Lep? Nije da je gabor, al' nemoj da se zajebavamo. Drži do sebe koliko - toliko, ali ipak ne nosi karirano.

Da je bogat, nije. Koja god kola da vozi, mo'š se kladiti da u njima nije prvi prdnuo.

Sposoban, pametan ? Heh, može srolati ksnu za 25 sekundi, ali to je ipak stvar treninga a ne sposobnosti.

Izraz aludira na staru foru: brava koju otvara svaki ključ je loša brava; ali ključ koji otvara svaku bravu je prilično dobar ključ - da ne kažem kalauz. Dakle, kalauz se odnosi na tipa koji na prvi pogled nema šta ponuditi suprotnom polu, ali na potpuno neobjašnjiv način ima više recki nad krevetom nego što bi iko na prvi pogled mogao pretpostaviti.

Upravo ta činjenica da niko ne zna - niti može da nasluti - kakav to repertoar forica, mađija i šarmantnih izjava poseduje prosečan kalauz, oko dotičnog stvara auru misterioznosti. I prećutnog poštovanja od ostalih muškaraca iz sredine. Hajd' dobro, i ljubomore od strane onih muškaraca koji su nevini u 38. godini, ali nije to poenta. Dabome, kalauz o svojim poduhvatima ne priča kompanjonima. On zna da oni znaju,i oni znaju da on zna da oni znaju, ili makar da slute koga/kad/gde, ali neki red mora postojati jebemumater. Kad se noćna lutanja spomenu uz vops, mudro ćuti i osmehuje se krajem usana - i te situacije su dovoljne da mu dodatno dignu ugled u čoporu. Ipak, ne kurči se jer je džentlmen, već zato što opravdano strahuje da bi mu neki brižni supružnik mogao prebrojati rebra nečim kabastim ako se priča proširi.

Međutim, fora sa kalauzima nije u samo njima znanoj priči koju serviraju ribama. Ni u tome što čine zanemarljiv procenat muškog kolektiva u svakom bloku/ofisu/gradilištu/klubu/radnoj akciji pri izgradnji pruge Brčko - Banovići. Štos se krije u tome što svaki kalauz svojim postojanjem kontrira kolektivnom dojmu mlađanih, i ne tako mlađanih ali malo više razočaranih pavijana iz niže - srednje klase, a koji u najkraćim crtama glasi otprilike ovako: jebaćeš samo ako voziš Merca. Tačnije, ako imaš para za, između ostalog, Merca. Dobro, da se ne lažemo, frekvencija snošaja će možda biti veća ako voziš Merca, ali to kola od des-dvaes soma jura i dalje ne čini preduslovom za bilo šta, ne budi ograničen.

Nego skapiraj da, jebiga, ima svega. Razdrndanih rava, ups brava, koje otvara svaki ključ, i brava koje otvara samo jedan ključ, bio on zarđao ili sjajan i nov. Škart ključeva koji pucaju u ruci čim ih ubaciš u katanac, pa i ključeva pravljeni za brave kazamata blaženopočivše K. und K. monarhije kojima današnje brave nisu po meri. I kalauza, dabome. I svi su oni izmešani na rafovima, kako i treba da bude.

Sinonim za malj koji se najčešće koristi u Crnoj Gori. Izgovara se kratko i odsječeno, pa se obično usljed pokreta muskulature lica i vrata bez predumišljaja javlja grimasa na licu onog koji izgovara ovu riječ, što daje neku alfa-mužjak crtu dotičnom.
Maca se u slengu sreće kada se govori o fizičkom nasilju i to u obliku "subjekat + dati mace (u odgovarajućem licu i vremenu) + objekat." Obično se koristi kada se radi o udžbeničkom primjeru mlaćenja u kojem jedna strana u potpunosti dominira pa se rijetko koristi kada se govori u budućem vremenu osim u slučajevima u kojim je jedan od aktera sukoba fizički daleko moćniji od svog protivnika.
Takođe, može se koristiti i u trpnom stanju u obliku "Subjekat + popiti/primiti mace od (u odgovarajućem licu i vremenu) + objekat"

To su otprilike ljudi (ako smem da ih nazovem ljudima, jer njihova jedina sličnost sa ljudima jeste što su, nekim slučajem, naučili da stoje uspravno, umesto na sve četiri, kako im dolikuje. U stvari su čovekolika bića, približno ljudske inteligencije i izgleda).
Kao prvo, želim da se izvinim zbog naslova definicije, jer nazvati nekog takvog "seljakom" jeste uvreda za poštenog, seoskog, srpskog zemljoradnika i domaćina. Da pojasnim.

