-Pričajte mi o svom detinjstvu.
-Jel vi to mene zajebavate?
-Molim?
-Pa ja sa ovde doš'o zato što imam amneziju!

Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.

*

Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.

Vi : I kako je bilo u Americi ?
Prijatelj koji je bio u Americi : Ma ono lepo je krasno, ali brate ne možeš pošteno da se najedeš. Jedino sam u onim njihovim avionima najeo, al' kad su mi spremili one njihove sendviče koji imaju više salame i neku tanku krišku hleba. Ni po jada, a ono tamo u Americi sve spremaju neke salate u kojima cede litre majoneza, ono da nije da je to problem al' nigde ne možeš naći pošteno sirće, mislim čoveče njihova salata je najobičniji dodatak majonezu koji ti nasipaju u činiju. E, a oni njihovi Mekdonaldsi, tu bre brate idu samo narkomani, više sam para potošio da ima dajem pare nego što sam platio one njihove proklete šake jada koje nazivaju hamburgerima, od kojih se ne možeš najesti. A onda se tu i neke njihove krofne, mislim brate, oni dobru krofnu u životu videli nisu, kod njih je krofna samo grumuljasta skupina masti i šećera, ne znam bre kako svu tu mast oni to jedu. A jedinu domaćinsku pljeskavicu koju sam uspeo da nađem su mi ispekli kao neku poluživu stvarčicu, koju sam morao da žvaćem pola sata da bih je mogao pošteno svariti. Probao sam neku kinesku piletinu, al' samo što to nije uopšte piletina već najobičnija pohovana gomila masti koju lažno serviraju kao neku piletinu. Nije ni čudo što su svi tako debeli i gojazni tamo, kad samo žderu neke masne krofne bez ukusa ili piletinu bez mesa...

'cirkam sad odvijač,
slede viski i kola,
karma koma, Lacio i Roma,
ne znam jesam upecao šarana il' soma'

pokojni Mos-kri

Đols se obraća trećem licu govoreći o Shock-u (i obrnuto):
- Shock, e to ti je FRUND koji uvek ZNA gde mu je peškir...

-Brate, ae napolje..
-A mrzi meee..
-Mojne se proseravaš tu, nego izlazi.
-A znaš kako mi lepo, evo narezo mi Mare Dosije Iks na dividijeve i sad gledam po ceo dan. Još mi keva spremila 'naš kak'e lazanje.. I ono, idem u klonju samo ako moram. Ble'a!
-Sti prso? Ne kapiram te uopšte. Ti i pišaš sedeći, moržu jedan učvareli.

- Jelte, Crnogorac, ta oklen vi nabavljate ovaj kukuruz što mi prodate po evro za klip?
- Čuš odakle, iz Vojvodine, đe bi drugo kukuruzi rasli neću valjda ja more orati?
- Ta men` se čini da vi bolje orete more neg` ja ravnicu...

- I evo sa nama je trener Almerije, Hoze Luis Oltra. Gospodine Oltra, šta imate da izjavite povodom toga da je vaš tim protiv Barselone već u 30. minutu gubio sa 4:0?

- Auuf... Stvarno ne znam šta da vam kažem, sve se desilo prebrzo kao u kineskom filmu.

Sutra kupi: hleb, jogurt, dva sapuna i plati internet.

- šta reći o njemu, veliki majstor Miljan Pavković, jako dobro se snalazi na poziciji pleja, ume jako dobro za dva i tri poena, dosta često probija jako do samog kraja u stilu španskih bekova.

Beton je ladan ko zmija
Murija je u kraju
Sranje , neko će da robija
Brzo krijem paket
Kurvi u brushalter
Pa ako me iscimaju
Da im jebem mater....

A poslednje čega se sećaš si ti u razjarenoj masi koja se dere "Do dna! Do dna!".

- Sviđa mi se ona mala, šta kažeš za nju?
- Pre neko veče je Dane kundačio, kaže leži kao naftna mrlja, popizdeo i razbio je od kurca! Skontaj, i dalje su joj noge raširene.

Shomi:Desi matori, sta ima...
Ja:Evo me bleim malo ispred...
Shomi:ee,imas neku pljugu...
Ja:ma za tebe sve, evo izvoli...
Shomi:Evo uzeo sam jednu.
Ja:a ovu drugu sto si stavio iza uveta, ta se ne racuna?
Shomi:Ma opusteno ortak...e...znas sta mi se desilo danas...ladno me pandur zaustavio...i...