na prvi i drugi program rts-a. Postoje informacije da su u odredjnim krajevima pojedina domaćinstva uspevala da se sinhronizuju na treći kanal ali to je već rekla kazala , prava istina je da ukoliko ste želeli ovaj poslednji onda ste morali da imate pojačivač.

Ma kakav Rudolf, Džejmi Oliver, Kičen kanal i tako ti kurci palci. Kakvi crni začini tipa pero od levog papagajevog krila, koren novozelandske visibabe ili bubreg od podvodnog leptira.

Tu nema E od egzotike kada se pogleda šta se može naći na našim trpezama kad se jedan dan ne kuva, nego se prazni iz frižidera ono što je kuvano prethodnih dana. Da se ne baci.

Prosječna "domaća" baba (baba domestica) ima mišljenje da su sve metal pjesme o klanju, ubijanju, đavolu i sl.
Svaki put kada na TV-u ide neka metal pjesma, baba odmah prebacuje na drugi kanal (mada rijetko jer uvijek gleda pink), krsti se i ustaje se sa mjesta, a ponekad čak i kaže: "Daleko bilo." ili "Bože me oprosti!"
Baba nema ništa protiv pjevanja o varanju muževa, donjem vešu i silikonima, baš kao ni nastupa polugolih pjevačica na sceni Granda.

Totalno nezanimljiva zanimljivost koja vodi poreklo od izvora ( Bogu iza kičme ), pokretnih enciklopedija ili jednostavno od nekog Mudžahedina, Šeika ili Aboridžina kome je bilo dosadno u životu pa elaborira svoje neistraženo i neprovereno znanje. Televizija je naravno uključena.

Za razliku od propagadnog programa koji se koristi u svetu i koji te vuče da kupiš proizvod, marketing kod nas te tera da ugasiš TV ili promeniš kanal. Ova pojava je vremenski neograničena i često možete zaboraviti šta ste gledali u tom trenutku. Takođe izaziva stres (prisetite se reklame za skidanje kilaže na Pinku), nesanicu i jezu. Najgora ove vrste je top- shop, ali njega ćemo zanemariti pošto njega ni komšije nisu baš pošteđene.

Ono što definiše čoveka u raznim situacijama. Nebitno da li si ikad gasio zapaljen komp dedinom rakijom koja je ostala nepopijena jer je komšija Zoran ostao trajno slep nakon konzumiranja ili si mrtav pijan smatrao da je bolje da odmah samovoljno skočiš u kanal umesto da pokušaš da se pomeriš da bi nailazeći auto prošao pored tebe. Nebitno da li si od iznenadne sreće povikao nešto sramotno po čemu si kasnije dobio nadimak ili si instiktivno rekao da ti je omiljeni film Kickass. Čovek se po prvoj reakciji poznaje.

Osoba koja je nepresušni izvor istorijskih činjenica, što tačnih, što netačnih. Nije bitno šta su rekli stotine istoričara, Politikin Zabavnik, Filip Višnjić i Diskaveri kanal - ako Herodot kaže da je Gaj Julije Cezar u stvari Srbin, a Car Dušan germanski agent, onda je bez sumnje tako. Svaki pokušaj da se ospori Herodotov autoritet završiće se, nakon mnogo potrošenih živaca i validnih argumenata, izvinjenjem i žaljenjem što ste se usudili da posumnjate u količinu istorijskih i fiktivnih činjenica koje Herodot može da izvuče u odbranu svojih tvrdnji.