Puro je ona skrivena fioka, koju svako od nas ima u svojoj glavi. PURO, kako mu ime samo kaze, mesto je za ciscenje i dezinfekciju misli. Kada Vas slomi nostalgija, umor, bol, tuga zbog gubitka roditelja, i onaj uzasan osecaj usamljenosti (iako je oko Vas gomila ljudi), kada sve izgleda bledo, sitno i besmisleno, tada je vreme da cujete poznati, mio glas, koji ce Vas uputiti na pravo mesto.

To se kaze u situacijama, kad neko kenja u picku materinu, a to vam se toliko penje na kurac, da vise ne mozete da izdrzite.

Označavaju svaki zvuk koji nije predviđen za upotrebu glasnih žica jedne normalne osobe. Svima su poznati momenti kada bez mogućnosti da sakrijete čuđenje / gađenje pogledate osobu koja se smeje gore od prehlađene hijene, peva tako da pesmu prepoznate tek isključivo zahvaljujući dobro poznatim rečima, kašlje u busu tako da se uplašite da ne dobijete ne daj Bože ptičji grip - sa sve zakašnjenjem ili neku misterioznu bolest, navija za svoj omiljeni klub ili uživa u sexualnom zanosu na vama neshvatljiv način...

Čujete je svakodnevno, ali retko se obazirete na nju, jer dok ne dodje na vas red, kažete samo "Setićeš se već nečega". Ali i vi nekad nešto napišete. Nešto vas muči, leži vam kraj srca i želite da podelite sa nekim.

Uzimate pero i mastilo, pa prenosite svoju dušu na papir. Opet to ali se pojavljuje. Nije lako samo sesti i pisati. Jedna rečenica nekako dodje, pa prodje jer ne svidja vam se kako zvuči. Opet počinjete od početka, nadajući se da ce svi vaši problemi nestati kako mastilo dodirne papir. Ne ide, gužvate taj list i bacate ga u ćošak, sa svim ostalim što ste nekada i pokušali da zapišete. Odustaješ, stavljaš duvan u lulu i polako pokušavaš da se koncentriseš.

Nakon nekog vremena, pocinješ da pišeš. Ovoga puta pišeš i pišeš i pišeš. Inspiracija je tu, reči same izlaze iz tebe uz sva osećanja koja nose. Na trenutak staješ. Pitaš se šta je to uopšte reč. Da li je to samo skup slova koja su, poredjana takvim redosledom da čine jednu celinu, koja sa više takvih čini jednu misao? Zašto je to sada, uopšte, važno? Nastavljaš da pišeš, ali ovog puta pitanja ne puštaju inspiraciju da prodje. Nastaje gužva i prestaješ sa pisanjem. Stavljaš list u fioku da trune i da čeka svoje vreme.

Prošle su godine, deca su otišla svako na svoju stranu, žena je, naravno, pošla da pomogne deci ako išta zatreba. Ostao si sam. Ulaziš u sobu, davno zaključanu, jer nešto te vuče. Prašina je svuda, pala je preko sećanja iz tog, davno prošlog vremena. Iz nekog razloga otvaraš fioku, i nalaziš požuteo papir. Vraća ti se sve, suza je kanula na papir. Brišeš sto i stolicu od prašine, praviš sebi taman toliko prostora da se namestiš lepo. Opet pišeš...

Probudio si se nakon nekog vremena i uvideo da si zaspao za stolom. Sveća koju si upalio je odavno dogorela, i ostao si u mraku. Nemaš snage da nastaviš, fali ti još koja reč, koja bi pokazala kako se osećaš. Ali nema ih, ostaju da lebde u vazduhu i čekaju da ih dohvatiš. Ne zeliš to. Ostavljaš sve za sobom. Zaključavaš ponovo vrata i bacaš ključ. Više ne želiš da iko zna kroz šta si sve prošao. Svoja osećanja, ostavljaš za sebe, duboko zakopana negde u dubini ambisa bez dna.

