Lud lik. Budala. Idiot. Čudak - u najblažem slučaju. Primerak homo sapiensa čija je pojava u srpskom narodu toliko retka da je veća verovatnoća da ćete na Trgu Republike ugledati pticu Dodo kako zoblje onaj kurac sa pločnika nego što ćete videti pomenutog da gasi motor svoje cenjene limuzine na mestu gde to neki glupi zakon nalaže. A i tada može lako da se desi da isti ima neke katoličke/jevrejske krvi u sebi. Ili da je, jednostavno, jebeni Slovenac. Srbin teško mož' da bude...

Prolazi kroz moj sistem, tako je hladno ali ta hladnoća mi stvara osjećaj kakav nisam doživio. Sve je dobro, osjećam kako vene struje kroz moje tijelo. Kako je dobra ta tečnost, ne gruša se, glatka je, a moje vene su glatke kao bebina guza, ne osjećam kako se krv sapliće, kako bi to bilo dobro kad bi sve tako bilo podmazano. Milioni podmazanih atoma prolaze mojim tijelom, protoni, elektroni i neutroni su kao braća, sve je to dobro, stvaraju bratstvo i jedinstvo u mom tjelu, oformiće mnogo molekula. Molekule će da nadvladaju svakojake viruse i antigene, sve će biti u redu, ništa više neće moći da mi naškodi. Živjet ću u blagostanju do kraja svog života, zahvaljujući molekulama. Opasnost će dolaziti samo sa vanjske strane, molekule će da se ujedine u kristale. Kristali će biti ozbiljan igrač, čuvat će me kao zjenicu oka svoga. Organizovat će samite sa drugim kristalima, pravit će veselja i svi će biti radosni, stvori će raj u meni. Hranit ću ih prijateljstvom sa drugim kristalima, pomagat ću im. Njihovi mitinzi će biti primjer za svijet, slat će poruku mira, iz mene će izlaziti samo dobro, predstavnik kristala će dobiti nobelovu nagradu za mir, svi će željeti da ga vide, oni koji ga dodirnu bit će prosvjetljeni, i ja ću ga dirati. Dodir kristala me umiruje, sad ću dirati svaki kristalni objekat. Osjećam spoj kristala na mojim prstima, oni se prenose na mene, preko moje krvi. Formira se nova krv, svakim trenutkom moje tijelo dobija sve više i više nove krvi, kristalne krvi. Osjećam neku neravninu na prstima, kakvi su ovo kristali, oni su razbijeni u dijelove, iz mojih prstiju izlazi krv, šta se to dogodilo, kako je neko mogao da uništi takav savršen sklad kristala. Da li se moja kristalna krv slomila na prstima, zašto je neko morao da pokvari takav sklad? Kada će da se zalijeći, hoće li prestati ovo šikljanje, kakva me ovo pospanost obuzima, vjerovatno sam se umorio, neka sve isteće iz mene, sutra ću obnoviti sve ovo, zaspat ću, odlazim. Shvatio sam kristalna krv se lomi pod prstima.

mi ga pamtimo dok nije pobego kao pojavu u vidu neuhranjenog, nosatog, lepotom poštedjenog, tatinog sina koji je lupao kola na svakih sedam dana dok je ostatk nacije benzin za iste nabavljao u odnosu litar krvi/litar benzina. Brat najružnije ribe-gabora, sin književnice čija dela su čitali samo njeni ukućani - uspeo je u najkraćem mogućem roku da nam udje svima u misli kao predmet nad kojim bi smo se iživljavali do besvesti za sva sranja koja nam je njegov tatica priredio.. ma jebem mu mater smrdljivu po sred picke komunjarske!

Riba koja ne može da se kara bez lubrikanta.

Dao si nogu svim gostima, pa čak i kumu koji je imao više alkohola nego krvi u venama. Ćale spava još od druge noći, šireći opojne mirise rakije pomešane sa baltikom, vinjakom i ustajalim šaranom, koji je gajen u kadi tri dana pre Nikoljdana. Ti lepo uzimaš tanjir ribljih ćevapa i onu posnu riži-žiži čokoladu koju ti tetka donosi umotanu u papir za crkvene sveće. Stavljaš noge obuvene u vunene čarape na TA peć i gledaš kroz prozor lisicu kako piša u sneg, razmišljajući o tome kako ćeš joj jebati celu familiju očevim karabinom.

