Tuki u stanju granitne jutarnje erekcije usled koje pokrivač na tom mestu poprima izgled srednjovekovnog utvrdjenja.

Studiram akademiju, ali me boli kurac.
Nemam knjige, ni patike samo masne loknice za mnom vijore.
Znaju me ljudi, i za to me boli kurac.
Moja frizura je zapuštena, ja sam glumac, a mast. Mast je gratis.
Mnogo mi se sviđaju moje masne loknice. Iz nosa izvučem prst da ih što bolje uvijem. Kasnije sednem na njega jer me baš boli kurac. Devojke me ljube u kosicu, mama nikad nije, a tatko je samo kaišem dodirivao.
Takođe, masne loknice jebu brzo, kratko i ubitačno. Kao i ja.
A onda me boli kurac.

Poslastičarnica u vršačkom žargonu.
Složićete se da je poslastičarnica preterano dugačka i rogobatna reč, bilo kad je izgovarate, bilo kad je pišete. Verovatno Srbi i zbog toga u ranom uzrastu počinju da posećuju kafane jer im u jednom trenutku dosadi da govore: "Hej, društvo, hajdemo u poslastičarnicu" kad je mnogo lakše reći: "Hajmo u kafić ili u kafanu".
To su već mnogi uvideli pa su zato na jugu tu reč skratili u - poslastičaru. Ali, i poslastičara je bila predugačka pa su se zapadni susjedi dosetili i istu nazvali slastičarnom.
Vrščanima je i to bilo prenaporno za izgovor te su je nazvali kratko - slatkara.

Recenica koja se izgovara kada si (ponovo) otkrila Vukajliju a u tvojoj kuci bas nasli da krece plafon.

Za vreme Turskog zuluma po Srbiji postojale su neke čike koje su sebe nazivali Dahijama. Oni su smišljali svakojake stvari i živeli su ono pravo dobro. Ali ne lezi vraže, sve što je dobro kratko traje. Upravo to se desilo i njima. Pošto su pravili nevidjene žurke, nevidjeno su se i istrošili, pa su logično ostali bez keša. Onda su odlučili da je najlakše oporezovati čike koji se zovu Vazali i čiji su oni bili podanici. Od tog doba datira ova troslovna skraćenica i ' naravno ' nema nikakve veze sa današnjim PDV-om. Porez Dahija Vazalima.

Revolucionarni marketinški potez koji bi za četvrtinu uvećao prodaju proizvoda namenjenih pripadnicama ženskog pola. Slogan koji proširuje ciljnu grupu proizvođača od žena do onih koji bi dupe dali da budu žene. Bukvalno.
Magnet za gejove i šarena laža da bi se makar na kratko osećali prihvaćeno jer, eto, ovi iz Lorejala rekoše "i one koji se tako osećaju". Jao pa to su oni! Neko ih se setio. Neee, nije Niveja što kaže samo za muškarce. Ovo je nešto njihovo! Neko je konačno stao na njihovu stranu. GISTRO!

Automatsko oružje, takoreći automatski pištolj, kalibra 9mm (H&K MP5) ili .45 ACP (H&K UMP), proizvodi se u raznim varijantama i konfiguracijama. Na našim prostorima popularan u običnoj i prigušenoj varijanti, zbog mogućnosti "pozajmljivanja na kratko" od ovlaštenih nosilaca istog, tj. beretki raznih boja, uz mogućnost pozjamljivanja i rukovaoca istim u slučaju neobučenosti iznajmljivača. Obično se koristi radi postizanja kompetitivne prednosti u poslovnim odnosima (čitaj - eliminisanja konkurencije).

Predstavnik klase automatskih oružja za koje u srpskom jeziku ne postoji odgovarajući izraz, jer nije puška (koristi pištoljsku municiju) nit' je baš pištolj (drži se sa dve ruke, osim ako ste Rambo).

Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.

Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.

I onda, prc!

Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.

Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.

Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.

Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.

I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.

Sanacija je isto što i popravka, samo ima par razlika, kad nešto treba da se popravi pozoveš majstora i on sve sredi za kratko vreme, razumnu cenu i na obostrano zadovoljstvo. Kod sanacije je postupak malo drugačiji, prvo neki političar kaže na vestima da je sanacija neophodna, onda se raspiše tender koji je inače namešten tako da se neko drugi debelo ugradi, posle toga kreće izvodjenje na kome se i treći ovajdi tako što zakida na materjalu a četvrti zavrne majstore za plate pa oni onda batale radove na pola i počnu štrajk gladju.

Najbolji način da se nekome priopći da ono što je napravio nije dobro.
Nije to to.
Pravi primjer konstruktivne kritike i davanje podstreha i usmjeravanja za daljnji rad; osoba vjeruje toj tvrdnji jer zna da je cilj već jednom dostigao i uz dovoljnu upornost, opet će dostići.
Tu i tamo osoba pokaže iskru talenta koja nažalost kratko zasja.
Od trnja do zvijezda, doduše i kad dođe do zvijezda, brzo se vrati klaćenju po trnju.
Svatko dočeka svojih 5 minuta slave, a održavati konstantu je ono što razlikuje ljude kojima se divimo od običnih smrtnika.

Izraz koji se koristi uglavnom u seksualnoj konotaciji.

Odnosi se na ekspresno stelovanje muskog u zenski polni organ. Obicno kratko traje , do minut, ili u vanrednim situacijama cak i do par sekundi. Razlog za ovu vremensku granicu je obicno nemogucnost razodjevanja, sto zbog vremena sto zbog prostora u kojem se akteri nalaze. Donje rublje se brzinom i uvjezbanim potezima svlaci obicno samo do natkoljenice, kod osobe zenskog pola, dok muskarci samo otkopcavaju tri do cetiri gornja dugmeta na hlacama. U ekstremnim ruralnim sredinama se rijetko srecu strucni i blazi izrazi poput voditi ljubav, imati seksualni odnos i sl. Izrazi poput ovog su svakodnevnica mjestana.

