Ona situacija, kada ujutro niti žurim na posao, niti iman nekih neodložnih obaveza, tako da mogu da ga organizujem onako kako ja želim. Još petnaest minuta dremam, kafu mogu da popijem sam ili mogu još nekog da zovem, nema brzinskog umivanja, oblačenja i doručka - sve polako i na tenane. Na tv - u u jutarnjem programu puste uvek crtani, ja pogledam 3-4 po izboru na netu, da mi dan počne opušteno i uz osmeh. A ako je napolju lepo jutro, prošetam, pa svratim do drugara, i kafu popijemo ili kod njega, ili negde u gradu. Najbolje od svega je ipak to što mogu i da se okrenem na drugu stranu, i odspavam još dva sata, ako mi se tako hoće.

Nepostojeće biće iz srpske mitologije.

Рекламни слоган за нову линију производа Гранд кафе. Инстант кафа са толико различитих укуса да сваки од њих има персонализовану шољу из које се пије.

Откад је уведен ја почео да пијем инстант кафу на послу - у плаву шољицу сипам пелинковац и легитимно лочем у радно време. На мој начин.

Dodaje se pri kraju rečenice u zamenu za e brate,batice,tebra i služi za pokazivanje nadintelektualne moći nad sagovornikom.

Одговор тајкуна монополисте на питање о власничкој структури локала у граду.

Можеш да рачунаш на мене. На располагању сам ти.

Tako je kako je. Fenomen koji očigledno nije dovoljno ispitan. Zašto siromašni ljudi prave decu ko nenormalni kad dobro znaju da u skladu sa sopstvenim finansijama u koje spadaju računi za struju, vodu, telefon(?), ne mogu da pruže ni osnovne potrebe svojim najmlađima? Dete treba da jede obilno najmanje tri puta dnevno, da ima čistu odeću, zimsku i prolećnu jašu, bar dva para celih patika, cipele za zimu koje neće propuštati sneg i vodu, knjige i sveske za školu i još sijaset drugih takođe manje ili više bitnih potrepština koje bi im omogućile bar normalno detinjstvo.
E, sad sve to puta devet, ili koliko ih ima već na tapetu, a obično jedno ili čak par njih jer su takve sreće inače, čeka na lageru da promoli svoju glavicu u ovakvu vrstu relativno disfunkcionalne porodice. I čemu sve to? Da se muči ko njegova sestra starija jedva deset meseci od njega. Ali neeee...Krezubi Živan iz Brzoljca koji ne vadi pljugu iz ustiju rešava da po ko zna koji put okreči unutrašnje zidove svoje škrbe Ljubinke pa kud puklo da puklo. Jer tako je čovek u mogućnosti. Jebe pa ne pokriva, manijak jebeni. A šta država radi u vezi toga, kako pomaže? Eto, skupi se TV ekipa, odrade koju reportažu, donesu im karton zejtina, jaja, praška za veš, koju čokoladu Najlepše Želje i neku nošenu odeću, pošalju kropovan snimak na B92, pa Maša Mileusnić posle čita sa idiota neki tamo broj žiro-računa sa naznakom 'za porodicu Šabanović', dinarski i devizni fazon. Ili SMS na xxxx, jer tvojih bespotrebnih 100 dinara nekom daje leba! Bolje da im obezbedi bezbednu vazektomiju ili sterilizaciju, manji je trošak, a svi bi bili srećni. Živan bi pucao ćorcima, Ljubinka ne bi rigala na svaka dva meseca i ''dobijala'' bi redovono, deca se ne bi otimala oko polomljenog kamiončića na baterije.
Borci protiv bele kuge, šatro. Ne. Pravi borci protiv bele kuge su oni koji imaju jedva i dva klinca koji nikad neće da oskudevaju ni u čemu i koji neće da trpe podjebavanje vršnjaka o najezdi vaški u njihovoj školi. I imaće za užinu.

Констатација сваког клиње када га питате који је разред.

