A: E, aj sokni po još pive, žedan sam.
B: Jebeš, ti mene Paunoviću, jebeš.
A: Ajde bre, ja sam tebi išao po pljuge.
B: Aj dobro (odlazi, zatvara vrata, ponovo otvara, i kaže) ajl bi bek.
-------------
A: Skeniraj ovu čoveče, kaka je, al bi je potrgao...
B: I tata bi sine.
----------------
A: (besedi na mobilni) da, ja sam taj, a ti si?
B: (otimajući mu mobilni i derući se na njega) ti si budala Pantiću !!!
----------------
A: (dobija flašu u glavu) aj sad, nek se javi ko je to uradio, da ga ja lično ubijem.
B : Opa, mi smo počeli nekim uvredama da uvređujemo.
A: A da ti pomolim ja malo pičku bezobraznu.
B: Jedi govna, puši kurac!
A: Ajooj nesrećo, sad ćeš da propišaš majčino mleko!
C: Mir bre. Izvinjavamo se Laki je malo nervozan.
A: Šta oćeš ti pičko izdefinisana?!
------------
Devojka: Šta je bilo, što si nervozan?
Momak: Ma ništa.
D: Oćeš ti popušim, biće ti lakše?
M: Ma jok.
(malo kasnije)
M: (shvati da to i nije tako loše) sad ću da te karam!
(puno kasnije)
D: Ah, ah, pazi samo, ah, nemaš gumicu, uh, nebi, ah, da ostanem, aaah, trudna.
M: Nebriiniiiite puuuška jeee zaaakoočeenaaaaaaaaaaa!!!

-Dobro... sve razumem... i to da već mesecima pokušavam da te naučim kako se koja stvar zove u kući i to da si pre mene bio samo sa nekim pavijankama, ali da ti čoveče, prospeš onaj smrdljivi razređivač u lavabo, ruke od farbe opereš nad mojom ciklama majicom...
-Nisam hteo... mislio sam da...
-Stani, molim te... u spavaću sobu si nam uneo zimske gume...
-'De da ih ostavim, majke ti? U podrum dole? Da mi ih ukrade onaj pajdoman sa četvrtog i da proda za kvoter četiri Mišelina? Si poludela majci? Prošle godine ih zavaljao, sva sreća pa mu Šiki valja, te me čovek nazvao i vratio mi... zamisli da je neko od ovih klinaca? Osta ja suva kurca, ako me razumeš...
-Ma, jebale te, čoveče, zimske gume... pazi, ako nisi bio spreman za život u dvoje nisi ni trebao da se ženiš...
-Ma, jesam, nego...
-Nego ŠTA?
-Nego, ne mogu da se setim šta je to ciklama, mamu mu jebem...
-Idiote, ti mene ne konstatuješ sve vreme?
-Ako ćeš iskreno, zamislio sam se kod onih ciklama boja... je l' to ona svetlo plava, kevu joj jebem? Ja mislio to ona krpa za pod, tako mi izgledala... još sam je i uzeo da ispoliram auto...
-Ti?! Pa, ja ću te ubiti...
-I da dodam...
-Nemoj dodavati ništa, samo mi se skloni sa očiju...
... sam za sebe: To, mađijo!...

Maja, 27 godina, učenik generacije u osnovnoj, pobjednica takmičenja crvenog krsta za Balkan. Nakon srednje škole upisuje medicinski fakultet i seli se u prjestolnicu. Prve dvije godine daje u roku. Na početku treče godine upoznaje Denisa koji joj obečava kule i gradove i obnavlja dva puta godinu. Roditelji usljed njenog razuzdanog života prestaju njeno finansiranje. Denis se seli u Njemačku ostavljajući je samu. Maja biva primorana da se vrati u rodni grad. Danas radi u kladionici.

Ena, 33 godine, u osnovnoj školi biva mis male mature, već u srednjoj školi je na naslovnim stranama lokalnih časopisa za žene. Predviđala joj se uspješna karijera manekenke. Upoznaje Peku pajdomana i navlači se na dop. Usljed sve češćeg kašnjenja na revije i nedolaska na iste, modne agencije ne žele da surađuju sa njom. Zbog nedostatka primanja puši dilerima za kvoter pajda. Nakon overdoza Peke prestaje sa drogiranjem i nakon uspješne rehabilitacije zapošljava se u kladionici.

