Kikičavi treper. Sluša Klinca i nosi najk kačket. Kad izađe iz te faze, kači statue grčkih Bogova na stori da bi estetičnošću maskirao svoju glupost. Kada stane pored granja, može se prepoznati samo njegov torzo. U slobodno vreme ne jebe. Takođe pravi lošu muziku. Pravi je džentlmen u krevetu, uvek pusti devojku da prva izađe iz sobe nakon lošeg iskustva. Zna sve o svakome i ni jedna informacija mu nije novost. Odkuvek želeo da ima
nike uptempo, a uvek kupi neke leve patike. NED'O TI BOG DA MU SKINEŠ RIBU! Ima lepu kosicu, mnogi mu govore da se ošiša, ali on tera svoj fazon. Drugi nazivi su mu Pajo, Pakiša, retard, jadnik...

Razlog što se prodaja dnevnog lista Politika udvostruči svakog petka.

Sladoled, ali sladoled koji se 2 minuta nakon vađenja iz omota topi. Obično je to Rumenko, Đusko, ili bilo šta slično tome.

manifestacija koja se odrzava svake nedelje na kraju prvomajske ulice u zemunu. Na ovom mestu moguce je naci sve: polovne gace, pastete, razbijene slike necijeg dede, namestaj, ovce, krave, hi fi sisteme.....you name it. Roba je veoma sumnjivog porekla i kvaliteta a placanjem bilo cega vise od 200 dinara smatra se da ste ispali ovca. Takodje pored lokalnih cigana koji tu prodaju tu se okupljaju i gastarbajteri koji dovoze iz nemacke skupu tehnicku robu, namestaj, kompjutere. svaku kupljenu stvar je preporucljivo dezinfektisati pre upotrebe. Bisere koje cete cuti od tamosnjih prodavaca retko gde cete imati priliku da cujete:

- slovenacko sredstvo za posudje gospodjo. 1,5L za 50 din. Gospodjo pogledajte kakvo je, moze se na leba mazati
- popust 100% samo danas
- ne pipkaj mi robu, kupi ili ostavi, ja sam ti zajeban igrac (!!!)

Ono što su mi moji govorili dok sam bio mali a zapravo su mislili da trčim.

Jedini odevni predmet za koji muškarac nikad neće priznati da mu je velik kad ga isprobava u radnji.

Marketinški trik proizvođača industrijske hrane u cilju da privuku krda glupih potrošača čije se ruke prosto lepe za ambalaže na kojima je ova fraza istaknuta jer ih asocira na nešto tradicionalno i ekološki ispravno.

Naravno,stampedo ispranih mozgova kad kupi hleb ne pročitavši sastav sa strane ne kapira da naše bake nisu imale pojma šta je E400, E 472, mešavina aditiva itd.
Takođe se to može videti kad kupiš neki suvomesnati proizvod "po tradicionalnoj recepturi", sa gomilom nitritne soli konzervansa E 151,160,161...do 1000...baš je šumadijski seljober pre 140 godina sušio pečenicu sa svim tim boleštinama.
Ali,šta ćeš kad gradska marva ne zna,samo nek su nam živi recepti naših baka i naša tradicija!

To je osećaj koji se dobija kad gledate ljude iz Elektronske Industrije Niš, kako štrajkuju i ljute se protiv vlasti.

Ali je i isti onaj osećaj koji se javlja kad gledate tu istu vladu kako ne ume da objasni tim istim ljudima da je izmišljen čak i iPhone. I da niko u svetu ne želi da kupi njihov TV. Niti želi da im kaže da su izmišljeni plazma i LCD televizori.

Onda je veća tuga što se umeša i treća strana i radnici na kraju dobiju svoje plate, pokrenu proizvodnju i nastave da proizvode EI-Niš televizore. Onda država otkupi te televizore, da ne bi ljudi iz te fabrike gladovali i pokloni ih deci radnika koji su izgubili posao...

I tako sve u krug svi "srećni" i "zadovoljni"... E, to je tuga.

Čips.

To je novčanik koji ti je baba iz BG poklonila onda kada nisi znao za šta služi, a i da jesi nisi imao čime da ga zaposliš u službi. Kada odemo negde daleko od kuće (ili kuća) svoje, uglavnom vadimo karticu u Intesi, pa nam onda i zatreba, a kasnije kada uzmemo studentski kredit (!!"##$%%&"#$$- psovka) dobijamo još dve kartice UBB. Vremenom se taj novčanik, obično je crn, kožni ( baba ima ukusa) i sa dugmetom, pohaba i dolazi vreme da se kupi novi. Rastanak je veoma emocionalan.
Tada svakome prođe kroz glavu koliko je samo para proćerdano kroz njega, i sledi udarac šakom u glavu.
Ali ipak, život teče dalje, novi novčanici spremni su da posreduju između vašeg budžeta i džepova privatnika ( jer je kapitalizam) ili državnog budžeta ( ako si u Severnoj Koreji).

