Sasvim obična subota u kladionici, 12, 13h... Lista se lista, i zaokružuju kvote pored standardnih timova, koji donose pare (a ako ne donose pare ovo kolo, doneće sledeće nedelje). Pa kaže: Mančester utd, Čelzi, Seltik, Bajern, Milan, Inter, Kopenhagen, Laneli, Ajaks, PSV, Marsej, Lion, Anderleht, Sahtjor, Barselona i Real po 4+, Dinamo Z, Porto kao gost, iz x-2, Visla, Salzburg, Olimpijakos, Žilina, TNS, Rapid B...,Sigurica ako igraju kao domaćin, a kvota na njih (sem ako ne igraju jedni protiv drugih) je 1.4 plafon...).
:PAP-500 kinti.:
-Izvol'te gospodine radniče,
-Izvol'te tebi tiket gospodine igraču. Vidimo se večeras, kad dođem po pare.:(Često se vide, isto veče, ali kako gospodin igrač uplaćuje tiket sa večernjim siguricama, da se povadi):
...Zanimljivo je i to da se na jednom listiću praktikuju Nemci, Englezi, i Italijiani, jer se završavaju do 6,7 sati, i dobitak se iskorišćava za večernje pijančenje po gradu.
Bilo koji državni univerzitet u Srbiji, ne zato što je zemlja monarhija, ne zato što ga sponzoriše kraljevska porodica, već iz prostog razloga što na fakultetima postoje čitave dinastije među profesorima. To funkcioniše i u monarhiji, i u komunizmu, i u demokratiji.
Deda se uglavnom školovao na raznim Sorbonama, Kembridžima, Oksfordima, došao nazad u Jugoslaviju i prilikom osnivanja fakulteta, postao profesor na dotičnom.
U vreme SFRJ, sin se školovao na tom fakultetu gde mu plemeniti otac radi. Naravno da je materiju držao u malom prstu, kada je u detinjstvu pre azbuke i brojeva slušao ono šta mu roditelji (jer se drug Tata pre rata oženio svojom koleginicom) pričaju o budućoj profesiji, koju su mu izabrali pre nego što se i rodio. Već u osnovnoj i srednjoj školi, morao je da briljira iz srodnih predmeta, a prijemni ispit je bio puka formalnost. Svaku ocenu manju od desetke, ne da bi poništavao on, već bi to činio drug Tata, pa njegovi profesori ne bi smeli da mu se zameraju, i gledali bi krajnje blagonaklono. Odmah po okončanju fakulteta, postao je asistent- ne rođenom ocu, jer to nije bilo ni dozvoljeno- već njegovom kumu/prijatelju.
Svestan šta je preživeo, on se zakleo da neće sina prisiljavati da se bavi istom profesijom. Međutim, njegov sin (odnosno unuk osnivača dinastije) odjednom postaje razmaženi adolescent, koji živi od ćaletove univerzitetske plate. Za 18. rođendan na poklon dobija kola, sa 19 živi u malom iznajmljenom stanu, u kome se devojke samo smenjuju. Dva meseca pre prijemnog ispita, dok njihovo cenjeno unuče ima stotinak neopravdanih u gimnaziji, deda i baba vrše pritisak na sina, a on konačno natera svog zvekana da se uozbilji i upiše isti fakultet kao i oni. Nije nešto briljirao na prijemnom, ali ko bi smeo da se zameri gospodinu Ocu i gospodinu Dedi. Fakultet nekako završava: iako je otac poluzainteresovan za njegove rezultate, iako je sam potpuno nezainteresovan za sopstvene ocene, ovoj dinastiji se jednostavno ne sme zameriti. Tako se posle fakulteta, sa prosekom ne većim od 8, 50 zapošljava kao asistent nekom od kolega njegovog oca. Na vežbe dolazi svaki deseti put, uglavnom jer ni ne zna ni svoj raspored, ni na kojoj je katedri, ni kojim odsecima predaje.
Najjače sportsko ostvarenje u svetskim okvirima a i šire. Najčešće se postiže na Olimpijskim igrama.
Naš plivač zauzima 34. mesto posle trke na 200 m kraul, svi gledaoci smoreni ispred ekrana.
Duško Korać: fantastičan rezultat i novi državni rekord.
Radi na magiju. Obredne reči glase "ma, neće", i kad se to izgovori, sve je bezbedno.
- 'S ti normalan, kako si to natovario tu prikolicu, će d'ubiješ nekog! Ima sve da ti spadne na trećoj krivini!
- Ma, neće...
Ako neka tehnička sprava zariba, prestane da radi ili bilo kako ne funkcioniše, potrebno je samo malo da je čukneš sa strane i radiće kao podmazano.
-Daj, udri malo daj daljinac, vidiš da se pomerio kontakt.