Sta je to virus?? ulazite u sobu, srecni sto posle celodnevnog sedenja na predavanju, i prebrojavanja greda i laminata po amfiteatru, onako gladni, uzimate u jednoj turi iz frizidera cirka 6 cinija, hleb, jogurt, i polako se vucete prema kompjuteru, vec vidite sebe kako citate vesti na internetu i polako obedujete, srecni i bericetni...
ali ne... ne lezi vraze... neka budala u pizdi materini se setila da izmisli virus... cija je jedina shvrha postojanja da morate da menjate sistem, da morate debelom programeru da date 20 jevreja, posto ne znate ni sijalicu da promenite, a kamoli sistem. kompjuter se vuce kao ker sa vasara, muziku polako pocinjete da pustate sa telefona, udarate cuske monitoru...ali ne vredi... nije zvaka za seljaka, ili sto moj cale kaze u takvim situacijama "polako s' tim, mozda je slaba struja pa nece". u takvim situacijama dodje mi da jebem si mater koliko sam besan.
i kako nekom moze biti preokupacija da pravi ta sranja?? sto ne 'vata devojke, ide na kosarku,fudbal, u bioskop, nego se ceo svoj vek jebe da nekom usere i taj jedan jedini, u miru obrok... i ako vec hoce da jebu te sajtove, te vladine i nevladine organizacije, nek ih jebu ako 'oce d zore, ali sto moram da pokupim virus na sajtu za pornice... pa valjda sam i ja ziv stvor, picka mu materina.. sta sad treba, samo da citam vesti, politiku i ko je koga ubio? dajte ljudi malo razumevanja, man'te se virusa, ubiste mi budzet, nismo se svi rodili za tastaturom, ja sam sa mojim kompjuterom jos na Vi, a kamoli da menjam sistem...
kazu "skini antivirus".. pa ja dok skidam anti virus, skinem jos pet novih virusa, a anti virus ne znam da instaliram. jebes ti taj pos'o onda. i ako ga instaliram, posle 2 nedelje istekne... onda mi kaze "buy me for only 399.99$ " pa za te pare se mogu ozeniti, i placati alimentaciju 3 meseca... mani me toga.
Stig'o mail, nadrkana riba na slici, pise "get in for more"... pa valjda sam musko, zagolica masta. a unutra, neka viruscina, monitor pocne da se pusi... i onda opet 20Edebeli dodje, sve namesti za pola sata, keva mu iznese gibanicu, pojede i moj deo, popije dve litre limunade, naravno domace, ja posle imam samo kurac da izbijem oci.
Smilujte se ljudi, ako Boga znate, inace se vracam na segu i na "duck hunt", to ako ne radi, izvadis disketu,dunes, i vratis unutra... pardon, i stisnes jedino dugme koje ima a to je "reset"...

Izreka koja se zadržala iz patrijarhalni(ji)h vremena, međutim, ipak se inkorporirala u savremeno srpsko društvo. Naime, majka je glagol od glagola raditi, te pritom- čak i prema sopstvenom ubeđenju- sve može i mora da trpi. Istovremeno, u njenim očima, otac je puška od glagola ubiti, pa će dotični na svaku svinjariju koju mladunčad urade, izvaditi močugu od dva metra, ojačanu zabodenim ekserima, te početi da bije sve ukućane.

"Kažu da lepota roditeljstva leži u tome što nikad ne znate šta će od vašeg novorođenčeta ispasti." Ovo je pomislila mlada majka avgusta davne '95. godine kada je nakon teške muke napokon iznedrila svoju bebu.

Udovoljavali smo joj od malena. Ipak je to naša jedinica, mala srpska pametnica koju očekuje svetla budućnost. Ako hoće novu barbi kuću, može. Časovi jezika? Ma može, poliglota da budeš ćero. Odbojka? Loža na Severininom koncertu? Odeća? Šminka? Naravno. Nema veze što ima 10 godina, treba detetu sve da se obezbedi.

A onda dete ušlo u pubertet. Oće časove hip hopa, kaže to je sad in. Al mora da ima pirsing na pupku da bi bila V.I.P. član. Obezbediće to mama, neće njena lepotica da bude prosek. Slobodno ćero obrij pola glave, baš je to lep trend. I novu kolekciju helanki ćeš dobiti, zato što cenim to što si originalni individualac postala.

Šta kažeš, učiš da butišejkuješ uz Džej Zija? Ne znam šta je to, ali zvuči egzotično. Lepa si mi tako ćero, prava dama. Gde ideš sa tom maskom? A, nemaš masku, to je puder, he he ne razume se mama. Ne mrdaj! Pauka na oku imaš. Aaa, to su veštačke trepavice. Pazi na tim štiklama, nemoj da padneš da ne isprljaš novu bundicu. Ajaao, piči mi neko svetlo u čelo. A, to je odsjaj od tvog lančića. Kajla, da da. Ljubi te majka. Swag kačket si zaboravila. Nisam baš razumela šta ti znači ta reč, ali kladim se da si ti najbolji mamina svegerčica. Evo 100 evra, ne moraš da vraćaš kusur.

