Opravdanje za sve.
- Au koliko ti je dupe, moraš malo na aerobik.
- To je genetski, vežbe ne pomažu!- Ništa ne učiš, opet ćeš pasti sve ispite!
- Učim ja nego, genetika je kriva, otac mi je studirao 9 godina...- Je l' ti nije glupo da menjaš ribe ko čarape, daj uozbilji se imaš 35 godina!
- Eh... Krv nije voda... Deda mi je bio šmeker, varao je babu dokle god je mogao da hoda...
Odavno je već prohujalo vreme kada je nešto trebalo da se uradi. Momenat kada je bilo hitno i kada je samo gorela kuća već je prepišan i ha haj. Sada je ostalo samo da se spase što se spasti može i makar malo da se ublaži sranje.
Ova rečenica se izgovara kada sagovorniku pokušavamo da objasnimo ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i njome ga požurujemo da što brže reaguje, makar malo da se vade fleke. Koliko god može.
- Spomenka ja bih doveo ovog mog mazgova sada kod tebe.
- Nemoj sada kumim te, dolazi mi delegacija iz Opštine.
- Moram. Sad il' nikad.
- Pa kud je zapelo Stanoje, ako si čekao do sada, može i jedan dan da sačeka?
- Sada sam tek saznao da ništa nije uradio po tom pitanju. Dvadeset pet godina ima. Zastraniće.
- Dobro bre, polako, pa ne gori kuća.
- Ma kak'i polako. Kuća je već izgorela, nego idemo unutra da vidimo je l' papagaj ost'o živ. Za dva sata putujem nazad u Nemačku. Ako ga sada ne dovedem da jebe, ode on u one gejove garant. Upropasti ga ona majka.
- Dobro, dobro, kad je tako dovedi ga. Ubaciće njega Spomenka između Opštinara i delgacije zemljoradnika iz Angole, pa ću mu oživeti papagaja očas posla. Ima da cvrkuće k'o slavuj.
Koristi se u slučaju da imate komšiju koji po ceo celcati dan pusta glasnu muziku, ne mora da bude narodna (mada je često takva), a sve u cilju da ga malo šeretski čačkate. Normalno, ne mora da je on neoženjen, u svakom slučaju je tu poenta.
- Čestitam, aj nek je sa sreću! Kad će ženidba? Kako tako odjednom?
- Ma koj ti je, komšo?! Ne ženim se.
- Pa koj kurac trešte ove trubetine vuvuzelske po ceo dan?
- A jbg, izvini, to se ja vratio iz Guče, pa sam još pod utiskom, još mi zvone trube u ušima...
- Aha, razumem te u potpunosti. Čekaj samo da ja odem na cigansku svadbu, pa ćeš da vidiš šta ću da pustim. Sve hitovi Zvonka Demirovića...
- Nemoj komšo, evo gasim...
Odgovor starijih i malo iskusnijih ljudi mladim depresivcima, koji se uporno stalno na nesto zale, iako nisu ni stigli da iskuse sve patnje o kojima pricaju...
Jednom sam na selu izvalio foru. Iako se nikad ne smijem na svoje fore, ovaj sam put to uradio, jer mi se baš sviđala. Ponovio sam je i svojoj djevojci. Između nas su mnogo kasnije počele svađice, trzavice. Sva usplamtjelost osjećanja i strasti se polako gasila.
Uglavnom, jedan dan je otišla u bioskop sa jednim drugom. Nismo pričali dva dana, pa i nisam znao ko je lik, koji mi izvodi curu.
Oko ponoći mi je zazvonio telefon. Vidio sam njeno ime. Imao sam loš osjećaj.
' Ej Džo, jesi budan? '
' Jesam. Kako bi u bioskopu sa ' drugom' ti? '
' Pa zbog toga te i zovem. '
( Duboko sam uzdahnuo i čekao da mi kaže ono što sam sumnjao)
' Je li znaš onu tvoju foru što smo se smijali dugo dugo? '
' ?! Znam, pa šta sa njom?