Савршен изговор за сопствени немар поготово када можете приписати кривицу неком другом.
Такође јако корисна фраза за изражавање незадовољства тренутним запослењем или висином примања.
Рођени брат од: uradio sam svoj posao

Omiljena metoda ucenjivanja od strane milih nam baba.

Ovaj borbeni poklič ženke sa isukanim kandžama pravi malu macu od svih načina na koji mužjaci obeležavaju i posesivno čuvaju svoju teritoriju; jer za razliku od njih, ženke im stavljaju na znanje da će uskoro biti upecani, inače im sledi put kod Svetog Petra, ako bude imao sreće... (vidi link) I dok se oni lagano mariniraju i krčkaju na tihoj vatri, one odvraćaju suparnice noktićima i račvastim jezičićima a neke se igraju i malog hemičara.
Sasvim je individualno koliko i kako, a najgore čak i ostvare sve svoje pretnje.

Mesto unutar moje lobanje u kom je sve moguce.Kad nas pravi svet smori,izjebe,ili sta vec povlacimo se u nas mali svet stvoren od magicnog konca a granice su mu granice same maste.Kazu da jedna poseta leci bolje nego bilo koja droga

Mamurni prdež poslije par dana nenormalnog alkoholisanja.

Испао си пањина, јебем те блентавог, неуспешни абортусу, али не - нећу набити секиру у твоју главу, трансферињо. Зашто?
Е, јебем те у уста шкрбава, па драг си ми, по бабу и стричевима овога пута идем, линијом којом остављам пријатеље крај себе...

Овом фразом сажаљевачки остављамо немача појма у животу, иако би, по правилима здравог разума, требало да га отерамо у три першуна, али, да се тако флафичасто изразим, прећи ћу преко тога, јер смо прави пријатељи и везани смо к'о црева набрекле и супрасне Милке...

Fraza kojom se i dalje pokušava opravdati ili stimilusati neko, u najmanju ruku upitno, trošenje novca, a koja svojom otrcanošću stvara kontraefekat u stilu: niti je to luksuz druže(drugarice) , niti potreba, to ti je čisto, čisto njesra.

Dečja pesmica koja govori o problemu muškog steriliteta. Taj tata je krenuo u moderan šoping za klinca, da plati par hiljada evrića i da ga istrese u par epruveta, da bi mu selektovali najotpornije spermatozoide za oplodnju i učinili mamu nasmejanom na kraju pesmice. Nešto kao Vojin Ćetković i žena mu Sloboda. Pa zar nije tako?

Nastanak cuvene teorije o relativitetu vodi poreklo od strudle s makom kada je izneta mladjahnom zetu Albertu da se "prilozi" posle rucka, a on pitao IMA LI SA ORASIMA, SA ORASIMA JE LEPSA. Recenica koju je dobio kao odgovor od svog tasta, Mileninog mu oca.

Efikasniji od bilo kog zubara. I to još radi besplatno.

Serija na RTS-u o seljaku koji jebe i gomili sporednih likova koji smaraju za medalju.

Незаобилазна песма којом деда честита рођендан унуку. Омаж Љуба Кешеља овом аксиому који се не доказује. Постулат по коме ће се деда и унук готивити док је света и века.

Деда не васпитава, он само преноси знање. Ваљда је скапирао где је погрешио код свог сина, ближи се дан да баци кашику, па ко има времена за губљење на глупости? Деда ће ти искрено пренети све мудрости које су њему користиле у животу и благонаклоно гледати на сва срања која починиш, ликујући што сад његов син има исте проблеме које је деда имао са њим. А деда ће уживати унуково поштовање, ако ни због чега другог, оно због мученичког живота који је овај проживео.

Насупрот томе, имамо вазда поремећени однос на релацији отац-син, јер ће отац пробати да од сина направи оно што од себе није успео или није имао подршку свога оца. Опет, клинац ће желети нешто сасвим треће, а у томе ће га подржати једино деда. И тако у круг.

Занимљиво је да је тај генерацијски јаз непремостив, док је временски кањон између унука и деде мањи од фуге између плочица.

Он некада, а ти сада...