Šta žene žele, to je ono što muči sve muškarce ovog sveta. Da bi razumeli njihove želje, moramo da shvatimo i um ili dušu iz koje one potiču. Svaka žena ciklično prolazi kroz sledeće faze i treba ih znati prepoznati.

1. F 30 Mania, ili poznatije Pms, dolazi jednom mesečno i ogleda se u prekomernoj potrebi da sprema, kupuje, organizuje, raspoređuje...
2. F 40 Anxiosis, strah da se neće udati i imati decu, dolazi čim se f30 ugasi.
2a. Postoji i kombinacija ova f30 i f 40 i ogleda se u lovu na muža.
3. F 20 Schizophrenia ili Danas majko ženiš svoga sina. Potpuno ludlo koje je hvata i drži neko vreme pre i posle srećnog događaja, na kome ima centralnu ulogu princeze, tj svadbe.
4. F 05 Delirium iz faze šizofrenie ulazi u tu fazu, trudna je i srećna je, al potpuno odvojena od realnosti, ima prohteve, koje Bog ne bi ispunio - sveže jagode u 00:45h, 15. januar...
5. F 32 Depresio - čuvena posleporođajna depresija, ona plače, ona je neshvaćena, ona je odvojena od detata, ona je odvojena od muža (on je izbačen iz bračnog kreveta, jer hrkanje budi bebu)...
6. E 66 Obesitas Debljina, ne može da skine bebi salo. Tehnički ovaj poremećaj i ne spada u duševne, al svi smo se sreli sa debelim ženama.
7. F 22 Paranoia, Ona se palši da će je on ostaviti, prevariti , zbog gore navedenog poremećaja.
8. Konačno na veliku radost ulazi u blagu fazu f 30 - f 40, koje jeste naporna al je makar predvidljiva, i taman kad smo mislili da je sve u redu, ne leži vraže...
9. F 23 Psychoses, ulazak u meno pauzu, vruće joj je, hlado joj je...
10. F 01 Dementi tj. zaboravnost. Kada konačno uđe u mirne vode meno pauze i ponovo postane ona devojčica, bez hormonalnih ispada, počinje da svog saputnika gleda drugim očima i zaboravlja sve što je on pretrpeo tokom zajdeničkog života.

Bio si đubre u prošlosti, nisam shvatao zbog čega, trudio sam se da te razumem, bio dobrica, ali onda mi je došlo iz dupeta u glavu. Ne'š ovog konja više jahati. Spustio mi se đoka, pa mi je krv konačno dospela do moždanih vijuga. Sa'š da vidiš kako je to kad se tvoje fore upotrebljavaju protiv tebe. Sve ono što sam trpeo zbog tebe sam projektovao na nešto korisno, konačno uvideo gde sam grešio i skapirao kako da budem đubre kao i ti.

Valjda ćeš sada razumeti kako je to kada te neko tretira kao zadnje govno na prtini, jer nema ništa gore od toga kada neko podigne pakao i ono što si njemu radio okrene protiv tebe samog.

Lik sve radi na ex, ništa na slamčicu.

Abard verzija požrtvovane majke, ona koja nema blama, pameti ili mere kad je njeno dete u pitanju.

... neće ponovo! Lucidni pristup problematici, rizikovanje i uzdanje u faktor sreće. Ideja vodilja večitih optimista i čest uzrok ponovljenih zajeba. :neće grom dva puta u iste koprive, ponovo po nosu za istu stvar, ma nema šanse!:
Izraz potekao od fore iz 1999. kada su likovi tražili štekove za bleju, pa u trenucima vazdušne opasnosti birali ruševine, vodeći se logikom, ovde je već sve sjebano nemaju razloga za reprizu.

Tuča između ženskih. Dal zbog toga što ih često porede sa pernatim životinjama, ili zbog toga što leti perje, čerupanje je uvek atraktivan događaj u kojem muškarci neizmerno uživaju.

