Simbol za crkavicu. Čovek koji nema koru 'leba, mora biti veoma loš ili veoma glup, u svakom slučaju negativna ličnost. Upravo zbog toga se i koristi pri opisivanju nekog čoveka koji je ostavio negativan utisak na vas.

Kaze se nekom ko je ocajan u tome sto radi,i da ce mu trebati jos puno puno vremena da to izuci..

Recenica kojom vase babe, eventualno prababe, opuju vasu novu devojku, pritom se ne obaziru na njen karakter, vec samo zapazaju da ona nosi "minic" i pusi cigarete.

Nećeš zaraditi ni dinara radeći to. Fraza koja se upućuje umetnicima ili raznim "eksperimentalcima" koji otkrivaju toplu vodu u poslovima kojim se bave.

Ovom rečenicom stavljamo do znanja nekom ortaku da to što hoće je izvodljivo samo u paralelnom univerzumu, dakle ispušiće ga samo malo kultirnije rečeno.

Relativni pojam i varira od veličine koja jeste ekvivalentna jednom realnom parčetu hleba ,pa sve do iznosa koji se mere u milijardama evra,a sve u zavisnosti od toga ko je taj koji se bori da zaradi to svoje parče 'leba.

Posledica ratnih perioda, srpski izum, datira iz XX veka; proveo nas je kroz doba pucanja, tranzicija, inflacija, bivenja i političkih nestabilnosti, žive (neke), zdrave (na neki način) i snažnije (što ne ubije jača).

Najlakši način da svom detetu u doba nemaštine serviraš nemogućnost izbora kao najširi spektar poslastica (spektar od paštete od svinjskih noktiju do šećerne smese koja se izdaje za podvrstu Eurokrema).

Najgori neprijatelj low-carb dijete.

Očajnički pokušaj da nagovoriš druga da ti učini uslugu, tako što će ti pričuvati nešto.

Radnja koju po default-u moramo više voleti od ostalih. Svako ko više voli nešto drugo nego da jede 'leba svakako je čudak koji svoje poročne navike stavlja ispred konzumacije ove svete namirnice koja nam je othranila pretke.

Nekada davno, na brdovitom Balkanu, kada je kornfleks bio naučna fantastika, a bajat leba svakodnevnica je najlepša poslastica za nas, decu, bio droben leba u zaslađeno mleko.
Ovaj energetski obrok mogao je da se jede za doručak, večeru i kao zamena za ručak, a omogućavao je višečasovno jurcanje po ulici i igranje na poljančetu.

Uzaludna molitva kojom pokušavamo da izbegnemo neizbežno.

Prva stvar koja mi proleti kroz glavu dok sedim na semaforu u automobilu koji sam glancao prethodna dva sata, dok se prema meni upućuje socijalni slučaj sa osmehom na licu, kofom štrokave vode i sunđerom iz kojeg kaplje černobiljski vodovod.

Stavljanje do znanja da ti je stvar o kojoj se priča potpuna nepoznanica i da ti je potrebno da se to malo uprosti kako bi mogao da pokušaš da razumeš.
Takodje opisuje dobrog čoveka.

U prevodu: Ništa se ne baca. Rečenica koju "Glava porodice" godinama ponavlja dok odnosi u podrum zardjale šipke, trule daske i ostale nepotrebne stvari koje skupljaju prašinu i nikom nikada neće zatrebati.
Sada zbog tih stvari što `leba ne jedu, ne mogu ni da udjem u podrum ne bi li pronašao ubodnu testeru koja će mi možda doneti "koricu `leba".

Stara narodna izreka koja kaže da možeš ti da završiš Megatrend, i da budeš uspešan menadžer i da zarađuješ milione ali jedno moraš da znaš:
Dok ne pljuneš u dlanove i uzmeš motiku u ruke, nema leba.

Odnosno: Taj čovek ili ta žena su većeg gabarita, i pored toga što trpaju u sebe pečenje celo, i majonez salate veći deo, ne znaju ni kad im je dosta leba, pa samo turaju i turaju.

Sediš napumpanog stomaka, hrana ti zastaje u grlu koliko si se prejeo, ne možeš da se pomakneš sa stolice, kad eto babe, dovikuje iz kuhinje: "Ajde sine, ljubi te baka, pojedi još malo, šta je to, dve kašike?" Nekako uspevaš da odgovoriš da ćeš da eksplodiraš ako još nešto staviš u usta, a baba kaže: "Molim te, baki za ljubav. Ako ne možeš tako, a ti pojedi bez 'leba".

Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.

Tačan odgovor na bilo koje pitanje maturanta o svojoj daljnjoj profesiji u Srbiji.

Način ishrane srpskog seljaka na njivi, livadi ili pašnjaku.
Obrok koji bi održavao snagu celog dana mora biti lako pripremljiv, lako nosiv i pre svega ukusan.
Uz taze leba, obično se ponese luka, sira ili kajmaka, paradajz, suvo meso ili slanina, čvarci, staklo rakije da se ispere grlo...
I tako u dubokoj ladovini, naslonjen o neko drvo, seljak lepo jede, dane malo dušom, pa nastavi dalje.

Реченица коју нам говоре старији када почињемо већ да постајемо људи. Када крећемо у основну школу сви нам причају да морамо да учимо да не би били ђубретари или томе слично. Када смо већ у петом говоре нам како морамо да учимо да бисмо уписали школу коју желимо и плаше нас причама како мали Слађанин са другог спрата није учио па је завршио у школи за бравара. Онда сви лепо упишемо гимназије, економске, медицинске и срећни смо што ћемо после лепо уписати факс који желимо.

Тада долази до жалосне истине, када размишљамо који ћемо факултет. Схватамо да нема ништа од тог вакултета који волимо. Старији нам отварају очи и показују да треба да се бавимо нечим што ће нам осигурати егзистенцију, а не нешто што ми заиста волимо.