Odgovor ćaleta na tvoje svojatanje para koje si dobio od čika Pere iz Austrije.
- Sine, daj oni' 50e što ti čika Pera dao.
- Ne dam, to su moje pare!
- Nema tu moje - tvoje, sve je to naše. Daj te pare 'vamo.
Kada se u trenutku prepadneš jer pomisliš da ti je slepi miš proleteo iznad glave, a onda skontaš da je to bio samo zmaj i bude ti lakše
Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.
Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.
Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)
Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.
Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...
- Mom, why did we have to come here?! I don't like these people...
- Somebody died, son, that's why...
- Šta kaže mali Dejvid, sine?
- Kaže da mu se jako dopada sarma i da bi hteo još, mama...
- Pa, što odma' ne reče, pobogu! Saće baba Jelisaveta da sipa svom unuku još tri komada, k'o pravom Srbinu!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dragane, skini te noge sa stola, bre, ljudi samo što ti nisu ušli u kuću!
- A i to me baš zabole, znaš! Nisu bili na našem venčanju, ni na jednom od tri krštenja naše dece a propustili su i svadbu jednog od njih. K'o da je Keln na Marsu, majkumu! I sad su došli samo zato što mi je umrla majk... :ding-dong: Joj, evo ih, ajd' ti brzo obriši ovaj sto a ja idem da presložim pečenje! Gde su sad ta deca kad ti trebaju...
Nije komplikovano, nego si ti previše glup da shvatiš, a ja ne želim tek tako da trošim svoje dragoceno vreme na tebe.
- E, aj' mi objasni onaj zadatak iz matiša, molim te.
- Ajoj, ma komplikovano je, neka ti neko drugi objasni, ne znam ja.
Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto).
U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do
40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.
grobar: Pa odakle mi sad letva od 180 cm da napišem Leposava Haži-Dimitrijević Stojanović.
--------------
kamenorezac: Za ovo prezime mora još pola kubik granita da utrošim a to je još 500 evra skuplje.
Rečenica kojom dajete čoveku do znanja da znate ko je prdnuo, na osnovu toga što se baja uglavnom sam oda misleći da niko ne zna za foru svaljivanja krivice na drugoga!
A:Uh, brate, ko je to pustio goluba?? Zajeb'o vek!
B:Ko je oglasio, taj je oprasio!
...Muk....
Katanac na raspravu koja je otišla u njegovom smeru. Nema dalje. Od rasprave čini monolog, i ne jebe živu silu. U rangu sa odgovorom „i, šta?“ posle svake rečenice. Svaki nastavak priče je uzaludan. Izgovara se odjednom, kao „jeltakotakoje?“.
-Ti si imao dva lovca na belom polju, jeltakotakoje?
-A...
-I onda si pojeo svog pešaka, jeltakotakoje?
-D...
-I ne možeš konjem da ideš u latinično G, jeltakotakoje? Prema tome, neću da igram, dodješ mi rakiju, pa da se razilazimo k’o ljudi, jeltakotakoje?
-Nemam lepe reči...
1. Rolne toalet papira ne niču same u WC-u.
2. Prašina pada po mestima gde je nikada ne biste očekivali.
3. Potrošačka korpa je zapravo još skuplja nego što piše u novinama.
4. Keva mozda upada u sobu kad vam je devojka tu, ali za razliku od cimera nikad ne dobije zelju da malo visi s vama.
5. Kreteni iz elektrodistribucije će vam stvarno isključiti struju ako je ne platite mesecima.
6. Kreteni iz telekoma će vam još brze isključiti telefon.
7. Majstori koje ne znate vam naplaćuju duplo više nego oni kod kuće, iako saopštavanje cene svojih usluga počinju sa "ali za tebe..."
8. "Ne mogu da izlazim, sredjujem stan" je skroz validan izgovor za propuštanje izlaska.
9. Keva nije luda što usisava tako često.
10. Ćale ne bi izdrzao sam ni tri dana.
Izraz koji se koristi za devojke koje su malo više promiskuitetne, nego što je to uobičajeno. Kad neko upotrebi ovaj izraz, to najčešće znači:
1. Da hoće da zajebava onoga ko je od takve devojke odbijen;
2. Da onaj koga takva devojka odbije svoju situaciju smatra još gorom nego što ona objektivno jeste.
3. Da je onaj koji bi hteo da je jebe isuviše stidljiv da je pita.
1. Ako te ona odbila, idi ubij se odmah. Nju nije jebao samo ko je nije pitao.
2. Koji sam ja jadnik, nju nisu jebali samo oni koji je nisu pitali i ja.
3. Svi su je jebali, a jedino ja nisam imao muda da je pitam.
Dika i ponos naše autoindustrije.
- Dvadeset i dve godine. Dvadeset i dve godine, sine, imam ovog juga i vidi šta je kvalitet! Lampica za gorivo se nije ugasila svih ovih godina, a ni jednom je nisam menjao! Vidiš kako radi, k'o nova!
Momenat kad shvatiš da su svi problemi, i sva sranja koja ti padaju na glavu minorni, lako rešivi, nebitni, prolazni. Obično propraćen jakom euforijom i željom da izađeš na ulicu i urlaš. Od sreće. Sav čemer koji ti se nakupio u glavi proteklih dana iscuri uz klokotanje, i svet je odjednom tako gostoljubivo mesto. Čak i komšinica koja te nervira zato što hrani džukce kao da je odjednom ljubaznija i lakša za trpeti. I šund koji puštaju do daske oni do tebe skoro da te više ne jebe u mozak. Skoro.