Seljaci muškog pola (fenseri, dizelaši, seljačine, pičke, džiberi...) jesu - najobičnije polupismene debilčine, čiji je vrhunac života onaj trenutak kada slikaju pločice na stomaku da bi tu sliku okačili na Facebook ili MySpace. Klasičan predstavnik njihove ljudske podvrste je glup k'o kurac, polupismen, oblači se k'o semafor, izlazi na najfenserskija mesta, u društvu neke ziljave kurvetine (o kojima će biti reči), utripovan do bola, nepodnošljivo se kurči. Kad ide ulicom kreće se u čoporima i obožava da slučajnog prolaznika ili nekog poštenog čoveka mune ramenom u prolazu. Liči na najobičnijeg pedera, i pokazuje sve tendencije da se pretvori u jednog. I tako sve dok se ne prokurči toliko da navrati u metalski park, negde oko ponoći, i isprovocira braću metalce, koji ga onda nauče nekim stvarima o životu (čitaj - brutalno oskrnave upotrebom pesnaja, lanaca, martinki, rendžerki, trooperki...), što se, nažalost, retko dešava. Ali se dešava.

Seljanke ženskog pola (ziljavuše, kurvetine, fenserke, plastičarke...) su iskompleksirane kurve, koje žive za to da slikaju same sebe (obično mobilnim telefonom), često u društvu svojih takođe ziljavih drugarica. Klasična fenserka je neopisivo glupa, potpuno nepismena, kreće se u čoporima (kao i mužjaci njene vrste) u kojima je smatraju za neku vrstu boginje (za koju se sama nametnula, verovatno zato što ima duže nokte, veće sise, veću zlatnu krstaču na lancu između njih, veće naočari za sunce, ili može više da raširi noge od svojih ziljavih drugarica...)
Nije je povalio samo onaj ko je nije sreo. Oduševljava se estradnim zvezdama, misli da smo mi (metalci) narkomani, životna želja joj je da do kraja života ostane plava i glupa, da ima dečka koji može da joj kupi sve što pogleda (po mogućstvu i da ima pištolj, BMW, i svoj mafijaški klan). Takvog dečka privremeno zamenjuje nekim fenserom (koje menja k'o čarape). Svaku metalku koja se iole pristojno obuče, ona gleda kao vešticu ili čudovište (što ne pogleda sebe?). Uzrečica joj je "jeboteee" koje se obavezno izgovara nazalno i sa što dužim slovom E. Trudi se da govori takozvanim odvratnim "beogradskim" naglaskom. Jedine stvari u kojoj je dobra su peglanje kose, kresanje, ogovaranje...
Garantovano svi znate o čemu govorim.
Ne mora niko da mi govori da je ovo "hejterska" definicija, pošto već znam da jeste. I treba da bude!
SMRT FENSERIMA, SLOBODA NARODU!!! \m/

Izuzetno iritantna osoba, koju ne bi štedio ni jedan velikan fer pleja poput Inieste. Klasično govedo.

Ja se nadam da ste svi nekad igrali riziko. To je igra koja spada u podvrste društvenih igara, koje smo igrali mnogo pre neta. I nedostaje.
To je ona igra, gde se na sto stavi karta sveta (većina igrača pojma nema gde se šta nalazi, pa traže po pola sata gde je Alberta), na tu kartu ređaju se tenkovi ili tenkići i bacaju se kocke. Igra može da traje i po 5 sata, ili sve dok neko ne popizdi pa zafrljači kartu i sve na njoj sa astala kroz prozor.
Retka od igara, gde čovek ima mogućnost da postane glavni u svetu i da sravni druge sa zemljom, uzimajući sve njegove posede i prateću imovinu. Al, kvaka je u tome da sve zavisi od kocke i mentaliteta igrača.
Odgovorno tvrdim da se u Riziku vidi ko je kakav. Postoje sledeći tipovi igrača:

1) Baksuz histeričar - Jao, pa ja sam maler, mene neće kocke, uvek se to meni dešava, ma, jedva skupim kartice i dobijem pojačanje, i neko me sjebe.