' Pa to je glavna fora u filmu. Svi je bacaju, evo čim se završio. '
' Auuuu! Pa ovo je gore od onoga što sam očekivao. '
' Šta si očekivao!? '
' Ma ništa ništa, čujemo se sju. Ljubim. 'Dio mene je tu nestao. Osjećao sam se pokradenim za tu genijalnost sopstvenog humora.
Kaže se za devojku koja ništa ne kapira, čak ni da je neko muva.
Drug dolazi posle razgovora sa ribom,propao pokusaj muvanja.
Drug 1: Brate kako je prošlo? Jesi li je smuvao?
Drug 2: Nisam brate, ne možeš da je zajebeš kol'ko je glupa...
Ono što vam prvo padne na pamet kad vidite neki telefonski klip kvaliteta blagi užas.
Pitanje kojim inovator odgovara na zaprepašćenje i zgražavanje prisutnih. Dotični njime pokušava da skrene pažnju na odvratnost sa kojom su neolitski ljudi posmatrali ekscentrika koji je prvi turio vime u usta i isisao sekret kravlje mlečne žlezde. Ipak, dosta ljudi je ispred svog vremena, tako da je mnogima lako da poveruju da su jedni od njih.
Otac: Srećko, degeneriče, ostav' tu jadnu ovcu, pas ti mater jeb'o!
Srećko (iako zatečen, ne vadi ga iz ovce): Ali oče, zapitaj se- kako onaj koji je prvi probao kravlje mleko?
Otac: Ali sine, ti jebeš ovcu!
Srećko: Pa dobro, možda ni njegovi počeci nisu bili sjajni! Možda je i on prvo uhvatio bika za kurac pa video da ne ide, nikad ne znaš dok ne probaš... Nemoj da sputavaš moj kreativni um!
Otac: More da nisi ti prethodno i ovna u'vatio, pederčino bolesna? Ostavi tu ovcu da te majka ne bi pravila od blata!
Bilo je to lepih i veselih devedesetih. Radomir Mihajlovic Tocak se, iz jos uvek nepoznatih razloga, povuce sa scene i ode u neku nedodjiju da cita knjige. Smak je pao. Goran Bregovic je vec uveliko stvarao na polju etno muzike. Od njegovog benda ostade samo uspomena, kao i Alen Islamovic i Milic Vukasinovic da nas maltretiraju svojim novokomponovanim narodnim sranj... khm... Htedoh reci projektima. Milan Mladenovic iz Ekatarine Velike podleze (za nesto vise od 3 meseca) raku pankreasa godine 1994. Njegovi drugovi iz benda nisu imali snage da nastave. Riblja corba promeni afinitete i od kriticara svega sto stoji, puze i gmize, postadose kriticari svega sto ne obitava na podrucju Srbije.
Zbog harmonicnih politickih prilika u zemlji vecina rokera pade u tesku depresiju a kreativnost i volja postadose vlasnistvo Bekija Bekica i Jelene Karleuse. Najzesci hard-core rok koji se mogao cuti bese ,,Kad moje usi cuju muziku na struju". I bi mrak, i bi turbo-folk, i zaboravismo Crnu damu, i spoznasmo kako se ide 200 na sat. Kroz krivinu...
R'n'R nije umro. Izvrsio je samoubistvo.
Ono što te lupajući na vrata priupita keva u sitne sate kad privedeš polupijanu i krajnje opuštenu ribu ( oponaša orgazam iz pornića ) u svoju sobu, koja je gle čuda taman preko puta roditeljske.
Ćale kunta i ponosan je...
A kevi se razbio san pa brine za nesretnicu...
Jel' je jebeš il' je kolješ mamu ti jebem nenormalnu...
Evo, kevo gotovo je...
Kada nekoga zateknete nespremnog ili bespomoćnog i iskoristite priliku da ga išamarate kurcem,šamarati kurcem (figurativno, inače ste gej) .Ukratko rečeno, kao da radite finišhim.
Kome i kako je ovo palo na pamet ne znam, ali zna se da najbolje ideje dolaze iz prakse.
Counter Strike
A: SAD IZLEĆI, UPRAVO PUNI PUŠKU!!!!
(Bam, bam hedšot u glavu)
B: Jebi magare dok su mu noge u blatu, haha.
Izlaz iz ćorsokaka kad protokol nalaže da se o pokojniku govori sve najlepše, a nema se šta lepo reći.
