Prirodna katastrofa velikih razmera. Tada najebu i veliki i mali, nema razlike. Srbija ima tu sreću, to jest dobru geografsku poziciju, pa je sve te nepogode uglavnom zaobilaze. Ali, to nije slučaj sa onima koju su tu istu Srbiju ugnjetavali i jebavali kako su stigli. Prosečan Srbin to gleda kao uspostavljanje kosmičke ravnoteže, ili zadovoljavanje Božije pravde u kojoj svi trebaju podjednako da najebu, na ovaj ili onaj način.

Prema Frojdu, cela naša psiha se deli na Eros (ili ti ono seksualno u nama) i na Tanatos (ono destruktivno u nama). Sukobom ova dva elementa dolazimo do (ne)izgleda Ruške Jakić. Zver koju treba držati zaključanu u podrumu kao deformisanog brata ili Leu Kiš. Bezvremenska - a opet vremešna dama na kojoj je prirodna jedino njena priroda. Po glavi joj se stalno vrti pesma od Legendi - Bože, šta mi se to dešava. To se svi pitamo, Ruška. Čak joj je i Zdravko Čolić posvetio pesmu sa njenim imenom na albumu "Ti si mi u krvi", a imenom albuma se obraćao Ruški, ili alkoholu a možda i Hepatitisu B. Rodila je dete 1970. i u osnovanoj sumnji se iskrcala u Normandiji kao već zrela žena. Curiouser and curiouse.

Omiljena zabava u starom Rimu
E sad se lepo opustite i zamislite ovo :
U prepuni Koloseum dok rulja divlje kliče ulaze dva gladijatora.
Prvi je velika, zla,krvoločna,nabildovana životinja.
Drugi je mlad,lep,pametan,dospeo tu spletom nesretnih okolnosti,zaverom zlih ljudi i naravno zbog nesretne ljubavi.(svaka sličnost sa autorom je slučajna)
Posle duge i neravnopravne borbe ne zato što je bolji nego pomoću prljavog trika onaj veliki i zli obara onog lepog,dobrog i pametnog u prašinu.
Kao što je svima poznato o životu i smrti je odlučivao palac na gore ili dole.
Odluka je na VAMA !

Kada vidis dva mlada naci skinheda, prave samozvane Srbende, kako se sepure ispred tebe u jaknama sa grbom Srbije, navijackim salovima, pricaju o Hitlerovim dostignucima, crtaju svastike po zidovima, a u ruci nose 2l Coca-Cole.

Verzija horor filma prilagodjena ljudima koji nemaju petlju (!?) da odgledaju film u kome se umesto krvi koristi tečna čokolada ili sok od paradajza, i gde ljudi vrište za pare; verzija u kojoj se od dobre horor priče dodje do sprdnje sa vanzemaljcima, gde Lesli Nilsen igra predsednika Amerike koji se ponaša kao neželjeno čedo Srećka Šojića i Gordane Pop-Lazić.

Sa druge strane, ono što razlikuje običan horor od holivudskog blokbaster, super-da-se-usereš-u-gaće-horora, je to što za ovu drugu kategoriju uvek postoji parodija. To je izgleda stvar prestiža medju rediteljima horor filmova (kao što je na našem estradnom nebu kul da te imitira Karamela).

To je nešto što svi mi posedujemo, samo niko nije dovoljno uporan ili mu jednostavno puca kurac da to neguje i jednog dana, ko zna, njegov potencijal ispliva na površinu i pretvori se u letećeg zmaja iz Naruta bogte. Ima čak i nekih koji sve rade da pokažu taj potencijal ali ga jednostavno nemaju u sebi... U tome je valjda i ironija, jer oni koji stvarno mogu da uspeju, radije će se pogladiti po stojku.
A ako ste mislili na onaj potencijal tipa ,,Afrička šljiva'' ili ,,Vulkan'' pa pobogu, i sami ste skontali da je to sve marketinški trik i da se od tih pilula može zaraditi rak krvi.

Osobina onog kome poreklo s obe strane vuče iz Like.

Vampirija je logično zemlja u kojoj žive vampiri.
Međutim, ako uzmemo u obzir definiciju da je vampir neko ko živi od tuđe krvi, to jest tuđe energije i ako pod tom energijom smatramo emotivno - mentalnu energiju, dolazimo do zaključka da je vampir svako ko nam dosđuje, odnosno smara i oduzima preko nam potrebnu energiju.
U ovom slučaju, čitavu planetu Zemlju bi mogli nazvati Vampirijom jer na ovom svetu smo svi istovremeno žrtve vampira i vampiri.
Ipak svakome od nas je potrebno da bude voljen i da ga neko razume. Nekada pogrešno procenimo situaciju pa pomešamo suvu ljubaznost sa iskrenom zabrinutošću i postanemo neko ko nekom drugom oduzima životnu energiju.

