"Bojni" poklič kojim nam kontrola u "harmonika" autobusu stavlja do znanja da je vreme da spremimo karte na pregled.

Uzrečica koja se koristi umjesto riječi "mnogo", "puno" ( kome se gade izrazi "extra", "brutalno", "preterano", "vrh"...), i to u najrazličitijim kontekstima...koji su uglavnom "niđe veze".

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Stara poslovica apsolutno potvrđena u praksi i potpuno primenjiva u današnjem vremenu.

Kulturan način izbacivanja nekoga iz kuće, najčešće se odnosi na nepoželjne, previše alave i proždrljive goste.

Најбољи начин за затварање женских уста.

Oće ga ko ludu kurac.Kad vidiš da mu gori kuća,pali i ti svoju.Bez obzira na okolnosti,njemu će biti najbolje na kraju.Po uzoru na većinu priča za decu,kad starija braća ispuše (doduše i bili su govnari),a najmladji otrsi princezu,rokne aždaju i dobije carstvo.

Telo radi, noge te nose ali mozak ti je prazan, kao zombiju rade ti samo niže funkcije, čisto da ne vršiš nuždu na, za to, neadekvatnim mestima. U težim slučajevima i ovo zakaže. Sve u svemu, dostigao si nirvanu. Najčešći uzroci su premor od višednevnog psihičkog napora, bilo na poslu, faksu ili u školi, konzumacija alkohola ili nekih drugih opijata, hronična neispavanost ali, neretko i jednostavna retardiranost. Najgora je kombinacija dva ili više uzroka, a svi zajedno mogu imati fatalne posledice. Ali retko, i to uglavno oni umorni i psihički iznureni. Ipak bog čuva alkose, debile i kataklizmično drogirane.

Jedini način da hirurg uđe u operacionu salu posle pranja ruku.

Sudbina svakog dvometraša prilikom ulaska u javni prevoz.

Стадијум пијанства кад свима дајеш сисе.

Prvi utisak đaka prvaka nakon provedenog prvog dana u školi u kojoj nije umeo da se snađe po hodnicima.

Pitanje, neizbježni pratilac preračunavanja, onako u sebi i više za sebe, kada sa cvijećem u jednoj i benkicom u drugoj ruci krenemo na čestitku tek rođenog djeteta. Prvih nekoliko dana ne ideš iz obzira prema srećnim roditeljima, još su u gužvi, nemaju kad i tebe još da goste. Kasnije nemaš nikog da ide sa tobom, neki su tu dužnost već obavili a neki nemaju vremena za te paganske običaje. Dan za danom a vrijeme ide mnogo brže nego što izgleda...

Ovako se neki prokletnici ''kurče'' pred kolegama koji jedino mogu da uzvrate ''nek' crkne'', jer svaki drugi odgovor jasan je znak da su sinoć ostali bez seksa. Nekima ni to nije dovoljno pa ''kletva'' dobija razne varijacije u stilu ''nek' mu izgori kuća'', ''nek' mu zakuje auto'', ''nek' mu virusi unište komp''...
Jedan od načina da doskočite onome ko proziva je da mu uzvratite da se, valjda, podrazumeva da se misli na seks sa ''nekim tudjim''...

Poslednji stepen alkoholisanosti. Nema dalje, krajnje vreme da se ide kući... ali kako?

Iš sotone, kvazi duhovite pajdomanke, koje ne mogu da dočekaju a da ne ubace u dijalog neki dukatlijski komentar Vesne Trivalić ekej Cakane, očekujući, kao i sam lik serijala, da bivaju primećene i prihvaćene u društvu. To bezrazumno nadglašavanje u propaloj neurotičnoj porodici, obliveno neoriginalnim tekstovima dobro poznate Biljane Srbljanović sa "ja se razumem u politiku pojednako kao i umetnost, ali zaista" nerealnim uverenjem, odiše kolosalnom nеdojebicom. Preplitanje realnosti i apsurda, i trećerazredne političke satire, za koje razumem u potpunosti da su palile javnost devedesetih, ali devedesetih, pale i usplahuju nesigurne himene i otromboljene materice i dan danas. Kao da su čitav život čekale ovu seriju, da su rođene kako bi se pronašle u istoj. Dominacija bučnih ženskih likova, verovatno jedina serija domaće radinostu u kojoj ne osećaju dozu patrijarhalnosti, i oslobađanje lanaca submisivnosti, suptilna emancipacija.

Poza bajkera na semaforu kada vozi automobil.

Pitanje koje su mi često postavljali komšije i rođaci u selu, dok sam bio mali. Nikad nisam kapirao što me to pitaju i u čemu je fora, a nije mi bilo jasno ni šta je bolje da kažem, pa sam svaki put menjao odgovor.

Kad očekujete nekog da se pojavi, a pojavi se neko sasvim treći

Kod mene kad se neko batali od posla pića seksa nije bitno kaže batalio sam se ko ponika. Bivši vlasnici ponika verovatno znaju zašto se kaže baš ponika