Jasmina, 24 godine, izuzetno talentovana za tenis, biva prvak države u kategorijama do 15 godina. Novinari u sportskoj rubrici je opisiju kao novu Moniku Seleš. Pred kraj srednje škole uspješni lokalni menađer joj obečava izlazak na međunarodnu scenu i učešće na ATP turnirima. U znak zahvalnosti daje mu svoj cvijet i ostaje trudna. Odlučuje da abortira jer bi trudnoča mogla uticat mnogo na njenu karijeru. Menađer svatajući u šta se uvalio nestaje, a Jasmina ostaje bez ikakve nade za nastup na međunarodnoj sceni. Zbog njenog poznavanja tenisa veoma lahko dobija posao u kladionici.

Nakon dugo prenemaganja i 'oće kaki-neće kaki premišljanja gledajući u simpatičnu koleginicu sa kikicama kako marljivo uči u čitaonici, momak odlučuje da joj priđe.
Pre ulaska u boj proverava borbenu gotovost tj. da li su sve dlake na glavi uredno postavljene, kragna u redu, sva dugmad + šlic zakopčani, priprema tešku artiljeriju za obaranje s nogu ( namešta svoj švalerski pogled broj 6. i neprimetno se špricne Rexona for men-om ), duboko uzima dah i u glavi svira trubni znak za juriš rešen da dobije čin pukovnika nakon ovoga ljutoga boja.
Prilazi neprijatelju, oštro ga pogleda u oči procenjujući njegovu spremnost za odbranu u slučaju opsade i polu-grubim glasom broj 12. za odvajanje devojaka iz čitaone pita:
-Koleginice, imam dva bona za ručak pa ako biste bili radi da delimo bečku danas..

Neprijatelj, iako vidno iznenađen ovim manevrom, vešto eskivira prvi udarac izbacujući svoje umilne i nežne okice u prvi plan i razoružava njegov prvi red strelaca, a zatim kreće u protivnapad:
- misliš li da je Bodlerov Albatros sinonim ljudskog stradanja i nemogućnosti da ljudski rod do kraja sagleda svoje velikane i njihove velike mogućnosti?

Panika! On je totalno razoružan. Njegove snage su se razbežale. On je za Bodlera nekada davno čuo, a sada umalo nije odgovorio da je taj desni bek u Olimpiku...trubni znak poziva na povlačenje i na sahranjivanje herojski poginulih. Od pukovnika i budućeg ministra vojnog, postaje pokojnik, neznani junak.
- Uh, ovaj setio sam se, imam dva bona, ali nemam dva žetona. Ćao!

Posle cjelodnevnog molerisanja po istanbulskim soliterima, Faruk je vozio kući, toliko slomljen da je zaspao za volanom i zakucao se u auto ispred njega na semaforu. Iz oštećenog vozila izašao je zajapureni Srbin sa spiskom i kurcem i počeo da nesrećnom Faruku tetoši čitavu familiju. Faruku je svega bilo dosta, stisnuo je muda, izašao iz kola i prebio Srbina na mrtvo ime. Ispostavilo da je pretučeni Srbin poznati košarkaš, velika zvijezda, tako da je čitav slučaj privukao pažnju evropskih medija. Revoltiran batinama i relativno blagom kaznom (novčanom), košarkaš je sazvao pres konferenciju i izjavio da napušta tu varvarsku zemlju koja još pod živi pod osmanlijskim uvjerenjima. Uslijedila je žestoka reakcija turske policije, reprezentativni bek je uhapšen. Srbija je odreagovala, uputila zahtjev za njegovo momentalno puštanje na slobodu. Turska je odbacila tu mogućnost, što je dovelo do demonstracija Srba u Istanbulu, kojima su se priključili Grci, Rusi i par Hrvata. Izazivajući ogromne nerede na ulicama, demonstracijama su se priključili i mnogi Turci, nezadovljni radom svoje vlade, čime se dostiže ogromna snaga i brojnost, što dovodi do građanskog rata. Košarkaš biva oslobođen, ali nemiri ne jenjavaju. Rusija staje na stranu pobunjenika, Amerika potpomaže vladu. Irak koristi priliku da ugrize Ameriku pa upada na stranu pobunjenika. Egipat prati situaciju i šalje trupe na ispomoć Turcima, sve u cilju nanošenja štete iračkim snagama. Nezadovoljni bespotrebnim izlaganjem opasnosti vojske, porodice egipatskih vojnika izlaze na ulice
tražeći povlačenje svojih trupa. Vrh države odbija, što izaziva revolt stanovništva, i još jače demonstracije...
Kurir u novom broju: U Africi opet državni udar, umorni Turčin izazv'o sudar.