Babin omiljeni orman ili komoda, služi za sve sem za hlađenje.

Mantra kojom se završava kofol raspravljanje o daljem pijenju poštujući kofol želje obe strane koje su kofol suprotsavljene. Eto tako da se ispoštuje protokol ja se kao branim a ti me kao teraš da pijem, pa ostane ova rečenica kao koridor kratko između dve čašice, koridor koji će ubrzo nestati, kao trag za avionom što se rasprši u vedri letnji dan a avion vozi vozi dalje sjajan, pijan, sretan, pun veselih putnika.

Pojačana verzija glasi:
Sipaću pa nek stoji pa ti ako si baš tolki baksuz da ne popiješ, neka popiću ja!

Reči kojima se može izraziti svako osećanje. Reči koje mogu značiti sve u odredjenom trenutku. Voda za usta koja okrepljuje, divna muzika za uši koja uzbudjuje, prijatan lagan miris koji nam neko poturi pod nos kada je čujemo. Za Srbe je sve.
Na način na koji neko psuje vidimo njegovu rečitost, pismenost, sposobnost da za kratko vreme u psovku uplete što više reči kao i najbitniju osobinu - maštovitost.
Ne postoji stvar, osoba, predmet, biljka za koju i na osnovu koje se ne može smisliti neka soočna psovka.
Kod nekih ljudi psovke su jednake najumilnijem tepanju.

Dok gledam Topšop, ma koliko nešto bilo glupo, imam neopisivu potrebu da isto posedujem. Sva sreća da nisam pri parama, a i neko zrnce zdravog razuma nadvlada plamteću želju.

Tako, u tom momentu, shvatam da su mi očajnički potrebne:
* četke za farbanje uglova,
* 324 sokovnika,
* Dry Cooker koji svojom magijom čini da hrana izgubi svu mast (+ kolač u tiganju? Nemoguće!),
* nešto da poradim na svojoj kičmi (Kosmodisk, recimo),
* novi dušek, ćebe, jastuk (sve antialergijsko, a i kad mi dođu gosti, za minut im sredim podni počinak),
* razne pegle, usisivači, specijalni brusevi, providne trake koje čine da grudi izgledaju kao da nosiš brus,
* "leptirići", pojasevi i sprave koje same pokreću moje telo i čine od od mene Arnolda Švarciku, dok npr. cepam Milku i gledam TV,
* bar dva, tri aparata za čupanje dlaka, kreme za čupanje dlaka, pene za čupanje dlaka,
* specijalna, nadrkana muštikla za odvikavanje od pušenja
* bezbroj setova flomastera, bojica, mirišljavih papirića, šljokica, plastelina, kalupa, kurčeva, palčeva itd., itd.

Ne dozvoliti jakoj sili da vuče na svoju stranu, diktira brzinu i svaljuje teret na naša pleća.

Otrgnuti se znači sakupiti sve razloge na jedno mesto, podeliti ih, razmotriti po grupama, izmeriti suprotstavljene argumente i odlučiti. Odluka se sprovodi kao zamah mačem: naglo, snažno i precizno. Poboljšanje nastupa momentalno (baš kao i negativni aspekti, ali sa njima se može izaći na kraj).

Još jedno izvesno, srećom kratko vreme, sile žele da sve vrate na pređašnje stanje, ali im snaga slabi i počinju i da nas se boje jer smo u međuvremenu ojačali i narasli.

Poprdulje su debele žene, koje prde za vrijeme ručavanja. Najvole kiseli kupus, naročito sarmu, a hagra jedu kao predjelo. Poprdulje ne vole spremati jelo, a najveći ćejf im je da se drugima uvale u kuhinju i zaviruju u lonce. Domaćice ih izbjegavaju, domaćini preziru.
Mali broj poprdulja se uspijeva udati, a kada se to i desi za kratko vrijeme ostanu udove, jer jadni izabranici naprosto okopnu od smrada njihovih gasova.
Dok su curice poprduljama tepaju "poprduljice", u djevojačkim danima zovu ih "poprduške", a u poodmaklim danima svoga života one postaju prave pravcate nesnosne "poprduljčetine"

Mala, ništavna, mekana stvorenja. Svi teže da budu leptiri. Sanjaju o tome. Gaze jedni preko drugih. Uništavaju se, boreći se za krila. A krila se ne dobijaju. Rađaš se da bi nosio krila. Crvi to ne shvataju. Teže ugnjetavanju slabijih i boje se snažnijih. Mada i nema slabijih od crva. Svi su isti. Samo probrani, sudbinom određeni postaju ljepota prirode, izrastaju u leptire. To je posebna vrsta. Uspijevaju da lete. Srećni su. Blistaju. Kratko traju.
Crvi i dalje ostaju crvi. Kupaju se u svome blatu. Gaze preko njih neke veće, moćnije sile.

Fraza koja se koristi za oronule alkoholičare, koji nisu popili nešto bezalkoholno još od maminog mlijeka, kada bi, slučajno ili bez svijesti, popili nešto na šta njihov istrošeni organizam nije navikao (bezalkoholno naravno), naročito jetra. Velikomučenica, nemilosrdno izmrcvaljena od alkohola koji ju cijeli život malo po malo izjedao (nešto slično Prometejevim mukama), našla bi se nesvakidašnjoj situaciji. Već spremna da će je napasti novi molekuli tiranina alkohola, s upitnikom iznad glave posmatrala bi kako se ništa ne dešava oko nje. Prvi put poslije mnogo vremena ostala bi pošteđena, barem na kratko.