Gluvi:

- Vaša pozicija je još i najbolja. Istina, niste u stanju da slušate predavanja hrišćanskih popova, odža, budističkih monaha i raznih drugih sveštenih lica. Ipak možete da čitate, i upitate nekoga da vam objasni šta se govori u liturgijama i propovedima.

Nepokretni:

- Ukoliko ste kojim slučajem nepokretni, a musliman ste po rodjenju i vaspitanju - menjajte veru i religiju pod hitno! Pravi vernik po predanju, naime mora da klekne pri molitvi, što u vašem slučaju očigledno predstavlja problem. Vaš izbor su hrišćanstvo, budizam, judaizam i hinduizam.

Nemi:

Ako ste nemi, vaša muka je velika : ne iz razloga što morate da se sporazumevate rukama i što vas ljudi gledaju sa sažaljenjem, ne razumevajući pokrete vaših ruku kada im se obratite. Ne. Vaš hendikep vas sprečava da u crkvi na kraju molitve izgovorite Amin, da se molite naglas i veličate Tvorca. To vam neće oprostiti ni jedna priznata religija, kao ni jehovini svedoci. Spas potražite u budizmu gde je dovoljna nema meditacija, i potrudite se da ne završite kao glista, muva ili u gorem slučaju morski krastavac.

Slepi:

Pošto ne možete da gledate, logično je da niste u stanju da odete u Meku i vidite sveti kamen, s kog je Muhamed na svom konju skočio u oblake. E pa šteta, jer musliman koji nije video taj kamen u Meki je nečisti nevernik koji zaslužuje patnje svake vrste, a to ste u ovom slučaju vi. Utehu, veru i nadu zato usmerite na drugu religiju koja ovaj vaš hendikep ne smatra značajnim za spas vaše duše.

Ljudi bez desne šake:

- Naime, sudbina vaše duše je vrlo neizvesna, i jednom rečju - vi ste u kurcu. Niste u stanju da se prekrstite ni šakom ni sa tri prsta, te s toga za vas nema mesta ni kod katolika ni kod pravoslavaca. Kako da se prekrstite kad pop izgovori Gospode pomiluj? Takodje, ni islam vam nije naklonjen, kao ni judaizam, jer kako ćete sklopiti ruke pri molitvi ako nemate jednu šaku? Raspitajte se kod budista šta vam je činiti.

Ljudi bez ruku do ramena:

- Jasno je da je vama najteže : što se tradicije i običaja tiče, kako institucionalnih tako i narodnih, za vas u srcu božjem nema mesta, ma koliko dobri, plemeniti i bezgrešni bili, ma koliko da se kajete i ljude navodite da u ime Tvorca čine dobro sebi i drugima.
Razume se da niste u stanju sami da sipate čašu vode, obrišete guzicu nakon nužde i vežete pertle. Ali vašim problemima se tu ne nazire kraj - naime, nedostatak ruku sprečava vas da se prekrstite i sklopite šake dok se molite. Na hinduizam zaboravite, jer čovek sa dve ruke je sam po sebi nedostojan mnogorukih bogova, a kamoli vi koji nemate ni jednu. Šta da vam kažem, spas duše potražite u Africi kod plemenskih vračeva, možda će vam oni dati odgovore i uputstva.

Ljudi vezani za postelju:

- ne idete u crkvu
- ne idete u sinagogu
- ne idete u džamiju, i to su sve veliki gresi (tako kažu).

Ako niste na samrti i nema još razloga da vas pop ispovedi, budite u stalnoj pripravnosti. Ako ste siromašni i nemate para da platite tarifu za dolazak popa da vas oslobodi greha, imajte pri ruci mobilni telefon kako biste ga nazvali i za oprost zamolili preko telefonske veze. Ko zna, u telefonijama za dinar nude besplatne minute i poruke, možda i popovi počnu da dele i besplatne blagoslove.

Dan 1:
Dolazak, razmatranje kreveta, ferka sa ortakom koji je hteo da bira krevet pre tebe. Ferka sa drugim ortakom koji je hteo da pravi redosled tuširanja posle svakog treninga.

Dan 2:
Izmučeni od prvog treninga, svi idu u sobu, dva ortaka muvaju recepcionerku, trener pizdi što je kapiten otišao do kladže i to da igra voćkice. Jedan ortak ostao na terenu da radi trbušnjake da bi ga trener stavio u prvu postavu kada se vratimo gajbi.