'Teo si da se rešiš viška nastolog usled zimskog tovljenja, našao si stare 'tike, otišao na lokalni teren i denuo se na džoging. Malo po malo, srce se u grlu našlo, duša ti je na izdisaju bila, ali si ti bio ponosan na sebe. Jedino ti taj bol u tabanima nije mira davao.

Kada si stigao doma i bacio pogled, a sa pete leve te je gledao žulj zlokoban. Nemo je govorio da će ti se krvi napiti, ne zvao se on Sauron (a i ne zove se tako).

Svojevremeno u kampanji fiskalizacije, Mladja i Djelić su združenim snagama isplaćivali nagrade svakom gradjaninu ko prijavi da nije dobio fiskalni račun u radnji. E sad, jeste da je Srbima u krvi ljubav prema novcu i skupljenje bezbedonosnih informacija ali ipak, niko nije baš hteo da cinkari poreznicima komšiju koji je ostao bez posla pa otvorio trafiku. Ipak, Kinezi, koji ne da nisu davali fiskalne račune pre 4 godine nego i sad ne daju, bili su ko stvroeni za drukanje na telefon poreske uprave. Uzorni gradjanin bi posle dobio uplatu od 500 dinara na tekući račun.

Drzis se za travu da ne padnes sa zemlje. Mogu se naci tragovi krvi u tvom alkoholu. Neko uvek, pa da mu jebes mater, pomeri parking dok si u kafani. Komarci padaju na zemlju nakon sto te ujedu. Komsijina macka ti se sve vise svidja. Bandere se zalecu u tebe na putu do kuce. Taman izbegnes tri komada, kad se digne zemlja i pukne te u facu. Ne znas na kom spratu zivis, a kamoli koja su tvoja vrata od stana. Ako se i secas svog prezimena, neces moci da ga ubodes na interfonu.

Jedna od najlakših povreda žestoko eksploatisana u filmovima kada junak treba da preživi. Nema krvarenja, infekcija i preloma kostiju. Junak pogođen u rame se samo malo namršti, protrese, opsuje i nastavi da trsi neprijatelje kao da se ništa nije dogodilo, a malo kasnije je u stanju i da jebe jer se ribe jako lože na mačoizam tipova pogođenih u rame. Tek posle seksa tip je spreman da ode kod pijanog doktora da mu izvadi granatu, koplje, metak ili strelu iz ramena. Par zavoja, mala fleka od krvi i počinje snimanje 118. dela filma u kome će naš junak primiti pogodak u drugo rame, nogu ili nadlakticu i potrsiti na hiljade loših momaka i dobrih riba.

Idealna konstelacija nebeskih tela, atmosferskog pritiska, količine alkohola u krvi, jačine muzike, savršenog spoja reči i melodije, dovodi do ekstatičnog uzbuđenja i naviranja emocija i sećanju na neku voljenu osobu. Pesma progovori o onome šta možda vi sami sebi niste bili u stanju da priznate, ili niste umeli to tako dobro da formulišete kao što su to uspeli nadahnuti tekstopisac i izvođač. Tada se hvatate za telefon, balavite u slušalicu ili pišete srceparajuce poruke tipa "otkud tebe da se setim". To je dakle posebno stanje duha, kada vaše euforično raspoloženje dostiže vrhunac, ali kad se pesma završi osećate se sjebano i sve na loše krene.

Varovatno najprogresivnija ideja svakog pojedinca sa ovih prostora.

Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.

Kaže se neiskusnom jebaču u najavi koji voli da se penje na ženu ko konj na kobilu. Zapeo za misionarsku pozu, ko da će posle uspešnog svrša da se pomoli bogu premudrome.
Takve misionare u jebanju treba odma forvardovati u garažu ili na ledja. U suprotnom sise će biti gnječene, ledja će da bole pod teretom. A u stopalima ćete zapatiti ozbiljnu gangrenu usled nedostatka dotoka krvi.