2) Paranoik - Svi ste, bre, protiv mene, što ne napadate malo druge, a?

3) Štekara - (u stanju je da nabaca kilo tenkova na Brazil i Venecuelu, samo da bi branio kontinent koji donosi 2 tenka po krugu.)

4) Izmislilac novih pravila - Mi tako, kod mene nismo igrali, uzima se minimum po dva tenka, ne tri.

5) Lopov - (Šteka kartice u džepu, krade u brojanju tenkove, okreće kocke kako mu volja.)

6) Dušmanin - (ide ko muva bez glave, napada uvek kad ne treba bez nekog razloga).

7) Izgubljen u prostoru i vremenu - (pojma nema gde napada, zaboravlja da sam sebi doda tenkove, nesvesno radi u tuđu korist).

8) Manipulator - Napadni ga, bre tu, ima da mu jebeš kevu (a u sebi se misli: Ma jebaću ja obojici mater posle, samo da se prvo iskoljete međusobno).

9) Pratilac - (Onaj koji bespogovorno sluša manipulatora.)

10) Srećnik - Tri šestice, i ponovo 3 šestice...najjači sam.

11) Vestačka sila - (Marioneta, jedni ga podržavaju da smeta drugima, a on misli da njemu pomažu).

12) Podbadač - E, ukrao ti 2 tenka, napadni ga sad u Jakutiji.

13) Osoba koja se kurči - Ajde, sise, i kad imam samo 2 tenka niko me napada, al zato ću ja da napadam sa dva tenka, kasnije.

14) Truli pakt igrač - (sve u stilu: U ekonomiji je jedino racionalno udruživanje, kad se dvojica udruže da zajebu trećeg.)

15) Kukavica - (Veći stepen od "Štekara")

16) Kamikaza - Ma neću više da igram, napadam ovde, napadam ovde i ovde ...( i tako čovek reši igru, otrsi se sam, i uvek se neko drugi okoristi.)

17) Dobrica - (ne napada devojke, rodbinu, dobre drugove i one što kukaju.)

18) Svađalica - Da idete, bre svi u pizdu materinu, pojma nemate, što nisi to i to radio...bla...bla!

19) Ispaljivač - (onaj koji ti ga vikne s leđa, a ti njega nikad nisi napadao bez potrebe, verovao si mu!)

20) Strateg - (svaka osoba koja natenane i sa ušivanjem pristupa igri, i ne dozvoljava nikad da ove ostale osobine izbiju na površinu, ali su takvi retki.)

21) Onaj koji odustaje - Život je prekratak za ovo, palim da gledam skupštinu. (i digne se iz čista mira (obično kad gubi) i ode).

i mnogi drugi.

Ja mislim da sve ljudske lose osobine se mogu smenjivati kao na traci, jedna za drugom u jednoj obicnoj partiji rizika.

Ima neki sci-fi film u kome glavni lik saznaje da već nekoliko decenija vanzemaljci žive među ljudima. Ali ključna stvar je sledeće - nije ih dovukla američka ultra mega tajna vojna organizacija pa ih sad drže zarobljene u metalnoj kapsuli u nekoj preriji. Niti se jadni kriju po kanalizacijama i šupama dok ne preformulišu toster i kontejner u uređaj za zvanje kuće jer žele što pre da pobegnu sa Zemlje, ko svaki iole normalni vanzemaljci. Ne ljudi, ovi vanzemaljci deluju iznutra, infiltrirali se lepo u naš sistem - jedan je đubretar, drugi profesor filozofije, treći ona slatka devojka što prodaje zašećerene jabuke na Kališu, četvrti tvoj najbolji ortak. A glavni lik slučajno saznaje za ovo, tako što kupuje neke naočare koje mu otkrivaju pravu prirodu "ljudi". Tako je i saznao da je njegova dugogodišnja žena zapravo vanzemaljac. Il beše sestra? Nemam pojma, možda ovo i nije film, možda samo sanjam gluposti.

Elem, kakve ovo veze ima sa šminkerkama sa jutjuba? Ako ste pomislili da su vanzemaljci o kojima pričam samo metafora za njih, prevarili ste se.