Дерби зачеља између екипа Доње Чљаке и мамутовачке "Ракете". Велики набој влада у оба табора јер екипа која изгуби испада у нижи ранг такмичења. Да видимо каква је атмосфера у свлачионици домаће Чљаке.

:негде иза камиона:
Тренер: Пази овамо. Дуле, сине, играш халфа.
Дуле: А што ја, тренеру?
Тренер: Имаш три метра, пичкатиматерина! Затим, Коле у нападу са Лакијем. Остало знате. Слушај сад. Почињете у формацији 3-2-3-2, са два задња везна. Ајмо у првих 15 минута да не примимо гол. И ти, Рамбо Касапине, играј фластера на њиховој деветки.
Рамбо: :пљује у шаке: Разумем, тренеру.
Тренеру: Е да. Вас двојица у нападу помозите колико можете одбрани и врате се бар до центра.
• • •
Добро дошли на омладински стадион у Доње Чљаке. Састају се екип...ииииииииии гооооооооооооооол. Ракета из Мамутовца води голом њихове деветке од осме секунде.

Рамбо: Ало, Дуле, што си мајмун. Прође човек поред тебе као да имаш ангину.
Дуле: Једи говна, јебем ти сестру из Футога, знаш?! Што не играш фластера на човеку?
Рамбо: Мрш, мајкетиганабијем.
Дуле: Ма шта се јебем са вама, одо' у курац.
Коле: Враћај се, бре.
Дуле: :седа на веспу и одлази у непознатом правцу:
Тренер: Пустите га нек' иде, јебем га џигљавог. А ти, бек, па где ћеш у напад, сине?
Бек: А шта ја играм уопште?
Тренер: Па, бекче, мали, мајка му стара.
Бек: А шта је бекче?

-Jesi ćuo da se Deki oženio.
-Ajde burgija ne seri, kako je on uspio nekoga smuvati, znaš da je antitalentovan za razgovor sa ženama, jedino ako je kakvu šiptarku kupio tad je moguće.
-Ozbiljno ti kažem, oženio neku arhitekticu vrh pička, stari joj drži neku građevinsku firmu, ima 100 zaposlenih. Odmah dobio poso, ima 2000 jevreja platu, boli ga kurac.
-Pa jebote, znaš da smo mu znali naštelit sigurnu ribu, prolaz zagarantovan, on to sjebe. Taj se ni sa kurvom nije znao ophodit kako treba
-Znam brate, ali pazi ova ga toliko gotivi drži ga na dlanu. Sljedeće sedmice organizuje neku roštiljadu kod sebe, zvao nas je sve da se obeznanimo od alkohola. Ideš li?
-Sine znaš da se ne treba pitati ribu da li će u vodu.

-De si pikac mađijo, nisam te vidio 100 godina. Šta ima šta se radi? Ajd me života ti uveži sa onim tvojim lerdijem, trebaće mi koksa ovih dana. Znam ja da si ti u tim šemama.
-Nemam ja više nikakvog kontakta sa njim, raščistili smo za sva vremena.
-Jesi li mu to osto dužan za kvoter pajda, pa ne želi poslovati više stobom.
-Skino sam se ja sa tog, sad sam u nekim drugim šemama.
-Pa vidim da mi ne ličiš na nekog pajdomana, jesi li ti počeo da valjaš, vidim fino si obučen.
-Ma jok, prezentujem neki projekat na faxu, dolaze neki japanci da gledaju, ako dobro prođem dobit ću stipendiju za doktorat u Tokiju. Šta je sa tobom, ti si dobro kreno, gdje radiš?
-Ma et guram nekako. E vidjećemo se, žurim moram tetki dodnesem lek