Najefikasnija od svih mogućih preparata i recepata za mršavljenje. Od praznog novčanika nema većeg stimulansa. Evo kako funkcioniše:
Ostaviš u novčaniku 200 dindži, aproksimativno. Gde god da se zaputiš, samo toliko nosiš sa sobom. Sramota te je da ispadneš žickaroš među prijateljima i znaš da kada popiješ kafu ili kupiš pljuge neće ti ostati ni za grisine, a kamoli za punjenu vešalicu. Baš zato što nemaš para, sramota te je i da uzmeš ono čime te ponude - pobogu, nisi sirotinja. Energetski napici su skupi - batali to. Ako baš moraš, kupi jedan đevrek. Pritom povedi računa da te niko ne vidi kako prebiraš poslednji dinar iz džepa da skrpiš tri'es dindži.

*Sistem funkcioniše samo kod ljudi koji poseduju određenu dozu srama i blama.

Ultimativni odjeb za mudonje u pokušaju, koji bi želeli svojim megakul potezom da kupe pažnju svih prisutnih, opravdano i neopravdano odsutnih, živih i mrtvih. Mafijaši koji su do juče nosili crne majice sa nalepljenim "MARIJUANA" sada pokušavaju da istegnu muda do poda u stilu "Da se zna ko puca, a ko kupi čaure". Ali ne ide, brate, muda su skupljena ko smokve u oktobru, skupljena jer je vrhunac zajebanosti bilo podizanje tri prsta u Kan-kanu i bežanje sa časa fizičkog u trećem srednje. Ovom rečenicom ego se zabija na minimum ko nojeva glava u vreli pesak, jer znaju da nemaju ni b od bicepsa, da su alergični i na tetovaže iz žvaki i da će pre Karleuša kupiti "Petkanu" Ljiljane Habjanović-Đurović nego što će neko pasti na njihove tričave fore.

...su omatoreli hiposi, prvoborci Woodstocka- White-a i Hajdučke česme, penzosi rodom sa Vračara, dripci koji su umeli da krenu stopom za Rovinj i nehotice stignu kod Popaja u Amsterdam na degustaciju "Libanca smejavca" "sinsemilla-e", cinkareni od KPJ žbirova, prevodioci Jack Kerouac-a, Zen priča (još se doštampavaju - kupi u Platou). Nekadašnji studoši raznosači mleka (deca su tvrdila da se mleko dobija od studenta) uz teško otplaćeni studentski kredit. Pasionirani čitači Alana Forda u Briskijevom prevodu. Pajtaši Pink Floyd-a, Radoa i Ragni-a, Joan Baez, Danijela Kon Bendita, Rudi Duchke-a....
.....diskretni obožavaoci Vukajlijaša, i VEOMA tužni ljudi zbog omladine koja je stasavala u mržnji i netrpeljivosti. Ojađeni što su im unuci prikraćeni svaki za po jednu lepu mladost.
....matorani koji su od 68 podmetali leđa pod pendrek da ne bi došli u situaciju da o sebi pročitaju ono što ja o sebi pročitah.....
Svejedno, kapiram, imaš od mene thumb up

Prepasti.
Toliko da se naježi kosa na glavi, kao struna.
Inače je podgorički izraz.

Jedna od retkih zena koja ima isto ime kao nekada Supermarketi

Pare koje smo dobili od babe ili dede uz neizostavno :

Izgovor je takav da skoro nijedno slovo nema akcenat. Sama rec je ipak akcenat. I to akcenat koji se stavlja na neku osobu, koja ne samo da je "badijavan"-a, nego i ima pare da se bavi sirim i skupljim hobijima od badijavnog coveka.
Mada, najcesce se za decu, omladinu i podetinjele starije ljude (u smislu "podetinjiti") kaze da su azdisali ("azdisaja" je u trecem licu).

Poznata i kao "bronza za ćunci" je hemikalija koja se koristi za premazivanje pukotina na ćuncima, pećima i sličnim metalnim spravama koje trpe visoku temperaturu. Prodaje se u flašicama od 100ml, jeftina je i ima je u svakoj farbari. Pored male cene i velike dostupnosti, bitna stvar u vezi bronze je to što udisanje njenih isparanja ima šano-dušo efekat na mozak. Ove karakteristike su joj omogućile da postane najrasprostranjenija droga kod Cigana i poslednja stanica kod svih ostalih narkomana.

Pojava koja se javlja posle prve popijene case piva jer se ne moze stati. Drugi naziv za recenicu JA ZNAM GRANICU U ALKOHOLU-PIJEM DOK IMA.

Pitanje koje postavljamo osobi kojoj hocemo da stavimo do znanja da nas njegova molba,zapovest da nesto uradimo nimalo ne dotacinje i da to necemo uraditi