Čitajte sad pažljivo. Verovatno vam je gomila puta sa strane u predloženim videima na jutjubu iskočila jedna ovakva curica. Na početku bezimena bezoka azijatkinja iz neke vukojebine sa kolekcijom svoje šminke i četkica. Pa kaže: uzmite puder od bambusa boje kubanske kafe u sedmoj fazi ključanja, senku od kavijara napravljenog od jajašca štuke dok se mrestila u Loari i naravno četkicu bing-bong od zečije dlake broj 676. Pa maskara, sunđerasti umetak za dupe, kurci palci, i na kraju devojka od sebe napravi Kristinu Hendriks. Da je ne prepoznaš.

Šta se to nas tiče? Ljudi moji, globalizacija je čudo. Znate li da to i naše devojke gledaju? Da da, verujte vi meni. Dovedeš devojku kući, a ne smeš ujutru ni da se okreneš da je pogledaš, plašiš se da vidiš šta se krije iza tog porculanskog pudera. A jastučnicu posle jedino da spališ, ne možeš ni razređivačem da skineš drangulije od njene šminke. To su začinile šminkerke sa jutjuba, a ove naše naučile od njih. Kako da izabereš devojku onda? Kako da znaš ko je vanzemaljac a ko ne? (aha, evo razloga za onaj uvod o filmu) Da li vi, koji ste zauzeti, možete sa sigurnošću da kažete ko je vaša devojka, i da i ona nije jedan podli produkt manipulatorskih šminkerki sa jutjuba? Mhm. Razmislite dobro.

Rečenica koja se izgovara nekome na koga si više ispizdeo zbog preteranog dramatizovanja i konstantnih pretnji samoubistvom, a vrlo dobro znaš da od toga nema ni suva kurca, jer su problemi dotičnog u rangu problematike rešavanja osmosmerke u enigmatskom magazinu.

Najbolji primer šta se dogodi sa filmom kada se kreatin pojavi kao scenarista, biceps kao režiser, sklekovi kao kostimograf, a Miodrag Stojanović Gidra kao glavni glumac.

Izraz za čoveka koji stalno nešto pokušava na kvarno, na prevaru, odnosno "na mufte".

Takmičenje u maloumnosti i anti-logici današnjih reklama.

Muška balerina. Očigledno, zar ne? Opet, pomalo čudno složićete se...

Dobro, jeste da živimo u vremenu u kojem se podstiču te neke ravnopravnosti polova, seksualne slobode i ti kurci, i obzirom na to ne treba da nas čudi kada u teretani vidimo žene grubog glasa, na steroidima kako u ogledalu posmatraju svoje tricepse ili gomilu muškaraca ogrnutih u zastave sa bojama duge kako ponosno paradiraju ulicama, jer oni su, jelte, jednaki sa ostalima. Ali dobro, sve se to kol'ko tol'ko da shvatiti. Takvo ponašanje možemo pripisati pomodarstvu ili bolesti ili nekom hibridu ovo dvoje, ali da se on, tatina princezica, na sceni uvija kao skupa kurva tokom snošaja, sav ponosan... Iskreno, meni to malo teže ide.

Umetnost, rekli bi evropejci. Pa jebo te, kakva je to umetnost kada izrazito mršav, malte ne anoreksičan tip, uvučen u 2 broja manje bele helanke na čijoj se prednjoj strani jasno ocrtavaju jaja i kobaja, skakuće po pozornici?! Kakva je to jebena umetnost kada lik obučen u triko sa cirkonima i sa više preparata u kosi čak i od Travolte u "Briljantinu", demonstrira svoju razgibanost izvodeći špagu ispred gomile ljudi među kojima ima maloletne dece?! Lakše mi je razumeti konceptualnu umetnost XXI veka od toga, pa čak i slušati hvalospeve hipsterki sa krizom srednjih godina o istoj.