Cale:"Ej bre juce,menjam kanale,znas ti mene da ja ne volim da gledam nas fudbal,davno je proslo vreme Moce,Duleta Savica,Sekularca,Pizona i ostalih,tad je fudbal bio znaci mrak,i setam kanale kad na prvom vidim prenose Zvezda-OFK-a....u moje vreme OFK-a bila jaka,umela da da Zvezdi i Partizanu po 3 komada,igrali za nju Ilija Petkovic,Santrac,sve sami virtuozi..I gledam malo,Zvezda se muci,OFK-a slaba,Cigani napadaju,sve sa krila na onog Lazetica,koji kurac ce on da uradi...Ej a znas ti mene,ja provalim igraca znaci za minut,cim vidim kako se krece,dribla.."
Ja:"Dobro bre cale ajde ne zamaraj,gledao sam utakmicu,sta hoces da kaze,predji na stvar vise.."
Cale:"I..(Uzima dim pljuge)..ona budala Dostanic kao da me slusa,izvede Lazetica i uvede onog malog Perovica...EJ!! Mali primi loptu,levo,desno,odigra dupli pas,izvuce se HOP sut preko gola...ne prodje minut,mali opet tap tap,dupli pas sa nekim crncem,sut pored stative.JA KAZEM SEBI,EJ SLEDECA ULAZI!!! Prodje onaj desni bek,onaj mali...N n n...Ninkov po strani,centarsut na onog imbecila onog sto je kao Zigic,Lekica,ovaj je spusti glavom na 5 metara malom Perovicu.IJAO,kad ovaj zalomi igraca,pa BAM u raslje!Ja skocim,mama me gleda u cudu,jaooo bravo mali igras kao Seki!!"
Ja:"Ma daj bre cale usralo ga,ne zanosi se..."
Cale:"Staaa???? Ja kad ti kazem,valjda ja osetim..."
Sledecih 10 utakmica naravno taj igrac nista nije pokazao,cale je zbog njega odgledao 2,3 utakmice,izuzetno ga psovao svaku i rekao da vise nas fudbal nece gledati...

Kosarkaska federacija Nijgerije: Gospodine Williams, ukazala nam se jedinstvena prilika da ucestvujemo na svetskom prvenstvu, i molimo Vas da obidjete nasu zemlju i nadjete 12 igraca koji mogu igrati, i da se ne obrukamo.
.....
Posle meseci trazenja igraca konacno je trener okupio igrace (zemljani teren, konstrukcija je drvena tabla, i limeni obruc)

Trener: Dobro momci vi ste 15 najboljih u Nigeriji, ovo je lopta, a ovo je kos.
Boubba: Sefe, jel se to jede?
Trener: Ne, idemo dalje....Mensah kao najnizi i najpametniji, posto je zavrsio 6 razreda osnovne skole ce igrati pleja. Eric je pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bacanje sisarki u rupu, i on je bek suter. Obeyami je takodje pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bezanje od lavova na 1500m, on je krilo. Krlini centar je nas igrac sa Collega Carlolina poreklom iz Nigerije Ebina, a centar je najveci igrac Robert.
Ebina: Slusajte u odbrani kombinujemo zonski presing, a od pola coveka, moramo da skupimo u reketu, a u napadu neke kombinacije pik en rol i 3 na 3.
Ostali: Zonski sta? (WTF)
Ebina: O boze sa kakvim urodjenicima ja igram.
....
Stizu u hotel
....
Tunyi: Sefe sta je ovo bre?
Trener: (OMG kakvi divljaci) WC solja sinko. Tu sednes i kakas, nema vise cucenja i obrises guzu ovim finim toalet papirom.
Ostali: Cooooooooooooooooooooooooooooooooooooooool
Trener: Slusajte momci, sutra igramo sa Spanijom, nisu bas toliko strasni kao sto izgledaju. U sustini imaju bracu Gasol, i Navara i Garbahosu i Rikija ali nisu nepobedivi.
Jos jedna stvar, vlada USA donirala je ove patike da obujete.
Jeff: Sefe, kakvi su ovo opanci, ja ne mogu da trcim u ovom.
Trener: Budalo jedna ovo vredi vise nego celo tvoje selo.
....
Pred utakmicu
....
Trener: Peter, kakva ti je to djindjuva?
Peter: Sefe, to je krilo slepog misa dao mi je moj guru da me velike sile cuvaju od strasnog Gasola
Trener: Skidaj bre to, nece sudije da ti daju to.
Peter: Ko nece da mi da?
Trener: Nista, nista
....
Spain-Nigeria 136:48
(Paul Gasol, 40pts, 19rbd)
....
Boubba: A sefeeeeee,aaaaaaaaaaaaaaa sta je ovo.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Trener: Sinko to je televizor.
Momci nije bilo lose, mada su nas rasturali i pod kosem i sa distance i iz kontri, al dobro valjda ce sa Srbijom da bude bolje.

