Konzervativni čovek uvek ističe svoj “moralni kompas”. “Sinko, u moje vreme su takve palili na lomači.” “Devojko, ne priliči ti tako kratka suknja” “Ja ne bih dao prava pederima. Ludačke košulje bih dao bolesnicima!” Gluposti. Život mu prolazi u strahu od promene, ograničen, lišen svih poroka, osim povremenog pijanstva. Možda znaš Stari i Novi Zavet napamet. Možda si pravi porodični čovek. Možda kao pravi vernik znaš kad treba da se prekrstiš, kad treba da pevaš u crkvi, a kad da ćutiš. Upućen si? Možda i jesi, ali to ne znači da si ti moralan.

Apsurd leži u tome što drugima prebacuješ odbacivanje istinskih porodičnih i verskih vrednost, a sina si uspeo da vaspitaš tako da postane makro. Ćerka je član satanističke sekte. Žena se propila. A sad si poželeo da igraš bračnog sudiju drugima? Ne, zatucani radikalu! Svoju porodicu si upropastio i sad mene savetuješ da te pratim pogubnom putanjom kojom si ti svoju pretvorio u skupinu stranaca, koji ne mogu da se smisle očima. Odjebi od mene sa tvojim pametovanjem. Da znaš nešto o porodici, ne bi te deca mrzela. A svi znamo da deca najbolje prepoznaju nizak moral.

Svestan si da ne možeš da napraviš uzornu porodicu - ustvari, ne možeš ni običnu - pa ti je jedini način da drugima organizuješ porodice. Ali ne možeš. Nisu tvoje porodice. Zato prosipaš svoja moralna načela svima oko sebe. Svima nalaziš zamerke. Znaš da ti se iza leđa smeju, ali baš te briga. Sve što želiš je da ti budeš svetionik morala. Nije stvar u moralu. Stvar je u sreći - oni je imaju, ti je želiš.

To je još jedna stvar u vezi konzervativnih ljudi. Svi konzervativni ljudi su zaostali i rasisti. I imaju pravo glasa. I uvek glasaju za najgoreg. Najveći broj ljudi koji glasaju za Radikale su konzervativci. Neki kažu da im ne bi trebalo dozvoliti da glasaju. Ja kažem neka ih, neka glasaju, samo im odsecite jezike da ćute.

Konzervativni ljudi misle da je njihova dužnost da svima popuju. Što? Oni su nepogrešivi? Misle da jedini znaju ispravan kurs? Stvoreni su za kapetana? Ma nemoj! Da su toliko pametni, ne bi se ženili sa 18. Nekad bi zgrešili. Uživali bi malo u životu. Ne bi umirali od raka jer je hemoterapija đavolja rabota. Zaostali kreteni. Nikad ništa ne prihvataju. Ni za svoje dobro, ni za opšte dobro. Dobro je tako kako je. Tako je Bog hteo. A kako si ti hteo? Što bi ti koristio mozak i razmišljao. Rođen si glup. Proživeo si život glup. I umrećeš glup. Nisi ništa skontao i zato odjebi od mene sa svojim glupim savetima.

Nešto što se nikada nije dogodili a verovatno i neće. U parkovima svetskih metropola se povremeno desi da osvane mrtav čovek na klupi, na travi ili nekom žbunu, ali krava nikada.

Jedna od najzajebanijih, kriminalan pičić takoreći. Može da se poredi sa zmijom koja čeka svoj plen, nepomično stoji i ne napada čim ugleda malog i jadnog pacova nego čeka dok se ovaj ne okuraži i priđe na distancu sa koje mu nema spasa. Onda mu jednim brzim potezom uruči kartu za večna lovišta.

E tako i vlasnice ovih prepodobnih pičića. Čekaju te da omirišeš njihovu baklavicu koja još pride pušta mirise i ,čini ti se, nektar uvezen direktno sa Olimpa. I taman kada si pregoreo od želje da probaš desert ona krene da te odgovaraju od tog svetog zadatka. Tu izbija na površinu krimogena pozadina pičića. Satrećeš se kao crnotravac na mešalici samo da nasloniš nos na taj venerin breg. Na kraju to bude klasična pukovnik il' pokojnik priča.