Tako ja pratim svoje dete u izlazak. Svake večeri. Kad je kod kuće MTV gleda, kaže da tu crpi inspiraciju. Od neke što se zove ko čokolada, znate za onu Menaž. Niki valjda, jeste, Niki Menaž. Zato i ide u solarijum moja lepotica, kaže da mora izgled da odgovara onome što ona oseća u sebi. Kaže da je ona crnkinja u duši.

Pre neki dan je bio neki snimak na televiziji, kako igraju naša srpska deca, pravi smo talenti. Onako stanu u krug oko jednog, taj pokaže šta zna. Moja ćera je bila isto. Ona se uhvati za ogradu, raširi noge pa trese guzom. Jedan guz gore, jedan dole. A momci je samo gledaju... Najlepša je moja mala srpska crnkinja u duši.

Nači to je sentencija skojom mi saigrači prilaze dok se raduem zbog postignutog pogotka spola terena, a koja se nastavlja predikatom bombastičnosti vrste: zabo, gruno, puko podno prečke a ništa manje i - asistiro ko na tacni. Sigurno jedna od češće izgovaranih rečenica iz tog nekog fudbalskog žargona.

Samo je jedan bio marsal, to svi znamo, ko nije znao morao je da zna. No, nije o njemu rec. Naime, pre 30-ak godina, dok je muzika na struju bila tek u ekspanziji, i jos uvek su Silvana Armenulic i Biserka Vuntusirevic zabavljali vecinu,kako omladine tako i starine, Marshal je bila jedina marka pojacala koja je postojala, i koja je za ljubitelje elekricne gitare predstavljala sve u zivotu.

Izraz koji opisuje izrazito feminiziranog muškarca...

Čuj "muškarca"... Malo je teško ne nasmejati se, ali u krštenici mu piše M, a kum mu nametnuo muško ime. Ima i pišu, ali se gadi i da je pipne, a kamoli nešto više. Koriti ga samo za pišanje, i tada samo sa dva prsta, a pranje ruku toplom vodom i sapunom je obavezno. Taj višak estrogena ga čini toliko ženstvenim, da... da... ženstvenijim nego što su mnoge žene.

Po pravilu, oko 48 kila i visinu oko 165 centimetara, što će reći da je razvijen ko albanski turizam. Gaji dugu, kovrdžavu kosu, koja je uvek čista i vezana u rep. Sluša Rijanu, Pink, Agileru, a zvezda vodilja mu je Madona. Ne prati sport. Nimalo. Niti se bavi istim, sem što voli da vozi rolere sa drugaricama po keju.

Od alkohola konzumira samo ona trenutno popularna piva sa voćnim ukusom, Somerzbi, i po koji bambus. Ako se to uopšte može nazvati alkoholom... Svako jutro ide sa drugaricama ide na produženi sa obranim mlekom gde uživa u dobroj trač partiji uglavnom o muškarcima. Prekrsti noge, zavali se u naslon stolice, i mlatara rukama kad objašnjava nešto. U suprotnom, i one su prekrštene i drži ih na krilu. Zapali i koju cigaretu, al one dugačke, tanke, koje koštaju Boga oca. Srećom te ne puši mnogo, jednu do dve cigarete dnevno.

Ima malu, fensersku bradicu jer ga mrzi da se brije. Koristi neke sladunjave, pa normalan čovek bi rekao ženske parfeme. Nosi odeću isključivo "veselih" boja, među kojima dominiraju roza, žuta i ljubičasta. Omiljena kombinacija mu je košulja, koju uvuče u uske pantalone, koje drži mali, tanki kajiščić koji ima veliku kopču napred. Obavezan detalj je karirana šalvara i naočare tipa muva ce-ce. Telo je obavezno depilirano, ali ne trudi se da ga previše pokazuje jer ima trip da ima višak kilograma. Mazucka se kremica na bazi kokosovog ulja, a noću maže lice Pavlovićevom mašću da ostane meko k'o bebina guza.

Najčešće potiće iz porodice koja je ostala bez muške ruke u njegovom ranom detinjstvu, pa je rastao pod uticajem majke, starijih sestara i mnogobrojnih tetki. U tom grmu i leži zec. Dok su se ostali dečaci igrala autićima i loptama, on je češljao i oblačio sestrine lutke, i uvek maštao kako će, kad poraste, biti modni kreator.

Što se tiče seksualnog opredeljenja - pa zna se - furundžija. Nema tu šta da se objašnjava, jednostavno čovek voli da ima dominantnog mužjaka u svom životu. Po mogućstvu da bude nabildovan.