Voditelj: Buenas noćes, mi name es Huan Miguel Hozelinjo Esperanca de Pereira.
Voditeljka: Und yo soj Marselina Nasimente dos Konstanta, a vi gledate Los Noticias de dos. Počinjemo najpre sa vestima iz zemlje. Ministar policije Hoze Miguel de los Parapino podneo je neopozivu ostavku na to mesto saznavši sinoć da je pre dva dana poslao svog sina na doživotnu robiju. Naime, posle uspešne akcije raskrinkavanja jedne od najorganizovanijih bandi latinoameričkog podzemlja - Los Zemuno de klanos, svi mafijaši su strpani u tvorza gde će, po svemu sudeći provesti ostatak svog života. Tokom ove akcije, ranjena je jedna slučajna prolaznica za koju se ispostavilo da je bivša ljubavnica sada već bivšeg ministra policije. Podsetimo, ministar je srećno oženjen i ima troje male dece. Iako su, kako on tvrdi, samo jednu noć proveli zajedno, i to je bilo dovoljno da napumpa Asunsion i posle devet meseci ona rodi Hoze Miguelovog sina. Nije htela ništa da mu kaže da ne bi ugrozila njegov položaj i ugled. Dete je još kao malo upalo u uličnu bandu iz koje je iznikla najopasnija organizacija na kontinentu i koja bi nastavila da hara podzemljem da je bivši ministar nije zaustavio. Na današnjoj konferenciji, Hoze Miguel je rekao da se mnogo kaje zbog svega, a da mu je najžalije što će mu žena uzeti sve do poslednjeg pezosa. E ministre, ministre, posle j, nema k.

Voditelj: A sada vesti iz sveta. Kako nezvanično saznajemo, u skorije vreme bi moglo da dođe do zahlađenja odnosa između Rusije i Kine. Naime, tokom zvanične posete Putina predsedniku Kine Huu Đintaou došlo je do incidenta kada je Putin tokom popodnevne dremke slušajno uhvaćen kako se vata sa Đintaoom sobaricom u sobi za obedovanje. I ništa od ovoga ne bi bilo čudno da ta sobarica, kako naš poverljivi izvor tvrdi, nije u stvari rodjena, ali nepriznata sestra kineskog predsednika. Pošto u Kini jedna porodica ne sme više od dva deteta da ima, Đintaov padre je skrivao da ima kćerku i zaposlio ju je kod brata. Kina najavljuje oštre sankcije zabranom izvoza pirinča u Rusiju, dok Putin odgovara da ga zaboleše kohones za pirinač, pošto se vodka pravi od krompira.

Voditeljka: Na redu su vesti iz kulture. Naš poznati glumac Fernando Kolunga još jednom se pokazao kao belosvetski je*ač. Naime, njegova sadašnja žena definitivno je rešila da se razvede od njega, jer kako je istakla, ne može više da trpi njegove prevare.
Kolungova žena: YO NO PUEDO MAS! Oprostila sam mu i onu Ciganku Kasandru i onu kurvu Ljovisnu i onu nesrećnicu Marimar i raspalu plavušu Marisol i onu ziljavu EsmeraldU, ali kada sam saznala da se viđa i sa onom Turkinjnom Šeherzadom, zapitala sam se: PORKEEEEE? PORKE MI TO RADI? Šta one imaju što ja nemam? PORKEEEE FERNANDOOOO???

Voditelj: Eh da, potresno. Dolazimo do sporta. Na jučerašnjem treningu reprezentacije došlo je do tuče. Kako saznajemo, levi bek našeg tima optužio je golmana ekipe da se tajno viđa sa njegovom ženom Ana Marijom Kortez. Golman je to kategorički negirao, tvrdeći da se trenutno tajno viđa sa jednom osamnaestogodišnjakinjom po imenu Maria de los Defloritas. Začuvši to ime, desno krilo nasrnuo je na golmana tvrdeći da mu je Maria de los Defloritas kćerka iz prvog braka sa Georginom Perez de Montario. U priču se tada uvukao i centralni vezni tvrdeći da mu je Maria sadašnja devojka, ali da je sumnjao da ga kurva vara. Selektor tima dao je ostavku na to mesto, oteravši sve u tri lepe pi*de materice i rekavši da zauvek napušta ovu zemlju i seli se u Tursku kod svoje žene Šeherzade i njenih roditelja.
Auu, dios mio... Čekajte kad čuje za Fernanda...