Malo sile nikome nije naškodilo. Osim tebi, jer prepodobni pičić je poznat po izvođenju kombo završnih poteza u stilu Sonje Blejd.

Primenimo princip "prelaska kvantitativnih promena u kvalitativne" preuzet iz Lenjinove dijalektike na socijalni dogadjaj u srpskom narodu poznat kao - "komsija, aj' na po jednu!"

Ocenjivanje osobe sa kojom ste imali seksualni odnos, da ne kažem jebačinu i davanje vojnih činova toj osobi po tome koliko se dobro i vešto pokazala u tome.
Jedina ocena koja je vezana za vojsku, a nije baš čin, je najlošija ocena seksa. Ministar odbrane ili skraćeno Šutanovac.

Kaže se ironično za nekoga koji uspeva da sjebe svaku spravu koju uzme u ruke.

Kako zena ima sve delove kao i muskarac, to se odnosi iskljucivo na picku, sto je malo, sasvim malkice, nepravedno.

Okončati dugačak niz mimoliaženja i bezuspešnih pokušaja sastanka sa nekom osobom, sa kojom stvarno imate potrebu da se nađete.

Ukus mentola karakterističan je za bombone.Neizmerna lepota srpskog jezika je uspela da i od ove strane reči napravi pogrdan naziv za nekoga.Svako od nas ima ortaka koji je ''mentol''.Njegova inteligencija ravna je inteligenciji mentol bombone, ne zna sve padeže, tablica množenja mu je strana,a pravo na razmišljanje mu je uskraćeno samim rodjenjem.I pored svega, on sebe smatra inteligentnim bićem koje je uvek deceniju ispred svog okruženja.On ume ono što drugi ne umeju.Razlikuje Kineze i Japance, nemačko naoružanje iz II svetskog rata, Peleove kopačke...Ali ono zbog čega su ovakvi ljudi unikati u bližoj okolini jeste njihova sposobnost da ljude sličnog IQ ubede u svoju superiornost i neospornu inteligenciju, stvarajući u njihovim očima božanstvo od sebe.

Slušati metalike.

Zapita se čovjek je li to toliko strašno u 21 vijeku... Slušaš priče starijih kako su oni noći i noći provodili u hotelu sa bezboroj zvjezdica i kažeš sebi jedan je život.
Elem, krenem sa đevojkom u tu avanturu, noćenje na plaži, traži se pogodno mjesto, da li na ležaljke ili ne, ma jok nije to to!
Nađemo dobro mjesto, fin pjesak na prvi pogled, spojimo dva peskira, jedan pod glavu i ljepota...
Romantika brate mili, zvijezde sijaju, mjesec još više, brodovi u daljini... ja se napalio.... trt. dobila! Kaže jutros prokrvarila! A kučka tempirala je kunem ti se! Pa ti jebem i malo i veliko, pa šta svu noć da radim...
Al ajd' da ne ispadnem papak, drugi neki put ću jebat' na plaži još sam ja mlad...

Počinje lagano vjetar da duva i već postaje 'ladno šupičku materinu! Stisni se jedno uz drugo malo se zagrij, al' treba zaspat', tvrdo pod glavom iksan crni nenaviknut... Taman se malo navikni, okreni se, neki kamen bode iz pijeska... Izvadi ga (kamen, na žalost), opet ustani istresi pijesak jer se nakupilo pa bocka me po licu..
Taman u neka doba da zaspem nešto šušnu, đevojka skoči, taman kao ono izjutra kad se prije nje probudim pa oću mučki da joj ga stavim, skoči, rastravi mi životinja! Ama kesa ženska glavo vidiš da je plaža puna, lezi đe si jer nisi ni za đe si!

