Rečenica kojom roditelj iskazuje krajnji stepen razočarenja u sopstvenu djecu u situaciji kada mu djeca prebacuju što je napravio kuću od 400 kvadrata u provinciji, a stalno kuka kako je kriza!
Moj otac i ja
Ima ih na svakom koraku, oni nikad nisu osetili sladak ukus pobede, naprotiv. Osetili su smrad svinje koja nedelju dana stoji zaklana u ambaru. Nije im lako, ali se za razliku od nekih makar trude da što bolje prožive ono malo života što im je ostalo. Pokušavaće da se izvuku iz živog blata, ali svakim trzajem tonu sve dublje..
-Izvinjavam se, šalter za socijalno gde je?
-Ne radimo pauza.
..
-Izvinite, treba mi šalter...
-Šta ti treba?! Meeene si naš'o da cediš, ajmo sledeći...
..
-Jel m..
-Ne može.
Upravo sam skontao da je moja komšinica najsretnija.... Usrećila je pola sela..
Dobro ja se tu ne računam...
Novi izum koji je zamenio čitanje knjiga, socijalizaciju, postao jedan od glavnih izvora informacija i generalno pogrešan način za izgradjivanje ili usvajanje često pogrešnih stavova koji se lako menjaju u skladu sa novim temama, ali su uvek propraceni jakim argumentima i emocionalnim stanjima koje druge ljude (obicno osobe koje nisu opterećene tudjim stavovima i virtuelnom dokazivanju istih) dovode do ludila!
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
Kad se pokvari slika na TV-u, a mrzi te da ustaneš i pogledaš kabl ili antenu ili da objašnjavaš ćaletu šta je u pitanju, najlakše je da prebaciš krivicu na RTS i Tijanića.
- Što ovako igra slika ?
- (Uf,...) ma to je kod njih...
- Pa da, traže pretplatu, a kad treba slika - ništa ! E, jesmo najgori...
Rečenica kojom roditelji, rodbina i prijatelji odobravaju našu odluku, najčešće vezanu za izbor dečka/devojke… čak i kada nisu oduševljeni istom.
…Nakon prvog susreta sa izabranicom svoga sina…
- I kevo, kako ti se čini?
- Pa ne znam, slatka je, fina, lepo vaspitana, vidi se da je iz domaćinske kuće, ali ćutljiva nešto, nekako mi tunjava… Ali ako je tebi dobra, nama je jos bolja…
Komentar za neku devojku koja se podvrgla čarima plastične hirurguje.
U kakva maca!!!
Ta maca je u stavri tetka. Poznavao sam je ja kad je bila starija. Sad malo usne i grudi napunila botoksom, zategla lice, isisala liposukcijom svo salo, juri frajere 10 godina mlađe a generaciju ne primećuje...
Vršljati po tudjim stvarima.
"Je l' si videla kako sam ti sredila stan dok nisi bila tu?"
"Da...ovaj, divno...hvala ti..."
"Samo to? Samo 'hvala'? Ja se mučila satima..."
"Uh, pa, nije trebalo..."
"Ma gde nije...znaš kako je bilo... Da ti nije bilo mene..."
"Znam kako je jebeno bilo! Volim kako je bilo bre. Brčkaš mi po duši bre! U pičku bre lepu materinu! Moje ćoše za sve i svašta je tu da bi se tu bacale stvari koje te mrzi da sklapaš, i da bi mi bile pri ruci. Bre! A ove lepo poredjane knjige ovde su pročitane jebeno, i zato su bile u ormanu. A one koje su bile na videlu bile su tu jer treba da su mi na dohvat ruke! Reprezentativno si poredjala novije na videlo, ali meni bre to ne sluzi da se slozi sa nameštajem. Bre! I, za ime Boga miloga i svih svetaca, šerpica sa omekšivačem na peći?! To je tako jebeno gej! Domaćinski mirisi i pičke materine! Moj stan ne nosi tu energiju, ovo je bre moje ćoše, moj kutak, moj raj, moj pakao! Zar nije dovoljna Blic žena na stolu? Aaaaaaaa! Hvala na sredjivanju, ali za mene je to samo brčkanje! Po duši! Bre! E!"