Voditeljka: I na kraju vreme. Sutra sunčan i divan dan. Temperatura do 28 stepeni Celzijusa, vetar seveozapadni, pritisak iznad normale.
To bi bilo sve za ovaj dnevnik. Doviđenja do sutra i zapamtite: Ukoliko vidite da vam se Fernando Kolunga moto oko kuće, znajte da vam je oplodio ženu. Asta la vista svima.
Voditelj: Asta la vista.

- Ko zna koje veče provodim u tišini sopstvene dosade. Palim tv, a tamo priča o nekakvim pregovorima. Menjam kanal, polugola pevaljka vrišti. Ponovo stiskam dugme next na daljinskom, ali opet neki horor. 24 pritiska na next nisu promenili ništa, sve je nekako isto. Tako očajan, setih se ćaletove priče kako za njega nije bilo veće sreće, od onog momenta, kada je njegova majka u inat komšinici, spiskala celu platu, i kupila prvi crno beli tv u selu. Kaže imali su jedan tv kanal, ali je to bio spektakl za ceo srez.

- Shvatam da tv nije način za ubijanje dosade i uzimam u ruke drugi genijalni izum, evoluiranog čoveka, mobilni telefon. Redjam par brojeva u primaoce, i šaljem serijski sms sa istim prostim pitanjem, "šta se radi?". Nadam se da će mi bar prijateljsko ćaskanje pomoći da skratim agoniju u koju sam zapao. Ali slaba vajda, sa svih strana stiže gotovo preslikan odgovor, "evo ništa SMOR".
Možda me ti odgovori ne bi začudili i zabrinuli, da nije bila subota veče. A pogotovo što nismo na nekoj vrškoj čuki, živimo u prestonici. Klubovi, kafane, splavovi... Možeš da biraš. Ma šta da biraš, da izvoljevaš! Ali nešto ne štima pa to ti je. A onda opet fleš bek, pred očima ponovo ćale i njegove odiseje:
- eee crni sine, istruli ti meni u kući, na moje oči. Pa robe ljuti, samo u našoj ulici imaš 3 kafane i jednu diskoteku.
Kad se setim moje mladosti, sve što smo imali je ruinirani dom kulture, izorani fudbalski teren i prodavnicu. Ali zato subota veče, niko ništa ne organizuje. Skupimo se spontano nas 5-6, ja ponesem rakiju, Mile kupi par sokova, Srba vino. Uzmemo od Zoke gramofon i par ploča. Udjemo u dom i zasednemo. Ma nismo ni nazdravili, eto ide još 5-6 ljudi. Ne prodje 2 sata, ne možeš da udješ od gužve. Tu stari, mladi... Ma svi skupa, jedni piju, drugi igraju, treći jure devojke i tako non stop.

- Trgnem se iz fleš beka koji mi je izazvao mučninu, zbog silne nemoći i mizerije, koju osećam dok se prisećam ćaletovih doživljaja. Ustajem i sedam za vrhunac čovekovog uma. Palim komp, logujem se na net, sumanuto otvaram stranice. Blic sam pročitao još jutros, Kurir me bombarduje nekakvim aferama i skandalima, Alo mi izaziva žuticu. Logujem se na FB, tamo neka deca zapala u trans. Palim Vukajliju, čitam par zanimljivih stvari i pokušavam da kreiram neke. Pišem naslov ne valja, taman nadjem dobar naslov za defku, napišem rečenicu, pa je obrišem.
Beznadežno bacam pogled po sobi, očajnički tražeći inspiraciju. Kad eto ti ga.
Na pregradi kafe stočića ugledam gomilu papira. Nije to bilo kakav papir, to su kevini Politikini Zabavnici, uredno poredjani po brojevima. Pored njih gomila šarenih salveta, zapakovanih u kesu.
Nisu ti zabavnici i šarene salvete nikakav bauk, ali opet se javlja neki truli osećaj u grudima. A kako i neće. Setio sam se kevine priče o njima.
Ta naizgled bezvredna gomila papira, je u stvari jedan mali spomenar života.
Keva mi je bila buckasta gimnazijalka. Nije odrasla na selu kao ćale i nije bila puna uspomena o seoskim igrankama. Ali su i njene priče i te kako vredele.
Zabavnike je počela da skuplja u trećem osnovne. Kaže svakog utorka i petka, došla bi iz škole, a na stolu u kuhinji bi je čekao novi broj.
Njena sreća je bila neizmerna. U početku bi pogledala zanimljive slike i odložila ih u svoj ormarić. Kasnije ih je čitala celokupne, ali gomila za odlaganje je bila ista.
A eto i danas 30 godina kasnije, to dete jeste nestalo, ali gomila je tu. Složena kao da je danas na nju stavljen novi broj.
Salvete su tek posebna priča. Roze, plave, zelene... Sa cvetićima, na kockice, sa slikama gradova... Kaže takva je bila moda. Skupljala je i menjala sa drugaricama. Takmičile su se medju sobom, ko će imati više različitih boja, dezena, šara...
- I mogu vam reći to je nešto fascinantno. Čak i za mene, za čoveka za koga je salveta, samo beli papir kojim obrišeš ono što si umazao. Divio sam se kevinoj upornosti, ipak su tu na stotine različitih salveta. U stvari nisu skroz različite, bez obzira na šare, sve su imale jednu istu stvar izatkanu na sebi... Gomilu lepih uspomena...

