U prevodu: Nikad ne zaboravi gde ti je mesto!
Žudnja, večiti nedosanjani san i pobolesna potreba živog bića da tamo nešto uređuje, klasifikuje i hijerarhiše (po policama, na papirčinama i staklenim teglama sa malim nalepnicama) se jasno vidi u ovoj sentenci.
Bez obzira gde se nalazio i šta radio, znaš da si samo šraf ili zupčanik u džinovskoj mašineriji, pa makar to bila i banalna stvar kao što je košenje trave.
E sada, ako se izboriš i postaneš nešto više- točak ili volan, blago tebi i svaka čast.
Naravno, ova izreka je nastala ko zna kada, i tada značila mnogo više nego danas, ali se ipak, uvek provlačila i ova pouka.

Odgovor kad ti neko kaze da si totalno lud.

Hladan beše jesenji dan 90 i neke godine, sedimo kraj šporeta deda i ja i deljemo šunku, ren, baren krompir i mladi sir. Baba ispekla pogaču. Svakom po jednu...
I tako ti se ja i deda prejedemo. Ja sam malo više pojeo od njega, al mlađi sam, pa sam bolje podneo prežderavanje.
Deda je opleo celu zadnju šunku, par kila krompira, punu kačicu mladog sira i dve tegle rena. I od moje pogače je malo štrpnuo. Međutim, mislim da je njega sjebalo to što je posle svega toga pojeo dva parčeta baklave. De bre toliko slatko na prazan želudac?
I zapeko deda, naduvo se ko žabac, ne može da bekne, a ja skapiram da ga moram odvesti u bolnicu ili je gotov.
Otkotrljam dedu do auta, zovem dvojicu komšija da ga ubacimo, i pravac za grad.
U bolnici ga prime preko reda, jer su svatili da je hitan slučaj, i reše da ga odmah operišu. Jedino se tako mogla izvaditi sva ona hrana što je zapekla u dedinim crevima. Kakvi crni laksativi, klizme i ostale papazjanije? Samo nož tu pomaže!
Mene puste da kroz one okrugle prozorčiće pratim tok operacije. Znali su koliko volim mog đedusinu...
Uspavaju oni dedu, raspore ga ko svinjče, i krenu da vade organe. Naređali činije oko stola i slažu ih. U jednu pluća, u drugu bubrege, u treću jetru, pa u neku veliku kadicu creva i želudac.
Ja se mislim lep te jebo, ko će sve to da vrati unutra? Al doktori su to, znaju šta rade, valjda...
U tom momentu ulazi u salu Steva portir i dere se ''Eno dole sindikalci pišu krompir, tovne piliće i turšiju! Na 12 rata jebote!''
Dva doktora, tri pomoćnika, anesteziolog i dve sestre, odjuriše u prizemlje ko opareni, a deda mi ostao onako rasčerečen na stolu.
Gledam ja kroz one prozorčiće i neka me ledena jeza prođe. Ostavili su otvoren prozor, a na prozoru se pojavi ogroman gavran. Sleteo na okapnicu ko Boing, i upiljio u dedinu džigericu.
Ja da uletim u salu da ga oteram, kad ovi što odoše sve pozaključavali. Stanem ja da se dernjam, da dozivam u pomoć, al nigde žive duše. Svi kod sindikalaca, a na spratu deda i ja sami.
Lupam je na prozorče, šutiram vrata, molim se bogu, al gavran neumoljivo ide prema činiji sa dedinom jetrom. Panika me obuzela, i strah, od nemoći me spopao bes, al gavran korak po korak, sve bliže svom obroku.
Kad je već otvorio kljun i krenuo da ga zabode u dedinu džigu, a ja nemoćno ronio suze, deda otvori jedno oko, pridigne malo sedu glavu i procedi kroz zube ''Iiiiiiiš tamo živino''!!!

Eto od svih doba dana izdvojila se noć kao ta sa najmanjim IQom.
Kako? Hoću napismeno od zavoda za statistiku pojašnjenje ovog fenomena, ko je utvrdio da doba dana imaju inteligenciju, ko je vršio ispitivanje i ko je obmanuo narod!