Fak dragz. Život je dobar trip.
Nepisano i pomalo cinično muško pravilo je da se dobre ribe dele u dve kategorije: kurve i drolje. Kurve su već svima poznate, žena koja od muškarca traži "materijalnu sigurnost". A šta je sa droljama ?
Drolja je ređa zverka, i bi mogla da se definiše kao žena sa muškim mozgom. Ne očekuje da je muškarac izdržava, sama sebi traži posao i plaća račune. Po pravilu se oblači ležerno, farmerke, patike, duks ili šulja. Ali kada poželi, lako staje na štikle i oblači mini-suknju sa golim leđima. Od muškarca traži seks a ne vezu, i to jasno stavlja do znanja.
U skladu sa ovim, iskristalisala se izreka da je "drolja bolja", posebno za mladog muškarca sa niskim i neredovnim primanjima. Kombinacija za jednu noć ili veza bez obaveza, pražnjenje tenzija ali ne i novčanika.
- Slušaj, moram nešto da ti kažem. Ti znaš koliko se ja ložim na Mariju, jurim je mesecima. I evo sad je pristala da pođem sa njom i drugaricama u Grčku ...
- A ti da platiš apartman sa bazenom . Znam već, hoće da te izmuze za letovanje, mada ti ne možeš ni 300 evra da skupiš.
- Ali čekaj, to nije sve. Sinoć sam bio kod Kristine, da učimo za junski rok. I tako mi sedimo za stolom, a ona odjednom skinula naočare, raspustila kosu i krenula da otkopčava košulju ...
- I ti si tek onda primetio da ima sisu k'o balon. Slušaj, da skratimo priču. Ova tvoja Maša ti je kurvica. A Kristi ... Kristi je laf, Kristi je drugarčina i Kristi je drolja. U tvom slučaju, drolja je bolja. Zajebi letovanja, gledaj više da završiš taj faks, treća godina si već treći put. Otkači Mariju, kresni Kristinu po neki put i uzmi brate uči ovog leta. I naravno, koristi kondome.
Izreka koju, osim taksista, veoma često koriste i konobari.
- Alo, care, pa ti si sabrao datum sa računom.
- I vreme je novac, gospodine.
Izreka koja pokazuje da kad je nešto za dž onda to treba maksimalno iskoristiti.
Žurka određene političke partije- sve besplatno.
-Mare brate, lakše malo s tim štokom, neumjerenost u jelu i piću je smrtni grijeh!
-Ma pusti me sad, kad je džaba i Bogu je drago!Primjer iz života:
Drug i ja ručali u nekoj buregdžinici, konobara nije bilo tu, pa mi ostavimo pare na stolu, koliko smo dužni. Izlazimo i onako mahinalno pogledamo kroz prozor ka našem stolu, kad ono neki policajac koji je sjedio do nas, nagnu se i pokupi pare sa stola koje smo ostavili.
Pitam ja druga: Viđel bolan šta onaj uradi?
A on će na to: Ma pusti ga, kad je džaba i Bogu je drago.
Šta bi bilo kad bi bilo. Da baba ima kurac bila bi deda. Teoretska postavka o kojoj bi oni najmaštovitiji mogli da razglabaju danima, i da, kako diskusija napreduje, srpskim mačem i štitom osvoje svaki pedalj kugle zemaljske. A kada bismo uz te dve alatke imali još i topove? Jaoooo!
Ugare bismo lomili natenane, s užitkom. Veneciji bismo izbijali potporne stubove, jedan po jedan, dok razmišljaju o predloženom savezništvu. Vizantija? U Carigradu ne bi ostao kamen na kamenu. Turci? Kakvi Turci, kakvi bakrači. Napunili bismo im rečnike srbizmima. Svet bi bio naš.
Samo, topovi Dušana ne bi spasili od smrti. Opet bi ga nasledio neko nejačak.
Rečenica kojom profesor najavljuje rekreaciju učenika u vidu odlaska sa mesta do kante i pljuvanja žvake u istu.
Žvaku? Jok, žvaćem kombajn Zmaj i mehaničara termoenergetskih postrojenja.
Fraza koja se upotrebljava kada je sagovorniku poznat ostatak priče, ili sam može zaključiti šta se dalje desilo, te je izlišno nastaviti sa pripovedanjem.
- Šta je to sa Perom?? Što je onako zamotan k'o mumija?
- Sinoć u onoj gužvi naleteo na neke šifonjere, i nakon što je jedan od njih počeo zajebano da ga gleda, on mu kaže: "Šta bleneš, koju pičku materinu?" Ostalo je istorija.******************************
- Pa šta je... što si se zarumeneo tako? I to samo u levom obrazu?!
- Seo sam na klupicu posle prvog kruga, da se odmorim malo. Stala je tačno ispred mene da se isteže. U helankama... U početku sam se dobro držao. A onda mi se ruka oduzela... Ostalo je istorija.
Dokaz da je naš narod odavno mučilo pitanje, zašto je žena koja je polno opštila, sa zavidnim brojem muškaraca, okarakterisana kao kurva.
Naravno, narod je došao do odgovora, i po svom narodnom običaju, upakovao ga u slikovitu poslovicu...
