-Alo brate.
-Alo.
-E, brate, Mića Šljiva je doneo jesen.
-Ae saću da dođem.

Ona:Flekice moja mawa, kako ti se sviđaju moje nove uggsice?
On:Super su!
:Trenutak istine. Ruski rulet počinje. Pogled drhtavo prelazi preko vajanog tela njegove drage prepunog, njemu stranih, odevnih predmeta. Ona odlučno prati njegov pogled. Graške znoja naviru dok rešava enigmu: "Okej, ima neku majicu... to valjda nisu te uggsice... farmerke jok... neki šal, to isto nije... patofne? Ma jok, to su bre obične patofne, uggsice mora da su one narukvice što landaraju, nema šta drugo!" Nesiguran pogled na narukvice i očajnička nada da je pogledom ubo uggsice. Pogađate - nije. Ona polako ulazi u fazu uznemirenosti...
Ona:Aha... a kako mi stoji nova ešarpa?
:Druga šansa mu je data. "Kurčina moja! Šta je sad ta ešerpa! Bar sam uggsice pogodio... valjda... ono govno od šala nije... majica je obična, nije ni ona... neki štapici iz kose vire, da nije to ešerpa? Možda su to ove patofne? Ili su možda farmerke?" Pokušava da igra na sigurno, šetajući pogledom od patofni do farmerki. Nada se da će tako povećati šanse. Mukica. Iz predostrožnosti ruke sprema na gotovs, možda počne da ga grebe, ko zna. Počinje da drhti od nervoze, ulozi su veliki.
Ona:Kretenčino jedna! Juče smo četiri sata bili u šopingu a ti me nisi slušao! Nikad me ne slušaš! Ešarpi sam dvadestet i tri probala a ti nisi upamtio ni šta je to! Uggsica trideset i osam a ti gledaš u narukvice! Svinjo muška! Nema seksa do daljnjeg! Ionako me ni ne primećuješ više!
:On obara pogled jer nema snage da ulazi u unapred izgubljene bitke. Više sreće drugi put druže.

Crveno na semaforu za vozače, dva ortaka komentarišu u kolima:

- "Au brate, gledaj ovo zlo što prelazi ulicu..."
- "Uf, kakva je... gazi, da je jebemo dok je vruća..."
- "Ja ću u pičku..."

У фризерском салону се налазе баба Вукосава, деда Станојло и, наравно, фризер Цоне. Одједном упада бака Деса.

Деса: Ало, Цоне, душо, имаш ли две по петсто?
Цоне: (Отвара фиоку) Ево имам!
Деса: Јао, баш си срце.
Вукосава: Што га ометаш, видиш да шиша комшију Станојла. Јел хоћеш да му одсече уво због тебе?
Деса: Шта ћу, Вуко, кад је Цоне млада пилетина. (Затвара врата и одлази а Цоне се смешка као пичка)
Вукосава: Е, боље да мало пропази на свог мужа.
Станојло: Шта ти баљезгаш, који курац? Знамо да ни твој није цвеће. А ни ти ниси боља.
Вукосава: Мој помало шије а њен одавно проштепао. Ја сам патуљак за њу.
Станојло: Ако је тако, онда си ти сингерица.

Увод: рођен је у мањем месту где га сви знају и готиве, знају да је увек био лавчина-другарчина, ту је познао своју прву и једину љубав у животу (једино што је трсио у животу), ту је завршио основну и средњу и одатле се запутио ка великом граду и факултету.

Разрада: факултет је завршио и започео је каријеру као врхунски професионалац. Политика га никада није занимала али је увек био за демократију. На крају је ипак попустио пред страховитим притисцима пријатеља/родбине/колега/једине рибе коју је трсио и бацио се у политичке воде. Не би он то никада урадио овако, али није могао да поднесе толике неправде које власт чини обичним људима, којих је он део.

Разрада 2: већ од првог дана у политичким водама, све му се смучило јер се нагледао толико тога лошег, схватио колико су људи зли и покварени и трче за својим себичним интересом. Ту је решо да батали зајебанцију и да се врати међу обичне људе, да опет буде обичан блејач у локалној кафани свог родног места, лавчина-другарчина; али судбина клета, баш после тога је видео одрпану циганку како проси са малим дететом у наручју – и сетио се зашто се испрва и упустио у политику. Неће се смирити све док се те ствари буду дешавале.

Расплет: На сам корак од потпног успега његове политике ортаци из партије су га издали. Зато је држава и дан данас у курцу.

Завршни део: уз цитирања Сократа, Аристотела, Платона, Лајбница, Канта, Старог и Новог Завета у тексту нам објашњава како је овај свет јебен од самог почетка и како га паметан човек не треба мењати. Он је то тек на крају схватио и сад му је жао што се и упуштао у ђавољу работу. Поново ће постати скроман момак лавчина другарчина из краја.
Цена књиге 900 динара.

Sada kada sam porastao, a dotična komšinica je opuznula u kasnim pedesetim, mnogo me je strah da me ne podseti na obećanje koje sam joj dao....

Naravno, odnosi se na ove paklozord vrućine i ribe koje se praktično gole šetaju gradom ...

-Radojka, sunce ti jebem krvavo, onaj tvoj se okačio o šatru i jede sveću! SATANA!
-Šta ć' Milunka, kakav je da je - moj je. Boljeg nemam.

Брат А) - Поштовани господине судија, ми смо се договорили, тј. нисмо се договорили, заправо, брат и ја нећемо по кућу, него од обе куће по пола.
Судија) - Кога ви, бре, зајебавате овде?!
- Брат Б) Судија, прошлу славу ми је хватао жену за сису, нема са њим никаквог договора.
Брат А) Лаже куче, овога ми крста. Ма, Гордане, џабе ти сисата жена, и имање, и Ленд Ровер жути, мој ће ковчег да окрњи твој споменик.
Судија) мук...
Брат Б) мук...
______________________________

- Бруте, синко, ајде батаљуј да дркаш са мансарде на дечију екскурзију и галске гладијаторе, него рестартуј тај рутер, кочи слика, а сад ће Трезор на првом.
- Добро бре...! Саћу. (шапатом) јебаћу те уста, мој ће ковчег да окрњи твој споменик.

Ко нађе Црногорца да је боравио у БГу дуже од пет дана, а да притом није своју посету продужио бар на још пет година- частим пићем!