Djevojački nevini rč koji se čuva za brak. Samo još jedan primjer modernizacije društva.

Nekada je mladoženja dobijao ruku djevojke, dodirnutu samo od strane par srećnika što im je zapalo da se nađu u kolu do nje. Zatim kako su godine prolazile, ruke su sišle sa pendžera ali su usne čuvane za izabranog...

Kasnije već, tačka ključanja krvi kod djevojaka je postala niža, pa su usne poželjele usne. Tijelo je ostalo netaknuto, sve dok nije prošlo još par godina i nova tura djevojčica čije su grudi tražile čvrstu ruku još od ranih pubertetskih godina. Ipak, nevinost, dar, najljepši dio ženskog tijela, tek posle 'DA', potpisa i burme.

Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.

Karleušina oda prdežu.

Posle posla otici sa drustvom pivo. Beck's

Lik koji prilikom svake tuce,mora da stane izmedju zavadjenih strana(citaj:dva alkosa sa povecim brojem promila u krvi)ne bi li ih razdovojio i tako ispao veoma zajeban lik,o kome ce se narednih dana pricati kao o velikom coveku koji je sprecio vece sranje.Ima veoma specifican nacin razdvajanja:stane izmedju zavadjenih strana,jednom se nabije u facu,a drugom okrene dupe,rasiri ruke i uz glasne urlike ovog ispred sebe, gura grudima.Izraz nastao na osnovu vojnih snaga Ujedinjenih Nacija (UNPROFOR),koji posredstvuju u svakom sukobu na svetu.

Ne znam da l' se zajebavaju ili ne, ali u američkom shvatanju života, ovakva izjava izaziva motivaciju poslednji put viđenu kod Spartanaca. Biseri ovoga tipa tjeraju Damba da poleti, jer on to može, magično pero iz nosa je bila šala. I Dambo, sve i da ne može, poletio, i još počeo da se kurči pa opalio rafal kikirikija po publici, gazdi i debelim slonicama. U poslednjim sekundama meča, trener će da zatraži tajm - aut, pa da prvo zaustavi vrijeme, i onda počne mačje raspredanje priče o njegovim propuštenim životnim prilikama zaključujući da on uopšte nije bitan, nego je pričao čisto da zakomplikuje, već da su oni ti koji vrijede, oni su ti, koji to mogu! Samo napred tigrovi, napijte im se krvi. Nema potrebe da govorim o natprirodnim moćima igrača u tih par trenutaka ekstaze. Obijači sefova u trenutku pucanja koncentracije, na pragu nervnog sloma, dobije ruku kolege na ramenu i ove ohrabrujuće riječi koje bi mene ili nekog normalnog odvele do nervnog sloma, što mu daje novu snagu i spoznaju da ON TO MOŽE, izvodeći dva zahvata malim prstom i rješavajući situaciju. Najubojitiji primjer su roditelji, tačnije očevi, sa svojim polu - pederskim, pametnim i osjećajnim sinom koji pokušava da upadne u fudbalski tim svoje škole. Nadahnuće pred najbitniji meč dolazi upravo od pretka, trućblanje o istoriji finalizirano sa 'možeš ti to'. Nakon ovakvog dopinga, sinčić se napija krvi protivnicima, lomi im zube, odgriza uši, šalje ih u invalidsku, nakon čega dotrči u taticin zagrljaj kako bi čuli drugi dio ove floksule: 'Tako sam ponosan na tebe'.

Nije kijavica, nisu ravni tabani a ni slepo crevo.
Vec, neke intimne misli i zelje u koje ste duboko i toplo zaljubljeni a ostalima su misterija kad preko njih saznaju istinu o vama.
Bolesti cije bi vam realizacije od srece napunili pelene a za sta bi vam
mozda/vrlo verovatno neka fina cica/ili neko drugi reci:'' SRAM TE BILO MANIJAKU 1!'', a vama bi od ostvarenje tih nagonskih misli i trotoar i sunce sijali nekako radosno.

Dok se to precesto ne ostvaruje, za to vreme neke druge bolesti iz umova koje podrazumevaju mnogo otkidanutih udova, krvi, straha i topovske grmljavine (...) se bez problema desavaju redovno.