Novonastali trend, nastao od previse gledanja americkih rep spotova, u kojima 50 cent i drugari oplodjuju sve mladjane devojke zaradjuju brdo para i voze brza kola. Uticaj svega toga jeste da je svaki drugi mladic starosti od 15 do 25 godina neka vrsta repera. Ako nije to je samo zbog toga sto ga nije jos otkrio u sebi. Neki pevacki talenat nije ni neophodan, nije vazna ni pesma vazno je da si reper, da kacis drugim ljudima na wall svoje pesme, uz obavezno prisustvo kull imena na fb/u Mc Sakoni peti profil itd. Surova realnost je da nema kesa, nema kola nema ni riba a nema ni talenta.

Komentar o najvišem stepenu zadovoljstva.

Misao koja nas natera da ne obučemo odelo za izlazak pre pranja zuba.

U nepoželjno velikim količinima.

Poprilično iritantan izraz, sve prisutniji u poslednje vreme, kojim se zamenjuju prilozi "preterano", "previše", "premnogo". Kol'ko hoćeš u drastično pojačanoj verziji.

Poređenje.
Isto što i ne zna se ko je bolji, jer ako se sazna ko je bolji, onda se sistemom eliminacije dobija gori.

Pogaziti nešto što si u prošlosti rekao. Prekršiti nešto u šta si se kleo. Samim time znatno srozavaš validnost svojih argumenata u budućnosti. Karakteristično je za ljude kameleone, koji često menjaju ukuse i mišljenja.

Хрватски и бошњачки узвик. Наставак гласи ,,све мања и мања" јер су се Нокијини телефони временом смањивали. Наравно ово се односило на распад Југославије(мада не знам како су скапирали да је Србија уствари Југославија) и отцепљење Косова. У последње време овај слоган се баш ретко може чути. Ваљда су схватили да Нокија постаје све већа и већа.

Igra lastišom za koju je bilo prihvatljivo da se igraju i dečaci. Radi se o tome da mnogo dece stanu u krug lastisa i jedna od njih prica uglavnom neku gadost: "Ko voli, ko voli tortu sa šlagom od govana!" i svi izlaze iz lastiša. Onaj koji ostane ili poslednji izađe, on to voli da jede.

Igranje ove igre bi jedva dočekali dečaci koji potajno vole da se igraju lastiša, ali ne smeju jer bi ih drugi ismevali...

Uvaliti se u problem, bez ikakvog razloga i bez ičije pomoći.

To ti je ono,kad je neko toliki lazov da laze cim zine.Ima potrebu da laze.Taj isti ce da izmisli milion dobrih i "supercool" stvari koje su mu se desile dok vi niste bili s njim.Ponekad se zapitate da li vas smatra za budalu ali se cesce pitate u kojoj meri laze one koji ga dobro ne poznaju kad ovoliko laze ljude koje vidja svaki dan.

RAZVALITI OD BATINA.

Varijacije:

-Icepiti ko mače puvalo

-Icepiti ko svinja mrsan džak

-Presaviti ko budala novinu

-Presamititi ko prase u pleh

Kulturiška za ženski prdež, d'izvine sofra.

Serija iz koje je većina dece izvukla pouku da ako se njih 5-6 udruže mogu bez problema da izmlate nekog ko se od njih razlikuje.

Rečenica koje se svako dijete boji, a za odrasle strah koji vučemo još od malih nogu kad su nam roditelji bili tako divni da nas pošalju same po oružje kojim će nam pokazati koliko smo grešni. I sad ti moraš otići, sav istraumiran, te odlučiti se koje ti je zlo manje bolno! Da li ubrati onu tanju koja šiba kao sam djavo ili onu deblju koja boli do zla Boga?!

Odgovor na pitanje "Šta je smiješno?" upućeno od strane ortaka u momentima kad se,onako zamišljeni, prisjetite nečeg lijepog pa vam ta pomisao izmami neki blaženo-nekontrolisani osmijeh.

Odjeb dosadnjakovićima koji zapitkuju dokle se proteže vaš plac oko kuće i koliko imate zemlje!