Al' jebiga, ima onih koji umetnikom smatraju svakoga ko ume da uživa, a sudeći po njegovom savršenom licu bez jedne jedine bore i koži glatkoj poput bebine guze, baletanu u toj disciplini ravnog nema. On uživa dok izvodi jelenov skok u "Labudovom Jezeru.". Prosto se topi u nastojanju da bude maksimalno graciozan i tehnički savšen čak i u najtežim komadima. On ne vidi široki auditorijum umetnički obrEzovanih buržuja koji ga posmatraju kroz svoje gigantske podbradke. Ne, on samo vidi scenu... Scenu po kojoj pleše na vrhovima prstiju u roze baletankama i skakuće kao Super Mario po oblacima (doduše malo elegantnije). On je lak i nečujan... kao da ne dodiruje tlo baletske sale. U završnom trenutku on pruža svoju izdepiliranu ručicu naviše, kao Adam Bogu u onoj sceni oslikanoj na kupoli Sikstinske kapele i potom izvija gornji deo tela kako to labud čini sa svojim vratom i nežno se spušta ka parketu, gde ostaje par sekundi dok se ne navuče zavesa. Da čovek povrati, a onda još jednom kad izađe napolje.

Eh, bilo bi divno kad bi njegov pederluk ostao zaključan iza vrata sale u kojoj nastupa. Jebi ga... I van scene ponaša se slično. Previše flafičasto... previše čak i za pedera. On bre nije ni dostojan da bude nazvan pederom! On je obični gej! Hoda mirno i usporeno, a vrhovima prstiju kao da opipava da li ispred njega ima tlo. Gracioznim pokretima ruku kod posmatrača pravi dilemu da li on grli vazduh ili vazduh zapravo grli njega. Realno, to je jedino sa čim i može da se grli. On je sav nekako... mekan, nežan. I takvi troše kiseonik naše planete... Bruka! Da je ga Putin malo pošalje u Sibir…

On nije od onih koji će u subotu veče, nakon naporne radne nedelje otići sa društvom da obrne koju turu točenog i na taj način utopi svoje probleme. Ne, on će radije ostati da sluša koncert neke slavne filharmonije i duhovno se uzdiže. On neće ići krajem leta da cepa drva u rudnoj grudi nego će trenirati za svoj sledeći nastup pod reflektorima baletske sale.

On će celog života biti samo to... baletan. Čovek nesposoban da bude išta drugo do maksimalno feminiziranog muškarca, kome samo fail da čučne dok piša da postane žena.

Decxko, odseci tuki, i baci ga kučićima, samo nemoj da brukaš više muški rod!

Definicija napisana za MizanTrophy.

Na liniju se dodaje riječ po volji koja uključuje neku radnju. Pošto je hljeb nešto što svi jedemo i bez čega ne možemo da zamislimo dan, onda je jasna povezanost sa njim, te izraz dobija na vrijednosti u smislu da ono što dopišemo na tu crtu zaista želimo više nego išta drugo u tom trenutku.

Basket je u Srbiji poprilično popularan, tako da su i tereni za basket uglavnom puni i tu se mora napraviti određena selekcija ekipe koja dođe na basket.

*kao ideja poslužila definicija DonKurci-a

Uglavnom, jebeno neizostavni dodatak rečenici kad nekome hoćete da pojasnite koliko je nešto loše ispalo, ili dobro!

Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.

Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.

Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)

Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.

Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...

Uvertira za pizdariju. Koristi se u situacijama kada zen majstorska kontrola više nije dovoljna da prepreči izlazak pare kroz uši. Tada se sav bes kanališe kroz tih nekoliko reči čime se pravi distrakcija sagovorniku da bi mu se efikasno zalepila kontrolno vaspitna ćuška. I to je samo početak. Za kraj neko obično završi sa zabranom pristupa na 100 metara, dok druga stranka traži utočište po sigurnim kućama.

Napraviti zvuk pucketanja u usnoj duplji uz pomoć jezika i gornjeg nepca. Obično se dešava nesvesno, kad poželimo nešto. Coktanje je primetnije i glasnije kad nam krene voda na usta.
Kad se kaže ''coknuo na nešto'' sve je jasno.

Ljudi koje viđamo svakog dana na ulicama.
To su ljudi koji pokušavaju da budu true,ali ne shvataju da time ispadaju glupi i idioti svakom normalnom posmatraču

Dan iznevernih očekivanja.
Dan kada je sve trebalo i moglo bolje.
Dan kada je... Jebiga Gigo, kako bre da zaboraviš datum kad si prvi put prislonio dršku svog budaka u budoar gđice Konstatinović?

Piće koje se u kafiću naručuje kada ne znamo šta ćemo.
Alternativa je Fanta.