Jedan od načina da se žališ na zakasnele obroke, poučeni da nekadašnji čobani nisu smeli kući svojima na oči da izađu ako im fali i jedno jagnje, koje se slučajno zagubilo dok su ih čuvali po brdima. Svejedno radio kod privatnika kome su oči gladne i koji te ne jebe dva posto što tebi krče creva ili ako se kući, u polju uhvatiš nekog posla pa gore pomenuti kasni ili uopšte ne stiže jer ti je žena zauzeta Sulejmanom ili nekim drugim vidom zanimacije, u nadi da ta zanimacija nije komšija koji danas odmara u svom domu. Zaludan.
- Gazda, ovaj, na nogama smo od pet a sad je šest sati al posle podne ako me razumeš, nismo ni doručkovali, oće da popadamo ko snoplje, majku mu, do sad je ručao i ko je ovce pogubio u planini...
- Kad malo bolje razmislim za čuvanje ovaca i jeste! Svi komplet! Lebac ga jebo lepite šesnes kvadrata pločica letni dan do podne! Nema ništa od jela dok se posao ne završi, i onako je prošlo vreme doručka, bole vas kurac...
Stara taktika zastupljena u srpskom narodu. Jelte, Srbin je lud, Srbin je proklet i mnogo, baš, baš mnogo voli da zajebava jače. Ne kažem da je to loše, jer da nije bilo te karakterne crte sada bi Srbi bili ustašoidi muslimanske veroispovesti, nemačkog porekla.
-Pizda ti materina, da ti pizda materina! Neki konj te zajebava, a ti umesto da mu daš po njušci ti bežiš ko pičkica!
-Ćale tip je ko šifonjer...
-Ma ako je jači nije brži, a i da je brži ne zna put... Mog pradedu su jurili Turci, a tvog Austrija, tvoj deda je bežao od ustaškog noža...
-Što te ne ubiše na Kosovu 99-te...
kaze se u situaciji za osobu koja ima status zbog kojeg ti moze pomoci ili izaci u susret.
To je osoba koja ima : drustveni, politicki ili socijalni status zbog kojeg je na visokom polozaju i moze ti vrlo lako pomoci ili izbaviti te iz neke situacije teske samo ako hoce. od takvih osoba pocnes da zavisis i zbog toga: koga je moliti nije ga srditi !
Mudroserski apel ženi da se ostriže tamo dole, utemeljen na savremenom narodnom junačkom učenju da redovna depilacija ženskih intimnih regija čini srećnijim i nju, i njega...mada je, realno, ON taj kome čitava ova filozofija više ide na ruku.
Ipak, kako kaže prostodušni folk naš - "Ako nema dlaku, lepše je u braku".
- Dragi, reci dragička!
- Nisi valjda opet trud...
- KUPILA SAM ONE ČIZMICE ŠTO SAM ODUVEK HTELA, JAOOO, ZNAŠ KAKO SAM SREĆNA!
- Njah, ja rek'o obrijala si je pa da i ja imam čemu da se radujem, kad ono...
- Seljačino jedna, jebala te više ta obrijana pička, jel' znaš ti koliko to boli kad se radi, a?!
- Pa ja ću posle da ljubim da prođe, nije problem, hehe...
Fraza korišćena u starim vremenima, kada je kvalitet robe pratila odgovarajuća cena.
Danas je ovo pravilo kao i sve ostalo, izokrenuto naopačke, pa je kvalitet robe, obrnuto srazmeran ceni iste.
Primeri iz prve, ili druge ruke:
Majica 2500RSD - izbledi nakon čet'ri pranja;
Pantalone 8000RSD - krenu BUKVALNO da se raspadaju na dupetu nakon nekog vremena;
Patike 12000RSD - Đon im se odvalio nakon šutiranja lopte, počele da se rašivaju;
Blender 9000RSD - Od vibracije poispadalo pola šrafova, a plastika ispucala uzduž i popreko;
Mobilni telefon 32000RSD - Ispao mi na persijski tepih, dobio sam nov nakon isteka zakonskog roka od 45 dana opravke;
Mikrotalasna 7500RSD - Njoj ništa ne fali, ali ja sam dobio neke čudne moći!
reči koje neki ljudi ne kapiraju na pravi način njihovog značenja.