-Batice, crkla ti je baterijska.
-Ma jok, malo su se baterije pomerile (*tup!*). Vidiš kako radi sad. K'o nova.
OPIS ČEDA:
1. Čedo nije učilo još od kad je naučio prva slova...
2. Kroz školu se provukao na šarm, ili na opasnog oca, ili je postao dizel njuška..
3. Uz pomoć 1 od 3 prethodno navedene fore, obezbedio je više od 16 iz srednje, i obezbedi nekako 14 bodova na prijemnom, od mogućih 60, uspeo je da se uvali na samofinansiranje. (možda je na 1 od 3 načina uspeo da obezbedi svih 30 bodova, pa postoji prilika da se upiše i sa 0 bodova)
4. Bravo, uspeo je da se upiše na nekom od nepopularnih fakulteta, ima status studenta, neće morati da traži posao, na predavanja i vežbe neće ići.
Školarina koju će roditelji morati da plate je prava sitnica, jer dotični nema primanja.
5.Dodatni troškovi su i novci za razne užine, ŠV obraske, poneku knjigu,skriptu, Makserice, šuškave trenerke i ostali ''asesoar'', brat bratu nije ispod 300 Đura mesečno.
Predlog roditeljima takvih studenata je da kupe konopac, i prekrate sebi muke što pre, sa što manje koprcanja...
Jebač iz primera
Većina planova za neki posao ili bilo kakvu akciju, pa makar to bilo i pečenje rakije, gde je potrebno bilo kakvo ulaganje ili čak pokoja graška znoja, kreće sa vrlo uljudnim i civilizovanim predlozima, dok se za vrlo kratko vreme ( u nekim slučajevima jedva da prođe i par minuta), otkriju prave i iskrene namere dotične ekipe. Nešto slično što reče čovek za "biznis plan u Srbiji".
Osnovne stavke:
1. Predlog koji obuhvata ulaganje truda i para;
2. Brzopotezno razmatranje u kom je cilj da se izbace trud ili pare;
3. Još brže usvojen plan;
4. Predlog i traženje načina za izbacivanje i drugog dela;
5. Bez amandmana, usvajanje predloga;
6. Zaključak da sve može da se izvede iz fotelje i bez ustajanja;
7. Ispijanje pića u ime plana (obavezna stavka).
Pre neki dan, sa drugarima. Igrali fudbal, pijuckali, pa kad smo već kod pića- setimo se rakijice, koju smo pekli prošle godine (i popili do početka ove).
Marko: "E, sećaš se koliko je jabuka rodila prošle godine? Šta ćemo za rakiju?",
Miki: "Pa, nemam pojma, jabuka je oko 30 din.",
Ivan: "Zna Deki gde ima po 20 din.!",
Miki: "Mh... A koliko nam treba jabuka za onoliko rakije?",
Ivan: "Pa, oko 800kg.",
Miki: "Dobro... 16000, nas osmorica po 2000..."
(tišina od par sekundi) ,
Marko: "E, ima u onim državnim voćnjacima, mislim da su prodavali prošle godine kilo po 7-8 dinara.",
(tišina)
Deki: "Ma, brate, šta ima da im plaćamo, možemo da maznemo!",
Marko: "Pa... Prošle godine smo imali svoje jabuke, ipak nam je to izdatak..."
(tišina)
Ivan: "A da iscimamo Cigane što kradu bakar da nam maznu? Lakše nam je da odradimo bakar nego da se jebavamo po voćnjacima, a?",
Marko: "Ma, nećemo, sigurno imamo neke gvožđurije viška kući.",
Miki: "Da, samo da iscimamo matorce da skupe to! Mi njima gvožđe, oni nama jabuke- i eto rakije!",
Deki: "Drugari, da nazdravimo u to ime! Živeli!",I začu se zvuk čaša i flaša. Još samo ti Cigani da telepatski prime poruku i ima da prevrnemo kazan!
Otelotvorenje pokusaja srpske slobodoumnosti kojem se desilo nesto tragicno u evoluciji.
Osoba koja se razume u ekonomiju bez srednje, više ekonomske škole ili Ekonomskog fakulteta. U suštini, svaki građanin Srbije.
15.06.2011 Usled nedavnih flukatacija na međubankarskom nivou akcija dinar je oslabio prema eur za 70 centi.
14.06.2011 Zbog stanja naše privrede i zatvaranje 10^10 preuzeća svakoga dana, dinar je opao prema euru za 50 para.
13.06.2011 Kao posledica nesposobnosti domaće ekonomije dinar ponovi slabi.....
I tako već punooo godina...
Covek koji je automatski podesen da vice: - Dobar centarsut! - bez obzira gde lopta zavrsi.