Titula koju sami sebi nadenu Željko Samardžić i slični mu 'jebači u godinama', jelte. Omiljeni plen su im golubice, grlice i ostale kokoške koje još nemaju ni svojih dvadeset i pet a vole društvo čoveka koji 'zna šta hoće'.

Ispijanje piva,odnosno napijanje nedeljom izjutra,na klupi u parku.
Radi popravljanja utiska i poljuljanog samopouzdanja posle ljubavnog fijaska,subotom uveče.

Izraz koji se koristi da se izrazi čuđenje, zabezeknutost nečim što ste čuli ili videli, kao i izraz kojim podebljavate određeni deo vaše priče koji je onako baš jak ili šokantan.
Nastao je od klasičnog izraza Bog te maz’o, ali brzim izgovorom počeo je da zvuči sve više ovako.

Ovaj izraz može biti i u obliku "Ona ne pripada ovde" ili "Pusti je".
Ovaj izraz koriste obično glavni likovi u filmovima (vrlo često u američkim) da bi stavili do znanja zlikovcu da puste njihovu voljenu jer je ovaj nju iskoristio da bi, naravno, ucenio našeg glavnog junaka. Iako na kraju, zlikovac nikada ne pusti pomenutu već se ona obično sama natprirodnim pokretima oslobađa od zlikovca i čini poslednji napor da spase našeg glavnog junaka od smrti, nesreće itd.

Vrhunac naređenja mlađem bratu ili sestri u situacijama kada neka stvar, do koje je njima veoma stalo, zavisi od vas ili vaše dobre volje.

Ne, nisam čitao mrtvog Harisa Potera i m’rš u pizdu materinu!

Elem, iskoristio bih ovu priliku - ali i činjenicu da je Vukajlija jedan pretežno muški sajt – da se dotaknem ovog škakljivog ali za period postseksualne revolucije više nego krucijalnog tabua.

U čemu je, ustvari, štos sa jebenim gutanjem? Nama muškarcima, realno, nikako nije dovoljno to što zbog nas danas žene maltene gole šetaju po ulici, primaju u gotovo sve rupe koje imaju u opticaju i konstantno se odriču svog sopstvenog zadovoljstva zarad našeg ( da se ne lažemo, bre ). Čak su svarile i ideju spavanja u rč kao jedan od vidova kontracepcije - iako ih isti NAJVEROVATNIJE boli – ne bi li nam se eventualno još dodatno dodvorile, ali mi smo i dalje jebeno nezasiti.

I evo, već nas čujem kako se iz sveg glasa deremo o nekakvom poštovanju...Kakvom kurac poštovanju, bre?! Šta - ako zguta moje ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju OGAVNO seme, pokazaće da me poštuje?! Pa, to je ne sprečava da jednog lepog sunčanog utorka ( ili srede - gotivim srede ) ode i zguta nečije TUĐE ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju ogavno seme! U čemu je onda, ponavljam, stvar? Odgovor se nameće sam po sebi - ŽENE. Zapravo, od onog istorijskog trenutka kada im je – siroticama – priznata polna jednakost i omogućeno pravo da glasaju ( za nekog muškarca, naravno ), žene su te koje se jebeno pitaju za SVE. Ta čudovišna tvrdnja leži u zastrašujućoj ali i nepobitnoj činjenici da iako danas svetom vladaju muškarci, ŽENE SU TE KOJE VLADAJU MUŠKARCIMA a to je, priznaćete, istina koju ni Den Braun ne bi mogao da isere.

Ta vladavina počinje još od malih nogu preko majki, baba, tetaka, strina, učiteljica i profesorki klavira a kako muški subjekt stari i sazreva u sistem se uvode i oni teži oblici vlasti: simpatije, prve ljubavi ( držanje za ruke i taj rad ), peting-devojke (obogaćen program ), skidačice mraka ( mnogo zajebane drolje ), veze i vezice i, kao šlag na tortu, SUPRUGE, taj najteži od svih autonomno-letalnih oblika.

Ne gutaju one nama, ljudi, već SEBI. Što pre to budemo shvatili lepše ćemo živeti. A ni onanisanje nije loša opcija. Samo treba češće menjati ruke. Pozdrav.

Generalno gledano, traje duže nego što mu ime govori (nekada i po nekoliko minuta; sati; dana) a njegova svrha je:
Skupiti muda za neminovnost bolne istine koju već u napred znaš
Obično se javlja jaka potreba za njim dan nakon pijanke.
Ova pojava gotovo bez izuzetka inicira šablonsku reakciju:
Udarac po glavi praćen glasnim i bolnim uzvikom "Joooooooooj!" i hiperventilacijom sa tendencijom gubitka svesti.
Inače još uvek ne istraženo polje patološke-fiziologije.

