Najpametniji savet starijih mladima jer tek kada čovek dođe u srednje ili kasne srednje godine shvati koliko ima mudrosti u tom savetu.
Kada si mlad uživaš u svemu i nemaš briga, roditelji ti pružaju koliko mogu i imaš siguran oslonac. Međutim prva proba, ispit kakvog si kova, dolazi venčanjem. Tada prvi put shvataš kako je bilo tvojim roditeljima jer si sada oslonjen sam na sebe, na sebe i na ženu. Tada shvataš da moraš početi da misliš i na ženu jer sada treba sve da delite, ne možeš da misliš kako samo tebi treba da se ugodi i kako samo tebi trebaju nove patike ili duks. Ne sada ste ZAJEDNO u svemu. Ali mladi ste pa to i funkcioniše, privikavate se. To je sve samo priprema onoga što sledi, a to su deca i kraj sopstvenog života. Došla su deca i ona ne mogu ništa sama, nejaka su, suviše mala i hteo ne hteo moraš se odreći nečega kako bi mogao da pružiš svojoj deci ono što ima treba. Znači u početku manje izlazaka, manje nekih zezanja ali, Bože moj, to su tvoja deca i naravno da ćeš to uraditi. Kako deca rastu, rastu i njihovi prohtevi i potrebe. I što više rastu ti moraš sve više da se odričeš kako bi mali nezahvalnici imali ono što im treba. Naravno nikada ti nije žao jer su to tvoja deca pa ti nije teško da se odrekneš odlazaka sa ortacima na zezanje svakog drugog petka, ne treba ti nova jakna jer ova stara se malo izlizala ali ne pušta nigde i nije pocepana, a patike ću malo da zalepim pa mogu da preteraju zimu. Porasla su deca, srednja i fakultet/viša, više skoro da nemaš svoje ja, rintaš kao konj kako bi deci platio knjige i školarinu, kupio im neki autić (greota dok su mladi da malo ne uživaju), neka ih neka izlaze još uvek znam kako je lepo biti mlad.
Svane i taj dan kada su deca napokon odrasla, zaposlila su se, venčali se. Kratko rečeno postali su svoji. Lakne ti jer ćeš napokon biti slobodan da malo putuješ, ideš na pecanje, družiš sa ljudima, da pokažeš kako još nisi za bacanje. Sloboda!
Ali, uvek dođe jedno pokvareno ali, ne lezi vraže razbole ti se roditelji, stari su i više u njima nema snage. Ne želiš da ih napustiš jer su ipak celog života bili tu, tvoj oslonac, rame za plakanje, tiha pomoć kada je najpotrebnija. Ne možeš i nećeš da i pošalješ u dom nego uradiš ono što ti srce kaže, odeš da ih neguješ. Posle nekog vremena uhvatiš sebe u kupatilu kako zuriš u svoj odraz i moliš Boga da ti oprosti na mislima koja te pritiskaju, ne daju ti da spavaš, zov slobode i želje da napokon živiš svoj život. Uhvatiš sebe kako na stolici sanjariš o vremenima kada si bio slobodan, bezbrižan, kada si uživao u životu i sve ti se činilo lepo i dobro. Ahhh to Blaženo neznanje je sve češće u vašim mislima. Negde u to vreme tvoja krvna slika postaje sve gora, zdravlje sve krhkije ali još nije neki veliki problem. Kada roditeljima dođe vreme i oni odu pomisliš kako je napokon tvoj život samo tvoj, živela sloboda! Ali tada shvatiš da od toga nema ništa. Telo više ne sluša kako je nekada, sve stvari su postale mnogo teže nego što pamtiš, na mišiće gravitacija nekako čudno deluje, svi nešto šapuću kao da je to u modi, mutno ti je pred očima, a novine su počele da štampaju sitnija slova zbog krize.
Tada te udara u glavu spoznaja da ti je ceo život prošao i da skoro ništa više nemaš za življenje jer sada dolaze tvoja deca da te neguju i ne mogu nikako da shvate da ti je dobro samo si nešto mnogo umoran, mora da ti je ona komšinica sa trećeg sprata sipala nešto u kafu onomad kada ste pili.
Iliti: kada vam je cela jebena nedelja kao jedan mini eon u kome su se izređala sva sranja koja su vam se dotle činila nemogućim.
Da, to je veoma slično film "Dan mrmota", u kome se glavnom liku jedan isti dan konstantno ponavlja. Svaki digađaj, svaki razgovor, sve baš sve. I još je glavni glumac toga svestan. E, u tome je caka.
No, ovaj "naš" "Dan mrmota" je malo drugačiji. Radi se o tome da je svaki dan u osnovi drugačiji (drugačije vreme, drugi ljudi, druge situacije), ali je suštinski isti - vi ste u velikom sranju!
Zamislite samo: svaki dan ustajete, očekujete da će sve proći relativno OK, ali ipak nekako uspete da upadnete u neku lošu priču. Jednostano, problemi se lepe za vas, kao da ste magnet koji prikuplja iste, kao da ste vi predodređeni da sve to nosite na svojim plaćeima.
Nije kao da se trudite, daleko od toga. Jednostavno ne ide, pa to ti je. Ustvari ide, ali ne baš kako ste to zamišljali. Probudite se dakle ujutru, ponadate se da će vas barem tog dana sve mimoići i da će vam dan biti za promenu dosadan, ali dok doručkujete jednostavno osetite da nešto ne štima. A, vi veoma dobro znate da vas osećaj nikada nije razočarao, barem ne kada su sranja u pitanju.
Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!
Nezaboravno iskustvo kakvo samo retki mogu da priušte sebi.