Opet se namještaj, sklanjaj kamenje i kamenčiće ispod sebe da ti bar malo bude meko, poljubiš đevojku i nastaviš da pokušavaš da zaspeš...
Već je oko 5h počinje polako da sviće, oka na oko nisam sklopio. 'Vata me prvi san... nešto šeta po meni... jebi mi oca neka šeta ja ne mogu više, evo ga na lice (pukoh sam sebi šamar), skočih, skoči i ona, poče da se smije, pauka sam nekog posl'o na oni svijet...
Sjedi, nema spavanja, ljudi počeli da dolaze, govore nam kako smo poranilo, kako nismo kao ostala omladina koja spava do 12h... (mislim se u sebi, ama svašta se mislim!)...
Sve bi lako da me neka avetinja ne pita jesam se naspavao! Da sam se naspav'o bacio bi krevet! ščuo!?
E tad sam prokleo sve svoje do 16 tog koljena unazad!

Kada legne topli obrok, a znaš da ga sutra nećeš imati baš kao što ga nisi imao ni jučer.

Stadijum pijanstva kojim mogu da se pohvale samo alkoholicari profesionalci. Nastaje izvijanjem vremena cime se stvara blaza ili jaca amnezija u zavisnosti od staza alkoholisanosti.

Moto devojke koja odluči da batali mistiku prve bračne noći i baci se u promet.

Odeljenje u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u kom su smešteni samo najteži pacijenti. Jedan umišlja da je Napoleon, drugi Buda, treći Hemfri Bogart. Za njih u 99 posto slučajeva nema leka i ostaju takvi do kraja svog života. Psihijatri koji paze na njih i sami postaju kao ti pacijenti usled dugog boravka na ovom odeljenju.

Zapravo, to su učinili ljudi, ali je na Svevišnjeg nekako najjednostavnije uprti prstom, obzirom da ga ionako baš zabole. Elem, na planeti koju je pomenuti stvorio u - čak i za Mrkonjićeve standarde - izuzetno kratkom roku, trenutno živi preko 7 milijardi ljudi; ili je to, barem, ono što nam govore nekakvi fantomski statistički izvori. Upravo u njima i leži srž "značaja" medijske propraćenosti kao svojevrsnog dokaza nečijeg postojanja tj. odigravanja nekakvog događaja koji bi u suprotnom i ostali ta međ' ljudima toliko omražena statistička kolona. To je, uostalom, i veoma logičan razvoj događaja u kojima su glavne uloge oduvek igrale ljudska sujeta, zavist i svest o sopstvenom (ne)postojanju s jedne, i nekontrolisano rastući broj svetske populacije s druge strane.

Ako je nekada osnovna zvezda vodilja svih ljudi na svetu bila POSTOJATI, danas je ona - kao i, bajdvej, sve ostalo - mutirala u malo komplikovaniju parolu "DOKAŽI DA POSTOJIŠ". I ako su nekada ti isti ljudi živeli u relativnom miru svojih relativno izolovanih naseobina, to je danas praktično nemoguće; neverovatan napredak u tehnici i komunikacijama ali i istovremeni i uzajamno povezani propast ljudskog karaktera i "mehanizma" za iskazivanje emocija, doveli su do toga da jedan zemljotres u Džibutiju bude prepodnevna, smrt 58 putnika u autobusu na relaciji Brisel - Lokeren popodnevna a napad talibana na neku jebenu ispostavu američkih marinaca večernja tema dana na celoj planeti. Svakodnevno bombardovani obiljem i obiljem katastrofa, saobraćajnih i drugih nesreća, ubistava i svim ostalim oblicima smrti - bilo u većim ili manjim pakovanjima - skoro da smo i zaboravili kako je to ŽIVETI. U tome ne pomažu ni konstantna i poprilično transferogena pojavljivanja jednih te istih ljudi u novinama, na televizoru i drugim medijumima, čije polne organe smo prisiljeni da gledamo ili dignute na nas ili na nekog drugog.

I šta onda ostaje običnom čoveku tj. onom koji nije javna ličnost, Ivan jebeni Bosiljčić ili nema dobru sisu, ali koji ne želi i da završi kao običan statistički podatak u vidu minijaturne čitulje u prokletim novinama? Ko danas uopšte želi da svoj bedni život provede jedući, pijući, obavljajući fiziološke i ostale potrebe, radeći, imajući porodicu, drkajući se sa ženom/mužem/decom, a da ne ostavi makar i najmanji trag o sebi i svojoj guzici? Možda su ipak u pravu oni što prete da će da se zapale ispred jebene Skupštine. Barem će otići sa publicitetom...