-Već izmoren sopstvenom apatijom i nostalgijom mojih roditelja, užurbano vadim nešto na šta i ja mogu biti ponosan! Vadim torbu sa 200 diskova, na svakom po 6 filnova. Medju 1200 naslova pokušavam naći najbolji za razbijanje monotonije. Listam redom. Hm horor? Jok. Drama? Taman posla! Akcija? Nemam koncetracije, za brojanje žrtava!...

Pokušavam da pronadjem nešto, dok mi se glava ne napuni pričom, o ćaletovom i kevinom prvom odlasku u bioskop. Uzbudjenju dok čekaju u kilometarskom redu za karte. Utiscima o kojima bi danima posle bioskopa pričali.
- Napokon shvatam, da mi nema druge nego da se predam. Odbacujem diskove, ležem nazad u krevet i prepuštam se.
- U grudima me sve jače steže pomisao da ja, dete 21 veka, imam sve a u stvari nemam ništa.
- Pokušavam da shvatim kako to da jedan raspali gramofon, masno bioskopsko platno, papirne salvete,igranka u seoskom domu kulure... Mogu ostaviti dublji trag i veće uspomene od najvećih ljudskih dostignuća, koja ja danas koristim.
Pokušavam shvatiti, kako to da su kevine polaroid fotografije, mnogo lepše, od mojih digitalnih.
Kako je moguće da je ćale nasmejaniji na slici pored svog Fiće, nego ja pored mog Golfa 4?

- Sedim i pitam se, da li sam problem ja, ili cela moja generacija? Ili čak kompletno vreme u kome mi živimo? Da li smo se prezasitili? I što je najgore, odakle meni nostalgija za nečim, što nisam video ni osetio? Kako ja mogu osećati nostalgiju za mladošću mojih roditelja?

Kako moja generacija iz 21 veka, može zavideti nekome iz prošlog?

Ali na kraju sam shvatio, da to što mi osećamo, nije nostalgija. Niti je problem u vekovima.
To je samo strah, koji osećamo dok uživamo u pričama naših roditelja.
Strah od toga, da ćemo koliko sutra mi biti, ti koji treba da pričaju nekim narednim generacijama.
A sve što ćemo moći da im ponudimo., biće bakine šarene salvete i dekin gramofon, ukoliko ih ne zaboravimo.
Jer mi, mi izgubljena generacija 21 veka, generacija na dugme, koju mrzi da se druži. Koju mrzi da pamti rodjendan milih osoba. Koju mrzi da vikne kroz prozor komšiju na kafu.
Mi kojima će uskoro biti teško da se volimo...
Mi svoje uspomene jedino umemo da urežemo na diskove koji se grebu, umesto tamo gde su urezivali naši stari. Tamo gde ostaju zauvek. U naša srca!

Pismo iz Toronta

Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva part tajma, a Zorica je našla i treći part tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom (koji renta). Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent.

Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejst, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to za fjučer, jer je toliko ekspensiv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Đole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: "Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju.

Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si stekao. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, houm mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude groun ap. Šta će tek posle da traži? Možda čitavu biciklu!!??

Sad je uhvatile neke mušice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks... Koštalo bi me tu mač. A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu rentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.