1.Slow motion usporeno trci u snu, pogotovo ako bezi dok ga juri neka karakondzula:
-Do vraga, klizim unatrag!
2.Brzo izjebe stariju, talentovanu komsinicu sa najvecim sisama, ukoliko ima srece da ga ne probudi neko od ukucana ili vec nesto drugo ne prekine, pre nego je stigao teti i gace da skine.
3.Cesto sanja da leti i uziva, ili da nalazi pare ili zlato, ali te snove, kao i snove pod 2. keva uvek poremeti pozivom za budjenje, pre nego pocne da uziva troseci blago.
4.Snove kada kasni na cas,ili odgovara i fasuje keca, kada mu se najodvratnija matora profanka unosi u facu dok joj smrdi iz usta i slicne skolske more, ili kad god biva izblamiran na 1001 nacin, uvek odsanja do kraja, nema teorije da ga probudi ni lavor hladne vode dok se san uredno ne zavrsi.

Srpski običaj star više milenijuma.
Očuvan još od gumenog doba.
Koreni potiču iz starog Srbskog Srbira.
Na Balkansko poluostrvo došao sa prvim konvojem izbeglica koji su proterani od tiranske ruke Sabahudina Ramzisa III Imperatora.
Običaj je preuzet od strane svih drugih nevernika i nenebeskih naroda!
Suljo Sultan (poznatiji medju nebeskim narodom kao obrezani-mali) zabranjuje ovaj običaj pod izgovorom da širi anti-islamizam i prazni kase ciganskih uličnih svirača (cigana nenebeskih) te kažnjava nebeski narod oduzimanjem svih portabl tranzistora proizvedenih u bratskoj komunističkoj Kini!
Nikola Tesla ovaj običaj donosi u ameriku, gde ga homoseksualni puritanci preuzimaju i osrknavljuju koristeći ga u predizborne kampanje i šitrenje globalizma!
Za vreme Drugog Svetskog rata milioni nedužnih Srba i nebeskih Roma polozilo je svoje živote da bi sakrili ovaj običaj od strane Fašističkih okupatora!
Te je u njihovo ime drug Tito digo najveći spomenik palim radio čestičarima u obliku trideset metara visokog 2.0 kanalnog tranzistora koji leži na petokrakoj ispred kojeg i dan danas gori večna vatra! Spomen obeležje otvoreno je od strane prvog jurišnog udarnog radio bataljona.
Na Olimpijskim igrama u Sarajevu najstariji radio tarnzistor donet iz Srbira koji se nalazio na Jugoslovenskoj zastavi obišao je celu evropu otvarajući prve OI u bivšoj Jugoslaviji.
1992. Prvom radio čestitkom: "Ne volim te Alija zato što si balija" počeo je krvavi gradjanski rat gde je nebeski narod uz pomoć izdajničke maćehe Rusije prodat američkom okupatoru za par milijardi duga! Ali ipak duh radio čestitke se širio kroz krv i prosvetljuje Serbski narod vodeći ga u istorijske pobede od Zagreba do Dunava napred i nazad par puta...
Da bi zaštitili svoj običaj RRA pravi povelju koja ulazi u ustav nebeskog Srbskog naroda u kojem stoji da je Radio Čestitka srce Srbije njen sastavni duhovni deo koji niko ne sme da oduzme, te stavljaju krvavi namet od 500 kinti koji moraju da plaćaju sve kategorije stanovništva (beskućnici, socijalno ugroženi, nezaposleni) jedini koji su oslobodjeni nameta su multi-milioneri, budzovani, jaki privatnici i direktori zaposleni u javnim službama!
Visoki nemoralni pederski haski sud u vise predmeta povlači obicaj Radio Čestitki kao poziv u rat čime je stradalo vise milijardi jadnih obrezanih i ustaških izdajica.
Ali ipak Radio Čestitka je ostala duh Srpstva iako je danas komercijalizovana.
Njenu dalju komercijalizaciju SPC pokušava da ublaži uvodeci čestitke u svoje kampove za odvikavanje od bolesti zavisnosti molitvama "Srećno batinjaje uz pesmu idem putem oka bistra razbiću ti guzu ko ministra"!

Kaže se za nekog ko je postigao nešto nesvakidašnje, bilo dobro ili loše. Inače, potrebno je par dana da se shvati percepcija tog epohalnog čina.

Svaka ti dala, Rambo.
Roki, brate mili.