Muškarci se posebno sećaju meča protiv Holandije 1998. Gubili smo 1:0, Komljenović na početku drugog za 1:1, pa penal nad Jugovićem i... Zalizani zalizanko uzme loptu u ruke pored Mihajlovića, Stojkovića... Edvin Van Der Sar na golu, Mijat šutira po sred srede i tras - prečka, a lopta ode na drugi kraj Francuske, tj. terena.

Mijat nas je unazadio više od Slobe, ili bar 10 godina. Da je tada lopta završila u mreži, sigurno bismo poodavno bili u toj famoznoj EU, privreda bi nam bila bar 26 puta razvijenija, ne bi bilo korupcije, imali bismo bar jednog stalnog predstavnika u Ligi šampiona, porastao bi nam natalitet za 25%, ne bi bilo potrebe za uvođenjem novog zakona o saobraćaju, evro bi bio ispod 70, a prosečna plata bila bi preko 700 evra...
Srbija bi bila lepše mesto.

Nešto što Subotica nema, niti joj treba pored buvljaka. Opet bi nam se po fejsu nakačile klinkice sa svojim fake LV torbama i napucenim usnama i nadograđenim noktima. Ne hvala.

Najlošija solucija. Ono što nam preostaje kad nam ništa drugo ne preostaje.

Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

Najveći stepen potrebnosti.
Izjavljuje se u slučajevima kada nam treba nešto što je od krucijalnog značaja za naš opstanak.

Predmeti koji nam apsolutno ničemu neće služiti u životu, ali tu su čisto da nam zagorčaju život svojim nepotrebnim informacijama, gde možemo saznati prosečnu visinu svakog kineza, ili peti koren iz 300 koji će nam pomoći jednog dana da vratimo kusur kada nadjemo posao u trafici.

Kada nekom hoćemo da pokažemo koliko nam je nešto gadno ili nam se ne sviđa, ali na fin način....

Vesti koje nam se konstantno ponavljaju, samo sa drugim datumom.

Ironičan, mirno izgovoreni komentar sažaljevanja kada nam nečija nezavidna situacija, nesreća, ili neuspeh ni najmanje ne smetaju. Štaviše, u neku ruku nam je i drago.

Specijalna flaširana doza benzina koju nam ljubazni ulični prodavci daju kad "presisamo". Stiže nam u ambalaži svakovrsnih gaziranih i negaziranih sokova.

Nalepnica koju nam lepe majstori na raznim kućnim uređajima,
da ih dogodine ponovo zovemo, kad nam crknu ti isti uređaji.

Obicno se desava kada nam dodje opsovati ali nam splet okolnosti ne odobrava pa kazemo u bozju mesto u picku materinu.

Dati dosta novca za nešto, toliko novca da ćete posle tog izdatka ostati 'goli i bosi'. Izraz sve češće upotrebljavan porastom upotrebe visoke(skupe) tehnologije.

Rečenica koju majke najčešće koriste kada su nam kupili garderobu koja je veći broj nego što nam treba.

Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.

Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...

Magična reč koja nam omogućava da ne radimo ono što nam se ne radi.

Kažemo kada nam neko pokaže nešto što je dobio od osobe od koje nam se prevrće želudac.

Ono sto nam radi marketing. Dovodi nas u zabludu svojim velelepnim reklamama, a mi lakoverni odmah pohitamo da kupimo prezentovani nam proizvod...

Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.