Onako kako činiš, tako će ti se i vratiti. Sam sebi stvaraš budućnost, gradiš život, zato pazi, nemaš više pokušaja. Bog ti je dao jednu šansu, a život nije igrica, posle game over-a neće pisati: Try again? On je možda mali i malo značajan u odnosu na sav taj svemir i neograničeni prostor, ali, ipak, pojedincu, vlasniku, jako komplikovan, a kratak. Zato pažljivo, jer ni živeti nije lako, a smrt ne bira na čija će vrata zakucati.
Još od malih nogu, dok su se njegovi drugovi igrali klikerima ili jurili po terenu iza zgrade, on je čitao knjige. Živeo mimo sveta, kaže, bilo mu lepše tako. Onda došla škola, prve devojke. Nikada on nije bio zaljubljen. Pa šta će mu cura da mu remeti mir koji je godinama stvarao u svom malom svetu? Svi upisali ekonomiju, pravo, on je birao filozofiju, da bude drugačiji, poseban. Studirao dok su se ostali provodili i prvi završio u roku od svih njih. Kući da se vraća nije hteo, zašto bi? Lepo je njemu u svojoj samoći. Kaže, sam sebi zaradjuje hleb, sam će ga i jesti. Prolazile godine, drugovi mu se poženili, zvali ga za kuma, posle im i decu krstio. A on i dalje sam. Starost ga stigla, stiglo ga i kajanje: ''Eh, da sam samo ovo probao, da sam samo našao nekog da bude sa mnom u ovoj velikoj, praznoj kući. Da mi je samo jedno unuče, da ga šetam kao Pera njegovu malu, plavu unukicu. Ali nije..''
Jedno veče, starac je sam umro u svojoj fotelji u kojoj je kao mali čitao knjige. Da poštar nije doneo penziju, niko ga ne bi ni našao. Jer, živeo je u svom svetu, uvek sam. Gradio sebi sreću, onako kako je video dok je bio mlad. Nije znao da živeti za druge nije samo zakon dužnosti već i zakon sreće.
Pečenica koja donosi prevagu u vječitom nadmetanju penzosa na klupi čiji je sat najtačniji.
Pitanje koje u Srbiji najčešće postavljaju Srbi, i to Srbima. Još neverovatnije je to što Srbi kojima je ovo pitanje upućeno uglavnom ne razumeju ovaj jezik, pa se obično prelazi na znakovnu, a zatim i fizičku komunikaciju.
Zanimljivo je još i to što se ovaj jezik lako zaboravlja, pa se može desiti da onaj ko danas nekome postavi ovo pitanje, sutra bude upitan isto.
Za primer pogledati bilo koji rad bračnog para Pavić. Kao pioniri u istraživanju ovog čudnovatog jezika, oni su svoj celokupni rad zasnovali isključivo na gore opisanom pitanju.
-Je l' razumeš ti srpski, bre!?
Najveći dokaz ljubavi u nas Srba. Jerbo u Srbiji i u zemljama regiona je normalna pojava da tu i tamo muž mune ženi šamar, što ne znači da je ne voli naravno! E sad, ako je nikad ne udari... to je već ljubav jača od tamo neke Esmeraldine i Rodrigove.
-Šta bi sa tobom crni sine upade sinoć u tri ujutru?!
-Ma mani me ćale bre... popičio se sa ovom mojom, izašao sam da ne bih sranje neko napravio! Zamalo bre šamarčinu da joj opalim!
-Koji se kurac bre svađate, mladi ste vi još... ja i tvoja majka se nismo za ovih 27 godina nijednom posvađali!
-Ćale sad i ti kenjaš.
-JA KENJAM?! TAKO OCU DA KAŽEŠ?! PA PITAJ JE JESAM JE JEDNOM ZA OVIH 27 GODINA UDARIO! Sunce ti jebem balavo ti moju ljubav da preispituješ!?!
-Dobro bre ćale jebote... iskuliraj.
Pitanje koje postavljate kada vas neko preterano ispituje. Počne se od nekih nebuloznih, pa sve do ozbiljnijih i ozbiljnijih.