Dan 3:
Nervoza. Već svi u kurcu zbog ustajanja u 7 i 15, trener ostao da kunta, kapiten vodi trening, 25 krugova oko stadiona, nema sečenja kod korner zastavice.

Dan 4:
Dva ortaka ostala da kuntaju, nema ih na doručku. Trener pizdi i pravi razgovor da se utvrdi čije su pljuge ispale na stepenicama. Svi ćute. Javlja se rezervni golman, kaže da su to pljuge od njegove keve koje je slučajno stavila u njegov džep.

Dan 5:
Rezervni golman je ispraćen na prvi jutarnji. Ostatak ekipe trči krugove, četiri igrača se žale na žuljeve, nisu razgazili nove kopaje što im uzo ćale za pripreme. Uveče večera, a jedan ortak biva iznabadan jer je svima sipao pola kilograma bibera u jelo. Nekome se digo kurac i uzeo da smara da se cirka. Svi se nećkaju ali jedan po jedan kreću da pristaju.

Dan 6:
Na prvom treningu trećina ekipe. Ostali spavaju, mrtvi. Trener popizdeo. Ulazi u jednu od soba i izlazi frustriran. Jedan od igrača zaspao u kadi. Druga dva igrača povraćaju po trećem, a četvrti pika soni sa pivkanom u ruci, prelazi master ligu.
Trener pravi sastanak. Jebe majku svima. Zove roditelje i direktora kluba da kaže kakva sranja se događaju. Nas sve boli kurac. Dogovaramo se šta ćemo uveče da cirkamo kada ovaj prestane da jede govna

Dan 7:
Prvi trening odrađen do jaja. Svi su pokidali, odigrala se popodne prijateljska, trener povileneo jer smo svi igrali kako je hteo i našli igrača. Rezervna ekipa odigrala bolje, a naš špic izuo od batina lokalnog levog beka, jer se ovaj iskompleksirao što nema original kopaje.
Dolazi veče. Izlazak u lokalnu kafanu, trener ispao kralj pošto smo pobedili, ali da smo u krevetu do 11. Tamo zatičemo lokalnog levog beka sa četiri drugara i tri pičke u helankama. Nas 14 krećemo da muvamo te pičke, ostalih sedmorica izvlače napolje lokalne momke i kreću da ih lemaju. Dva ortaka privode pičke, jebu ih, izbacuju kroz prozor i pišaju po njima dok ove dve kupe stvari. Jedan ortak ispizdeo pošto je krenuo prvi da muva plavušu i čeka svoju priliku da na treningu olomi noge svima.

Dan 8:
Prvi trening, laganica. Trener nas podelio, daje markere jednoj ekipi koja pizdi što je vruće i mora da se kuva u onom plastičnom mikrofiberu. Jedan od igrača se pravi pametan i kreće da dribla sve redom. Trener pizdi, šalje celu ekipu da peglaju krugove. Svi su kivni na sebičnog saigrača i kenjaju mu dok se trče krugovi. On im vrišti u facu. Kapiten popizdeo, kaže da će da vidi uveče.
Svi se opet porazbijali kao guzice. Kapiten kenja sebičnom saigraču, jedan drugom mamu, kreću da se nabadaju, uleće još par ortaka, kapiten slomio tv u sobi, sebični saigrač izvalio štok od vrata i polupao plafonjeru. Trener ulazi u sobu, jebe mame svima, pali pljugu da se smiri, uzima flajku i naginje. Ekipa u šoku, svi kreću da se smeju, a nakon tri minuta, iako je tri ujutru svi trče krugove oko hotela.

Dan 9:
Trener priveo recepcionerku, nema ga na prvom treningu, svi mrtvi mamurni.

Dan 10:
Polazak kući, cirkanje u autobusu, ekipa nikad spremnija od silnih treninga.

Dan 14:
Prva utakmica, pukli 3:0 gajbi.