Uzvik koji uz mahanje blago uzdignute glave levo desno i skupljenih očnih kapaka, uz opcionalno rejversko mahanje raširenim šakama, najavljuje poduži i detaljan opis jebanja mile majke nekome ko je debelo usrao motku ili to namerava da uradi.

Poginuli u ratnim sukobima.

Način sećanja posle pijanstva. Ali ne posle lešenja onog najgoreg, ovakvo sećanje se javlja obično posle drugog dana pijenja pošto se prvog dana napravila podloga alkoholu u krvi. Posle prvog dana javlja se, ako se žestoko odradi poso, amnezija, brisan film, cenzura, arhiva izgorela rtsa, a posle drugog, izbor scena, što znači da se sećaš svega ali samo onako otprilike, bez detalja, okvirno. Klikneš ujutru na scenu al ništa dalje ne izbacuje.
Ili, ako ste više akademski nastrojeni: postoje samo ključne reči, teksta nema u punom formatu.

Pod balkonom, jedna varvarska, raščupana glava pade na pesak koji požudno upi buket krvi. Ubrzo za njom pade još jedna, i još jedna...Padaše kao grozdovi. Vrelina dana polako je splasnula i sunce, otežalo i nisko, rasu izdužene senke kula i čempresa po zemlji. Prenut umorom koji ga naglo preplavi Tiberius, otrgnut iz obamrlosti - nalik na sprud što za oseke lagano izranja na površinu vode - ožive, postade svestan vremena i tela što ukočeno počivaše naslonjeno na ogradu, i otupeo i zgadjen rutinom smrti, napusti balkon i nestade za zavesom, u polutami. Ispod, dok su ga vukli, obezglavljeno telo ostavljalo je za sobom tri brazde od kojih jedna beše krvava. Vojnici poravnaše peščano dvorište na čijoj površini dogorevaše poslednje barice večernje svetlosti. Veče donese nešto svežine ali zemlja, isušena večitim letom, jedva da oseti ikakvo olakšanje.

Kasnije, u postelji, Tiberius pokuša da izvede račun - sedamnaest godina...Koliko li je smrti morao videti za sve ovo vreme, smrti nepravičnih i pravičnih, smrti žena, dece, dobrih konja i ljudi? Koliko li je krvi neprijatelja carstva upio pesak što vreo i ravnodušan počiva pod njegovim nogama? I može li toj žedji ikada biti kraja? Oboren dužinom dana i mislima, dok je tonuo u san, primeti nekoliko zvezda gde čine neobičan i tajanstven simbol na nebu. Mir pade na svet.

U pola noći medjutim, obraze stražara dotakoše prvi nagoveštaji ćudljivog vetra sa severa. Krenulo je neosetno; na mah, noć postade čudovišno tiha i dah pustinje nanese nekoliko sićušnih leptira iz udaljene oaze. Ubrzo nebo ostade bez zvezda i, nalik na granitni, neprobojni zid, šapat se pretvori u peščanu oluju.

Ujutro, dok su robinje istresale čaršave i tapiserije i čistile podrume od naslaga peska, izvedoše prvog osudjenika na smrt. Odrubljena glava tupo pade na tle; gore, oslonjen o mermernu ogradu balkona, izmučen umorom i nasiljem pošasti Tiberije posmatraše fontanu i bazen što ih pustinjska prašina pretvori u kaljuge. Divne crvenperke i kineski mulani počivaše podavljeni. Sasvim neprimetno i gotovo bez šuma, pade još jedna glava, mrlja krvi lagano je iščezavala na glatkoj, nezainteresovanoj površini. Tiberije bi zgadjen svim tim peskom. Jednom - pomisli - kad sve ovo prodje, narediću da se preko dvorišta navuče zemlja i posadi trava. Tako će biti bolje.

Pored šljiva još jedan srpski brend. Prvo je Jelena Dokić pokušala da uvede taj brend. Uspela je da sebe stavi čak na četvrto mesto WTA liste. Dobro se držala. Onda joj u život došao bivši vozač formule jedan, Enrike Bernlodi, u koga se i zaljubila, ali njen ćale je imao druge planove. Onda odustaje od tenisa pod izgovorom da su joj grudi suviše velike i da ne može od njih lepo da udari lopticu. Otišla je na operaciju i sada se vuče između dvestotog i dvesta pedesetog mesta na WTA listi. Ali kad je ona izašla iz mode, pojavili su se junaci: Novak Đoković, Janko Tipsarević, Jelena Janković, Ana Ivanović, Nenad Zimonjić i Danijel Nestor(ović) (kanađanin srpske krvi).