Ciklusi pesama koju bi, da je danas živ, prikupio čuveni frilenser Vuk Karadžić

Još jedan oblik paunisanja i besomučnog eksponiranja svoje njuške, a katkad i nekog drugog dela tela, pre svega kada nečemu takvom nije ni vreme, ni mesto. Najčešće svojstveno kojekakvoj džiberalno-liberalnoj populaciji.

starija sestra: neko koga volis najvise na svetu i pored toga sto se vecito trudi da te maksimalno iskodristi, a i dok to radi gledas na nju ko u neku visu silu i na kraju si srecna jer si uspela da uradis sto ti ona trazi.

mladja sestra:neko koga starija seka voli najvise na svetu. sto je starija, trudi se se da se STO vise razlikuje od sestre,ali sto se vise trudi to vise postaje bas kao i ona.

(definisano iz ugla mladje sestre)

Odomaceni naziv za zitelja Vojvodine mada je zapravo lala iskljucivo zitelj Banata,severoistocnog dela Vojvodine, trougla omedjenog rekom Tisom,delom madjarske i rumunske granice i na jugu Dunavom.Lale se prepoznaju po karakteristicnom govoru,posebno stariji ljudi,koji je spoj srpskog i modifikovanih germanizama,madjarizama i turcizama zacinjenim rastezanjem samoglasnika u upravnom govoru.Cesto se za lale kaze da su suvise miroljubivi,da su nezainteresovani(ne znam za sta?),kilavi,tromi itd. sto je po meni gomila gluposti.Jednostavno ravnica ih je nacinila da budu takvi kavi jesu a to je da su vredni da vole svoju zemlju,da zive u slozi sa komsijama i da se medjusobno postuju i pomazu.Na zalost dolazilo je tokom dva velika svetska rata do velikih sranja i sukoba pa ovaj moj pogled i ne drzi vodu kad se gleda sa te strane ali osnova je u sustini takva.Lale obicno zive u velikim kucama od naboja ili cigala,imaju nekoliko prozora koji gledaju na ulicu i obavezno je tu i kibicfenster,zimi u njima stoje zimske ruze a leti cesto neka mlada snasa proviruje,imaju velika dvorista podeljena u dva ili tri dela,za kola,za stoku i zivinu i skroz iza su baste i vocnjak.Cardaci i susare su isto sastavni deo dvorista i naravno pusnica gde se susi sunka i slanina.Lale imaju i salase,manje stambene objekte koji se nalaze van sela i koji su u stvari baza iz koje se krece u proces obrade zemlje i gajenja stoke.Lalina zena je sosa a deca su im celjad.Patrijarhalno vospitanije je osnova svega tako da se zna ko,sta i kako.Religija zauzima vazno mesto u porodici,slave se sveci i sve po redu,pozivaju se komsije,rodjaci i prijatelji bez obzira na veru i naciju i uzvraca se istom merom.U lalinskom selu,ako je selo visenacionalno obicno crkve stoje jedna naspram druge ili jedna pored druge u centru sela.Lalinski nedeljni rucak se sastoji od zivinske ili govedje supe,rindflajsa i barenog zivinskog mesa sa kuvanim krompirima i sargarepom,sosom od paradajza,rena,mirodjije ili visanja,pohovanog mesa a na kraju bude strudla ili neko dizano testo ili slatki rezanci sa makom,leti lubenica ohladjena u bunaru.Radnim danima lale jedu testo s krompirom ili svapskim sirom,pasulj,slanine i sunke,manje komplikovanu hranu.Sosa je obicno najbolja kuvarica na svetu i nije joj nista tesko.Celjad se cesto mogu videti na ulici sa velikim parcekanjama hleba namazanog sa masti i posutim alevom paprikom i lukom ili hlebom i pekmezom,crnim od sljiva.Lale vole da piju piva i rakije ali nekako im najvise lezi spricer,posebno leti kad je jako toplo.
Sve u svemu nije lose biti lala.