_______________________________________________________________________
- Da ti kažem, onaj naš Gare, predsednik skupštine opštine, je stvaro dobar čovek. Hoće stvarno da pomogne.
- Gare Gnjida pomaže nekome?
- Što Gnjida? Pa baš je dobar čovek. Pre neki dan mi je pomogao oko nekih dokumenata, otvaramo novu firmu pa je potrebno da se neke stvari ubrzaju. A i rekao mi je da će da mi ugovori posao sa nekim Italijanima jer kaže da je u interesu naše opštine da što više ljudi radi. Samo me je zamolio da mu obezbedim stotinak paketića za decu, a opština će sve da plati do kraja januara. Svaka mu čast, uspeo je da se snađe, vredan čovek. Ama stiže sve.
- E, moj ti... Tebi kao da je ispran mozak. Ti kao da ne znaš kakav je Gare. Pre 5 godina je počeo da se muva po stranci, ulizivao se i tetkicama što su čistile stranačke prostorije isto koliko i onom našem glavonji. Glavonja ga je vodio na putovanja sa sobom, pomogao mu je i da završi višu školu. Gare je sad njegov verni pas koji se predstavlja kao uspešan poslovni čovek. Počeo da cinkari ljude, čak i one sa kojima je bio veliki prijatelj. Ja sam ga jedno vreme bukvalno 'lebom 'ranio, sedeo je više kod mene nego kod svoje kuće, jeo džabe kobasice, čvarke i kavurmu, pio džabe moje vino i rakiju, a posle je išao u policiju da me prijavi kako prodajem genetski modifikovani kukuruz, onda kad sam tražio od opštine da mi plati onaj kukuruz od prošle godine. Dolazile su mi razne inspekcije 100 puta, išao sam na salušanje u policiju kao da sam tajkun, a ne seljak. A znaš kad ćeš pare da vidiš? Nikad! Kao ni ja! Kome je opština plaćala poslednjih godina? Nikome! To ti je, brate moj, društveno-koristan rad, zaboravi na te pare, nego gledaj kako ćeš u firmi da opravdaš gubitke. I Gare je dobar? Svaka njemu čast, ali ja toliko govno ne umem da budem.
______________________________________________________________________
- O, školski, gde si ti, nema te 100 godina. Šta radiš?
- O, školska, otkud ti? Pa ti sve mlađa i mlađa. Hehehe... Ništa naročito, školska, preživljavam kao i svi. Završio faks, 3 godine tražio posao, jedva sam ga našao pre 3 meseca. Radim kod kod Gileta, rintam za minimalac po 12 sati dnevno, i to na crno. Vidiš da je jebeno vreme. Teško se nalazi posao, a i plate su male. Ti?
- E, školski, pa ne možeš tako da pričaš. Treba maksimalno iskoristiti svoje potencijale. Eto, i ja sam završila faks, pa sam i konkurisala na tri različita mesta, odmah su mi svi ponudili posao, ali mi je sadašnja firma ponudila nabolje uslove, još sam posle 2 meseca dobla ponudu jedne nemačke kompanije da pređem kod njih i da odem za Nemačku. Ali nisam htela. Dečko mi je jedan od direktora u firmi pa nisam htela da ga napustim jer smo se verili.
- Svaka tebi čast na diplomi, ali i ja da sam direktor i ja bih te primio sa tolikim sisama. Nešto se ne sećam da su ti tolike bile u srednjoj. I kako toliko sposobna se baš uhvati za direktora, a ne za nekog od radnika?
- Kako te nije sramota? Na šta ti ja ličim?
- To na šta mi ti ličiš nije potrebno da ti kažem jer i sama znaš odgovor. Misli ti da sam ljubomoran ili iskomplekisran, ali znam te više od 20 godina i nemoj da mi prodaješ te priče. Ponvaljam, svaka tebi čast, ali nemam ni pičku, a ni takve dojkare da mogu da budem toliko uspešan. Aj zdravo!
_______________________________________________________________________
Damir Handanović: "Vidi, Brajo, tebra, što sam uradio Dženanu pesmu, a samo sam malo preradio neke Cecine pesme. A i nisam ga mnogo odrao, samo 10 000 evra sam mu uzeo. Hehehe!"
Dragan Brajović - Braja: "Svaka tebi čast, ali ja sam uzeo jednu marokansku pesmu, ubacio par semplova neke kubanske muzike, sklepao tekst od Stanijihih tvitova i prodao Seki Aleksić za 80 000 evra. Opaaaa!"
Damir Handanović: "Auuuu, matori, skidam ti kapu! Kad za ovo saznaju Futa i Marina, ima da puknu od muke."
_______________________________________________________________________