Jelena Karleuša - Insomnija.
Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.
-Pogledajte ovu akciju iz fudbalskih udžbenika...
Opravdanje za svako moguće sranje koje se na ovim prostorima izdešavalo u poslednjih milion godina, pošto niko ne želi da prizna da su ljudi žgadija i da su sve zasrali, te im treba žrtveni jarac, jer se rešavanja problema nikad ne bi dotakli ni govnjivom močugom.
- UZEŠE NAM KOSOVO! AAAAA!
- Jebem im mamu šiptarsku!
- TITO JE KRIV! On je pustio Šiptare na kosovo umesto da ih pobije!----------------
- Otupstili su mi ženu s posla! AAAAAAA! Sad ću sam da izdržavam decu!
- Jebiga, ljudi neće da rade, ne napreduje privreda...
- Ma, kakva privreda! TITO JE KRIV! On je zadužio zemlju, pa sad prodajemo febrike!----------------
- Šutnula me devojka. AAAAAAAAA!
- Što?
- Htela da se udaje, a ja još živim s roditeljima... Traži nekog bogatog.
- TITO JE KRIV! Da on nije umro, još bi bila Juga i mogao bi da uzmeš kredit za stan!----------------
- Pukla mi jutros sajla za gas. AAAAAAAAA!
- TITO JE KRIV!
- Kako je Tito kriv?
- Tako. Kriv je.
Od birača nema jebača. Tako su, bar, naši stari pričali i preneli nam da znamo da treba da iskoristimo svaku rupu gde može da uđe.
Izgleda da su neki to preozbiljno shvatili i prisvojili kao svoj originalni motiv.
- Ajde, može. Zamislio sam ličnost.
- Je l' muško?
- Ne.
- Je l' žensko?
- Drkaš me?
- A da, da. Hmmm, je l ima više od trideset godina?
- Da.
- Je l' je poznajem?
- Pa, ne baš. Ono, znaš je iz viđenja.
- Je l' bi je jebao?
- Ne, brate. Jesi lud?
- A ja?
Što je mene nervirao onaj ćale iz Petra Pana. Onaj što onako dođe nervozan, pa tera decu u krevet i što je hteo Vendi da da novu sobu. Mnogo me nervirao kao klinku. Mnogo. A uvek sam se pitala, kako bre ona njegova žena, i onako fina i dobra može njega tako dosadnog da trpi, ne, ne trpi nego voli. Kako bre to? On je stalno bio na gomili poslovnih večera, a ona mu nameštala kravatu i zalizivala kosu i cipele da se dodvori onim tamo bankarima. Kod njih su uvek klijenti bili prvi, a činovnici srednje klase kao on poslednji na spisku, u nivou liste momaka zainteresovanih za Mariju Šerifović. E, a onda sam skontala da je i on na kraju filma ipak mogao da vidi brod od oblaka kojim plovi Petar Pan. I onda sam isto skontala da je isto tako radio po ceo dan kako bi ušao u višu srednju klasu da bi njegova deca mogla da imaju psa za dadilju i da se igraju pirata, mesto da spajaju lančiće ili turpijaju kopita po dvanaest sati tamo u nekoj fabrici ili štali. Nije on bio zaboravio taj brod nikad, samo ga je zamenio nekim silnim papirima i računima da njegova deca i žena ne bi morali. Elem, izgleda da dosadni ljudi nisu dosadni, samo su hrabri, i žrtvovali su mnogo da drugi ne bi morali. A neki su i samo smor, ali ako imaju jako zabavne i lude žene i decu, onda verovatno nisu uvek smor. Sad i ja serem, i možda mnogo sporo kapiram, pošto sam Petra Pana gledala sto puta, a taj ćale mi do sada bio najomraženiji lik. Ali eto, to je to.
-Ajde, beži tamo, nemoj sad da mi ideš tamo kod papagaja da ga gledaš pa da mi se rasplačeš, crk'o je, sutra ćemo ga sahraniti.
_________________________________________________________________
-Dušo, vidi brod od oblaka!
-Video sam i ja jednom ovakav brod. Nekada davno, kada sam bio mali.