Zbog njih je neverovatno skočila prodaja teniskih loptica, reketa, znojnica i drugih stvari za tenis a takođe je porasla i prodaja bele farbe i četaka.

Kec iz srpskog rukava u partiji svojatanja znamenitih ličnosti. Naučno je dokazano da svaka iole značajna ličnost u istoriji čovečanstva u svojim venama nosi makar četvrtinu srpske krvi, koju je nasledila od baba Mare. Baba Mara može biti iz Futoga, iz Ivanjice, iz Raške, sa Kavkaza, iz Vavilona, bitno je da u ključnom momentu možete izgovoriti: "Ih, Bizmark, pa on je naše gore list, po babi Mari." ili "Grof Drakula tj. Vlad Cepeš je ratovao protiv turaka širom Balkana, dosta je boravio u okolini Šapca, koji je jednom prilikom i oslobodio. To je potpuno logično, jer je on srpskog porekla, njegova baba Mara je iz Mačve".

Najviši stadijum mržnje. Onaj momenat kada se smatra da smrt bez obzira na kako je surov ili mučan način nastupila sama po sebi nije dovoljna kazna.

Takođe i najveća lična uvreda koja ne uključuje članove bliže ili dalje familije (majku, sestru, švecu, tetku, sve po spisku i td.)

Rečenica koja opisuje trenutno stanje sveta i krize u koju je upao. Lepa reč više ne pali, nema sporazuma, svet umesto da ide ka sve civilizovanijoj zajednici, sve više se vraća na svoj početak - varvarstvo. Uzeće svu naftu, i šta će onda biti? Za čime će onda da tragaju i ko će sve da pogine za neki novi cilj koji opravdava sredstvo rata?

Krv se pretvorila u naftu, zbog nafte teče krv, zbog krvi teku suze.
A ljudi zatvore oči na te suze u nadi da će se oči navići na taj režim.

Crna boja je zamenila crvenu, i svako može samo da nagadja šta će biti kada i crnoj dodje kraj.

Moderne derikože su se fino dosetile kako da od ove napaćene sirotinje raje iscede i poslenju grašku znoja. S obzirom da više nema smisla obijati tuđe stanove (jer će se u najboljem slučaju ukrasti samo neka sića), najlakše je širokim narodnim masama duboko u svest usaditi ideju idiličnog američkog sna. Kako bi se gore navedeni san obistinio, od vas se traži da samo drhtavom rukom simbolično potpišete dva papira na tri mesta. Narednih 20+ godina nalazite se u trulom kavezu, oronulih i crnih rešetki od vaše krvi i znoja, zvanom KREDIT! Isti se vuče za vama kao zarđalo sidro po morskom dnu. Dobrodošli u korporativni svet! Savij kičmu sužnje, kavez nije dovoljno visok da se ispraviš!

Roditi mečku. Carskim rezom. Bez veze u kliničkom centru. Ubediti srpske fudbalere da potrče. Babu u busu da moraš da sediš jer ti je polomljena noga, bankarskog službenika da ćeš plaćati kredit, putujuće trgovce da nemaš 999,99 dinara za pomoć malom Nvanku iz Afrike.

Izgarati, oznojiti se I pustiti dva litra krvi zarad cilja. Sredstva nisu bitna. Bitni su rezultati, do kojih deluje nemoguće doći. Kao ubosti bravu iz prve posle dve ture litar litar I malo vinjaka za do kuće. Ubediti Vesnu Pešić da na glasanje ode sa kokardom I zaokruži Radikale. Sklopiti kraj s krajem sa jednom platom, u toku pola meseca.

Uložiti nadljudske napore, biti Supermen svog života, I postići vanserijske rezultate vredne divljenja I spominjanja.

Muškarac koji pri izboru partnerki bira isključivo ovce.

Autohtona pseća rasa sa ovih prostora. Blizak srodnik DODŽ-a. Naziv je skraćenica od 'domaći gonič mačaka', što mu je, uz izjedanje ostataka hrane (da se ne baci), jedina funkcija. Ova rasa nastala je ukrštanjem Avlijanera i Srpskog obućara, te je kroz godine pažljive selekcije zadržao samo one najbolje karakteristike koje mu pomažu u besmislenom naganjanju mačaka. Dresura je moguća samo ukoliko se u pedigreu psa pojavljuje izvjesna količina krvi SOP-a (srpski odbrambeni pas), što, razumije se, dodaje dozu agresivnosti psu koji će osim mačaka proganjati i klati i nešto veća bića.