Ovo je jedini žanr filmova koji se snima u srpskoj kinematografiji i po tome je dobio ime. Odlike ovog žanra su "dobri fazoni". Što više ima dobrih fazona, to je film bolji. Radnja i gluma su obično nebitni, osim u onom delu u kojem su smešteni fazoni.
Ako film ne obiluje dobrim fazonima, film ovog žanra dobija loše kritike a publici se ne sviđa.
A: Kakav je bio film?
B: Odličan je, ima baš dobrih fazona.
Mnogo gadan buržuj. Nema kod njega trte - mrte, kod njega sve ide na tone. Kvalitetna odeća, obuća, nikad nema zime, uvek najskuplja hrana, ma sve po JUS-u. Godišnji odmor mu ne traje 5 - 6 ili nedelju dana, već je to mesečni odmor na obalama Sejšela dok ga rasna crnkinja služi koktelom "Menaž a trojs" sa ljuspicama zlata (kako bi bio bogat i iznutra).
- Gde ode onaj Bole što je uvek imao original Adidaske u osnovnoj?
- Nema ga već dvadesetak dana, otišao na godišnji odmor negde na drugi deo geografske karte.
- Au, ima on ponovo srpski da uči kad se vrati, on kad odmara, odmara za desetoro.
Show u kome ulaze "poznati" i upoznaju se jedni sa drugima.
-E, zdravo ja sam :nekatamoskroznebitnanovinarka:. Kako se ti zoveš? Čime se baviš?
-Ćao, ćao. Ja sam :skroznebitnipeder:. Ja sam aktivista. Gej aktivista.
Mi smo veoma tradicionalan narod. Možda čak i previše. Retko koja svadba, rođendan, ispraćaj može proći bez nečeg tradicionalnog. Od bacanja sita na kuću do gađanja jabuke. Ipak ponekad kada običaja ponestane mi smo majstori i da ismislimo poneki. Radi zbijanja šale ili okretanja situacije u svoju korist.
- Mlada, dođi 'vamo.
- Kako nalaže stari srpski običaj kad dođeš u kuću da opereš svekru noge. Pa onda da svekrvi umesiš leba,Deveru popeglaš košulju, naraniš stoku i...
- Dobro, dobro kome treba da popušim da bi prestalo ovo zajebavanje ?
- Eno ga mali dever u sobi, polako snjime nije pičke nikad vid'o..
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na Goliji ( planina pored Ivanjice za neupućene ) postojao je stari srpski običaj, po kojem se zetu kada dođe prvi put u kuću daje bokal rakije, koji mora da popije inače se smatra nedostojnim ćerine ruke ili još gore smatra se da ne poštuje domaćina. što je sa sobom povlačilo i moguće batine.
Bahati srpski izraz za opa-cupa ili bum-tras.
1. primer:
Lik ortacima: "Dolazi mi riba večeras, biće rke-koke!"2. primer:
Ja (puštam Prodigy u kolima): "Pa kaže..."
Moja drugarica: "Jao znam ovu stvar, to je ona rke-koke, rke-koke!"
To su govna koja iscure iz septičke jame kad se ona prepuni.
Obicno veze nema sa naslovom tog stranog filma.
Prvo dete rođeno u ciganskom naselju 9 meseci posle prolaska srpske vojske
Kad neko u Srbiji mora da ustane prvi jer mu posao počinje u tri ujutru.
Naša nekadašnja braća po komunizmu sada vodjena logikom kapitala isključila su se sa arapskog autoputa svile za Srbiju, gde potisnuše versaćijevu tetku sa buvljaka, inače bivšu radnicu Agroživ kombinata, ko stvorenu za davanje modnih saveta („bolje da upariš taj zeleni zmijski kaiš i ovu La Kostarikinu narandžastu košulju nego...“). Prvo što nauče od reči kad dodju kod nas jeste „Neću vrati pare“ ili „ti pokvario, to bilo dobro, ti pokvario!“. Prodaju ama sve, od najsocijalnijih patika sa raznim američko-kineskim natpisima (ghetto niggaz, けた機 [た) pa sve do hanzaplasta i kremica koje npr. kupujete kada vam se pojave žuljevi na tabanima od gore pomenutih patika. Ljubazni kinezi rade po restoranima gde vam pak tutnu u tanjir pola kg pirinča, sa par sumnjivih grumuljica koje kašikom ostavljate u stranu i par začina iz Maksija, te to proglase tradicionalnim jelom (istina ima i zanimljivijih jela ali ništa od očekivano ekstravagantnih tipa -srndaćev penis na žaru ili krakoliko koješta nabodeno na čačkalicu koje pokušava da se neprimetno išunja iz vašeg tanjira...). Inače zbog njihove sve veće ekspanzije pametno bi bilo upisivati decu od malih nogu na časove kineskog, ne bi li imali veće šanse da se zaposle u tim istim restoranima i kin. šopovima.
