-Mile, hajmo na pivo.
-Jooj, da znaš da bih rado ali ne mogu. Moram na posao da završim nešto.
-Ma daaaj. Nije posao kita da ne može da stoji dva dana. Idemo.

- Kako sam gotivo matu nekad, i onda dođe četvrta srednje, jebeni integrali, počeh da ređam kečeve, jedva me pusti luda Pešićka da ne idem na popravni. Ispuših za budžet na sociologiji posle. U kurac i integrali. Čemu to služi uopšte, nikad mi nije bilo jasno?
- Brate, kako si tako ograničen, bez integrala ne možeš da rešavaš diferencijalne jednačine.
- Super, ne mogu. Koji moj da ih rešavam uopšte?
- Pa njima opisuješ promenu stanja nekog sistema. Znaš, mi inženjeri to uvek koristimo.
- Kako, jebote? Šta, udariš temelj, pa sedneš, uradiš par jednačina pomoću kojih podigneš prvi sprat? Ne kapiram ništa.
- Džabe, mogu ja tebi do sutra da objašnjavam, nema šanse da ukapiraš.

--------------------------------

- Ćale, deca u školi me jebu ko mladog majmuna i pričaju da si se ispilio iz komunističkog šinjela, dobio dva stana, član si četiri upravna odbora, a članske karte stranaka menjaš ko gaće. Oću odgovore, ćale, nemoj da postanem nervno labilan, pomozi mi da te ne ubijem, reci mi da nisi tolika balega kao što pričaju.
- Sine moj, da tata nije takav, ti i mama biste sad jeli dudinje. Šta misliš odakle kinta za Marmaris u julu, tvoj džojstik od 5 iljada i mamin sedmodnevni solarijum? Tata se snalazi kako ume, i to samo zbog vas.
- Da, ćale, a tvoj novi A8, to je isto zbog nas? I ove kurve što svaki dan dahću na fiksni, i to je pretpostavljam zbog nas. Ma u pravu su deca, ti si prljava klošarčina.
- Ne možeš ti da shvatiš to, sine, još si mali. Kad porasteš, i ti ćeš tako, veruj mi.

Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises definicije.
Narod nema 'leba da jede, a oni organizuju parade.
Narod nema 'leba da jede, a ti si bas resila da uspes u zivotu.
Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises pesme.
Narod nema 'leba da jede, a ti bi da se jebes.
Narod nema 'leba da jede, a ti bi u provod.
Narod nema 'leba da jede, a ti zderes k'o nezdrava.
Narod nema 'leba da jede, a ti bacas hranu.
Narod nema 'leba da jede, a ti ides na more.

Ajd' nadjite neku sisatu sto moz' cel narod da podoji, pa da izvadimo ruke iz dupeta i ipak radimo nesto!

- Plaćanje, kao sto znaš, unapred, 1999 din.
- Ok, evo... (vadiš dve crvene)
- Ali ja nemam kusur da ti vratim, može li žvaka?
- Ne može žvaka, sestro, nego će odradiš taj dinar, jebala vas globalizacija.

Додуше, ваљало би оправдати изгубљене часове...

-Šta kaže, oće da te vodi kući da je tretiraš noćima?!
-Ma neće, kaže da mora rano ustati.
-Je l ti bar broj telefona dala?
-Nije mi rekla ni kako se zove pizda joj materina. Rekla mi je da mi ne bi dala ni broj cipela, a kamoli telefona. A kamoli pičku. Lezbača garant.
-100%.

- Osećaj koji se pojavi kada imaš u ekipi "pacijenta", koji nema veze sa tim sportom, ali baš se namešta situacija da preko njega idu akcije. Koje (naravno) zasere nekim smotanim potezom;

- Kada igraš neku igru (karte, kockice...), a uporno te neće karta ili kocka;

- Kada vidiš "Jogurt nema kosti", autora na "Vukajliji".

...

Y:"Е људи идем кући да ручам,ћале ће да ми сере..."
X:"Па шта имаш говна за ручак??И још ћалетова???Јел ти толико болесна породица???"
Y:"Mа не бреее...не разумеш!Ћале ће да ми кења!!!"
X:"???##?@!@@@????"
Y:"Ма....идем...."

Crveno na semaforu za vozače, dva ortaka komentarišu u kolima:

- "Au brate, gledaj ovo zlo što prelazi ulicu..."
- "Uf, kakva je... gazi, da je jebemo dok je vruća..."
- "Ja ću u pičku..."

Baja ponosno nasred ulice, iz omanjeg ranca, vadi poslednji urlik tehnologije sa tač skrin ekranom, osetljivijim od vrha penisa. Iz njega poteže omanji kolac kojim treba da učuka SMS. Utom ga neko hvata za rukav:

-Nemoj rodjače nisam odavde, sišo sam sa Maljena, ne znam ti ja ove zone. Nemoj prijatelju, imam četvoro dece, jedno drugom do uva, tri rekreativne plaćam...!!!

~ Brate pola jedan je, prispava mi se nešto.
~ Evo samo još jednu da popijemo pa će da si idemo.
~ Ma dobro bre, nego kasno.
~ Evo saćemo.
~ Ma znam da ćete sad, al vi morate da si odete da bi ste opet došli!

2:30 h

- I tako, šta da ti kažem više? Nego suni još jednu.
- Prijatelju, a da ti razmestim krevet?

- Уууууууу, ала ти се цакле очи. Колико си попио?
- Не знам, престао сам да бројим после седмог. :натеже још:
_________________________________________________________________________
- Како је било синоћ? Јеси смувао неку?
- Још питаш, прест'о сам да бројим после пете. На аутобуској само једна девојка и ја. Стигао празан бус, ја бацио неку спику, мала пала после треће станице. После одосмо свако својим путем, а на журци сретнем другарицу из основне. Падне и она, него морала раније кући. Нисам ни стигао да се сморим, а неко ми стави мараму на очи и крене да ме води некуд. Тад се нађем у соби са три девој...
- Ма јесте, а после њих се појавила Стифлерова кева и заскочила те к'о Арапин камилу. Фарбај бре неког другог.

O:Bla, bla, bla... E jel znas da je taj i taj izaso iz farme?
J:Ne..
O:Ne seri???!!!! Kako je moguce da nisi cuo?!?! Pa gde ti zivis?? Ja ne verujem!!!
J:Pa ko je izaso?
O:Ma ja i dalje ne mogu da se nacudim! Nemoguce da nisi cuo!
J:(nestaje i ona najmanja truncica interesovanja) Znas sta? Odo ja da se ubijem... Nema smisla da zivim u takvom neznanju...Kao da mi puca za jebenu farmu i sve! -.-

5 min kasnije..

J:Aj odi na vukajliju...
O:Sta ti je to?

E jebo me posao da me jebao koji je meni bio kurac da ja prihvatim

M: Aaalooo dobro veče!
J: Dobro veče.
M: Kako ste? Jeste zdravo?
J: Dobro smo. Zdravi smo.
M: Ima li zime?
J: Ima
M: Kako si ti sine?
J: Dobro je.
M: Je' slušaju matori?
J: Slušaju.
M: Ima li kak'a devojkara?
J: Ima.
M: Jel znaš ko je na telefonu?
J: Ne'am pojma!
M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene?
J: Ne mogu da se setim.
M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE!
J: Ne znam stvarno.
M: Pa sa kim ja razgovaram?
J: Sa Jovanom Ilićem.
M:...
J: Alo!?
M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu
J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!