Prosto ne znaš šta te je snašlo, i pravo pitanje je zašto dotičnog zanima tvoj privatni život, a pritom se ne misli na pitanja tipa "kako ti je keva" i "kaće se ženiš". Ne, to su sva ona pred kojima se osećaš neprijatno, i nije lako odgovoriti.
Ali neka jebena granica mora da postoji, ali u ovakvim slučajevima ona je davno predjena i, umesto da ispitivača oteraš u kurac, ti ga uljudno pitaš da li piše knjigu. E ako na tvoje pitanje odgovori pitanjem tipa "ne, što pitaš?" e onda mu jebite sve po spisku.
Brate kad si poslednji put karao?
- Pa ne znam, ono, bem li ga sad...
E a kad si imao devojku poslednji put? Mislim, jesi li, uopšte, imao?
- Bre, rekao sam ti, to sve nešto kratko i prolazno, nijedna ozbiljna veza.
Pa kako su se onda te zvale što si imao kao prolaznu vezu?
- Zar je bitno? Pa ne znaš ih...
Nema veze reci mi!
- Je l' ti bre knjigu pišeš?
Ne, što?
- Ma mrš bre u tri lepe pič materine!
Iliti, što je djevojka gluplja, lakše je smuvati je za kres šemu. Nema bespotrebnog smaranja, zapitkivanja i ljubomore, samo zovneš i odradiš pos'o. Gospodski.
- Đe si buraz, otkud ti u čitaonici, među običnim smrtnicima? Mislio sam da si očistio godinu...
- Očistio, nego šta. Al' ovaj put sam tu drugim povodom.
- A to je?
- Pičke.
- Kako bolan pičke?
- Fino, eno na primjer ona plavuša tamo, vidi kako se unervozila nad Krivičnim, sad joj upadnem, izvedem je na pauzu i uz malo sreće to postane puš pauza, ako me razumiješ.
- Koju, onu treću s lijeva? Jesi lud, ta je glupa k'o kurac, ovo joj je ravno jedanaesti put da izlazi Krivično, pričali smo prije par dana kod aparata za kafu, ne zna rečenicu da sastavi bez "brate, znači, jebote", klasična beogradska nafurana glupača.
- Odlično!
- Šta je bolan odlično?
- E moj sine, što je gluplji seljak, bolja je krtola. Odo' ja da joj upadnem, javljam ti šta sam uradio.
- Ajde...
Stara kafanska izreka. Nastala na osnovu čuvene rečenice iz ''Vidimo se u čitulji''. Upotreba je uglavnom vezana za neopisivo zadovoljstva nakon ispijanja jednog dobrog 'ladnog ili objašnjenje nekog kašnjenja, odnosno potpunog nepojaviljivanja.
Univerzitet u Beogradu. Fakultet po izboru. Oktobar 2 u toku. Poslednja šansa da se položi najteži ispit na godini.
Student 1 (tremaroš): ''Brate, gde si? Je l' dolaziš uopšte na ispit?''
Student 2 (bole-ga-za-sve): ''Eee matori, evo me u kafani, dole na Železničkoj. Banuo Pera sa burazerom, pa cirkamo vops malo. Znaš Peru, onaj što se zaglavio još na prvoj 'dini?''
Student 1: ''Upravo te prozivaju da uđeš, šta da kažem, zašto nisi tu?''
Student 2: ''Ma samo im reci da je jedan pivke morao biti popiven.''
Student 1: ''Ti si kreten.''
Univerzalna rečenica za obavljanje poslova preko reda. Bilo gde: u pošti, banci, fakultetu, bolnici, opšini...gde god treba nešto da se čeka, tu se nađe i neko kome nešto nije jasno. Vreme koje je potrebno da mu se to nešto objasni je deset puta duže od vremena koje ste vi planirali da odvojite za obavljanje svog glupog posla zbog koga čekate.
Ja u sup-u, strpljivo čekam svoj red.
Gospođa iza mene: „ Izvinite, a jel mogu ja samo nešto da pitam? “
ja: „ U redu, izvolite.“
Ulazi i nema je da izađe sto godina... I napokon evo je:
ja: „Gospođo, nadam se da su vam unutra otkrili smisao života, jer je moj upravo prošao čekajući Vas.“