Toliko nezaboravno da samo sećanje na taj osećaj posle brijanja tupim brijačem nas tera da stavimo novi brijač u korpu kada vidimo izložene u trgovini iako znamo da smo došli da kupimo origano za picu.
Radnja prouzrokovana zaboravnošću a ponekad i stipsarenjem koja može da vam usere ceo dan a ponekad i dva.
Matori se dere: AJDE MAJMUNE POŽURI! ZAKASNIĆEMO NA SVADBU! Keva ti već čeka u autu.
Odgovaraš: Ajde dobro! Šta se dereš koji kurac. Sad ću, samo da se obrijem.
U kupatilu si. Nervira te jebena pomisao da ideš na praznik malog mrava i igranja u voziću pred fajront uz moji su drugovi sintisajzer verziju.
Jebi ga, moraš se brijati. Tako nalaže taj neki upicanjeni kodeks skockanosti na svadbi.
Bradi ima par dana i već je počela da ti se sviđa al nemož tako međ narod.
Seljaci zalizani - pomisliš
Šta sad? Ne možeš se opirati, brijanje ti ne gine. Mislim, možeš ti ostaviti al će te onda međedi gledati kao međeda. Mrtva trka!
Predaješ se.
Uzimaš pikslu sa penom i mućkaš. Joj divote, prazna je!
Ajmo sada oldskul, sapun i trljaj.
Nemaš ni jebenog tvrdog sapuna.
Traljaj tečni, ko ga jebe!
Uzimaš brijač kojem si već zapamtio izgled koliko dugo ga koristiš.
Povlačiš.
Osećaš kao da se grabljama dereš po bradi.
Govno je tupo!
Šta sad? Moraš biti obrijan a drugog brijača nemaš a nemaš ni vremena da odeš da kupiš novi. Udri! Delji se marvo kad nisi mislila na vreme.
Povlačiš još jednom. Osećaš se kao one ribe u američkim filmovima kad ih izopačeni baja grebe nožem po faci nekoliko minuta pre silovanja.
Opa! - pomisliš
Počeo je najzad da skida dlake ali metodom "ovu neću, ovu hoću".
Grebe al bar iz jednog pokreta od 10 skida 3.
Od gore je gotovo mučenje. Sad ide onaj najzajebaniji deo.
Povlačiš sad od dole pa da finiširaš.
PEČE MAJKU TI! -vičeš u sebi
Ajde delji se brže, onaj majmun te čeka. Nema sada lizanja rana.
Ćutiš i nastavljaš. Svaki pokret brijačem ponavljaš više puta.
To! -pomisliš
Gotovo!
Prži al ko ga jebe. Bar si se obrijao nekako.
Osećaš kako ti brada pulsira i osećaš se kao da ti je neko navukao vrelu krpu preko nje.
Otvaraš ormarić.
Nema one tvoje fensi špecije protiv brijanja, samo ostao onaj smrdljivi Denim što ti neka zgadija donela fino upakovanog za rođendan.
Ajde, istrpeću i taj smrad. - misliš se
Otvaraš i točiš u ruku i mažeš po crvenom zgarištu od brade.
PU MAMU TI! - vičeš naglas dok osećaš bol koji ti grči facu.
I to je gotovo.
Oblačiš se i obuvaš brzinski.
Uzimaš pljuge i telefon. Najvažniji alat.
Istrčavaš napolje i ulećeš u auto.
Čuješ nešto ti kenjaju kako uvek kasnite na te iventove al ne obaćaš neku pažnju.
Zatvaraš vrate i pališ auto. Kvačilo-prva-gas.
Glavna stvar koje te okupira je smrad koji se širi sa tvoje brade.
Krećeš.
Dok si stigao do treće brzine, utihnulo je prigovaranje. Samo se čuje sestrina melodija za poruku sa telefona. Dopisivačica...
Šaltaš u četvrtu.
Stižete.
Svi izlaze iz auta. Ti ostaješ i na sekundu se ogledaš u retrovizoru.
Jee crven sam ko pavijanova prdara. -pomisliš.
Izvlačiš se lenjo iz auta.
Polako onako familijarno koračate u masu.
- Zdravo. -javlja ti se neki rođak.
- Pa gde si ti! - javlja ti se i takozvani poznanik što ti se samo javlja kada se zadesi da sunce sija i kiša pada.
Dobre ribe vidiš. Suknjice, tangice, ovo-ono.
Već imaš nagoveštaj da će biti nečeg dobrog osim erlave pevaljke i yamaha i korg sintisajzera.
Jedini muka koja ti pada na pamet je to što svi gledaju kao da na bradi imaš istetoviranog Hitlera a ne užarenu kožu.
- Gledajte, mamu vam jebem žvalavu. - vičeš u sebi
Polako ulaziš u gustu masu gde samo odzvanjaju tropoljubci u obraze i maloumno kikotanje.
Mali mrav-danas majko ženiš svoga sina - zvezda tera meseca trilogija ti uveliko odzvanja u ušima.
E sad sam ga najebo. - pomisliš
Šou mast go on. Počinješ da se stapaš i nadaš se da ćeš bar nešto izvući dobro iz današnjeg dana. Ako ništa, bar ćeš se umrtviti za dž.
Prepuštaš se.
Brada ti je i dalje užarena.
Do kurca!
Ajmo sada prebacivanje u svadba-tropoljubci-rodbina-kako si porastao-ličiš i na kevu i na ćaleta-predjelo-pivo- aj da nazdravimo iz čuture-supa-opet iz čuture-sarma-pivo-pečenje-još jedared iz čuture-kolači-torta-rakija-pišanje-vinjak-pelin-votka-vino-povraćanje-ispala-vatanje mladine rođake mod.