Prodavci širokog asortimana robe (šerpe, lonci, filteri za vodu, jastuci, "vunenih" pokrivača, itd. ) koji žrtve traže pretežno među penzionerima. U porodici lešinara postoje dve podvrste, Vultruris Velefirmis Mnogokoitus i Vulturis Malofirmis Mnogokoitus. Iako imaju isti cilj, ne treba ih mešati jer je svaka čudesna i jedinstvena sama po sebi. Lešinari pripadaju familiji Auctor RaznoKoitus, u narodu poznatoj kao prodavci.
1.Vultruris Velefirmis Mnogokoitus
Njihova snaga je u telefonskim pozivima, često ugovore "besplatno filtriranje vode" ili "prezentacije". Znaju kad si kod kuće, znaju kad ti je baba sama i na kakvom jastuku ti tašta spava.
Zanimljivost: Velefirimis će vam u odelu usisati predsoblje, gaje neke afinitete prema reči "besplatno".
2.Vulturis Malofirmis Mnogokoitus
Love na prepad, za vreme nedeljnog ručka ili u subotu popodne. Pošto nema ime veće firme iza leđa, Malofirmis je poznat po tome da ponekad lovi i u paru.
Zanimljivost: Ako imate interfon, možete ih izbeći. "Besplatno" im nije u rečniku.

H1N1 je obični, bedni pokušaj (koji je skoro uspeo, ne zato što je pokušaj dobar, nego što se narod prima k'o saučešće) velikih farmaceutskih firmi da uvale naivnom narodu svoje jebene otrove, da ih nazovu "vakcinama", i uzmu pet eura po dozi. Propratne pojave su, između ostalog, to što sada postoji još jedno sredstvo manipulacije širokim narodnim masama (kao da ih već nema i previše) i to što je skrenut fokus sa svetske ekonomske krize (još jedna prevara, ali o njoj ćemo kasnije).
Naime, od običnog, sezonskog gripa SVAKE GODINE umre od 250.000 do 500.000 ljudi. Pa ništa. U Srbiji umru jedan srčani bolesnik i dva šećeraša, i odma' svi nabiju jebene epidemiološke maske na nos. Koliko ljudi godišnje umre od raka? A od AIDS-a? Pa nikom ništa! Samo prave paniku...
A tek one "vakcine"... Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji će da pristanu da budu ušpricani materijom koju je proizvela ista laboratorija ("Bakster") koja je, do pre nekoliko godina, proizvodila antraks. I još će platiti pet eura za to...
Shvatite, "vakcina" vas ne može zaštititi od "gripa" iz dva prosta razloga: to nije vakcina, a i grip ne postoji. Oni će od tog špricanja dobiti lovu, a vi Giljem - Bareov sindrom.
Uključimo i drugu mogućnost (da ne kažete da sam subjektivan):
Recimo, H1N1 postoji. Recimo. Ne bojte se ničega (ako niste astmatičar, šećeraš ili imate srčanih problema). Za vaše dobro, ne vakcinišite se i ne stavljajte epidemiološke maske. Citiraću jednog pametnog čoveka:
"Ja lepo uznem rakiju, čvarci i beli luka, i ne bojim se gripa."
Normalno da Meksikanci i Amerikanci otežu papke, kad ni 'leba ne jedu.
Pogotovo se ne bojte da ćete umreti. Svi ćemo jednog dana. Bitno je kako i zbog čega (ili za koga).
Da zaključim polako: Oterasmo sa ovih prostora i Turke i Švabe (i to Švabe dvaputa) a sada će te iste Švabe da me verglaju u zdrav mozak tako što će da mi prodaju fore o nekom "gripu", i što je još gore, da mi prodaju "vakcinu" protiv toga. E pa neće. Bar meni neće.
NE DAJTE DA VAS LAŽU, RECITE "NE" MASKAMA I "VAKCINAMA", I UŽIVAJTE U ŽIVOTU!!!

Desavalo se u istoriji da ljudi pale knjige.Na to sam gledala kao na varvarski cin kojim se unazadjuje kulturu jednog drustva.
Medjutim, zadnjih godina, javila se vrsta knjiga, koje pored slicnih, plitkih I trivijalnih, tema, odlikuje jos jedna zajednicka osobina – naime, ona se ogleda u tome da apsolutno nikakva steta ne bi proizisla iz spaljivanja istih.
Knjige ‘za spaliti’ su knjige koje zapravo nemaju umetnicku vrednost.One predstavljaju svojevrstan vid zabave, I samo zabave, poput tele-novele ili neke jeftine holivudske romanticne komedije.

Mozemo ih prepoznati po:

-Roze koricama
-Debiloznim naslovima: “Kupoholicarka”, “U lovu na gospodina Savrsenog”, “Preziveti tridesete”.
-Takodje debiloznim podnaslovima: “Dzeni je spremna da se vrati u igru”, “Amanda je presla tridesetu i…”.
-Obicno ih preporuce u casopisima tipa “Kosmopoliten”, “Blic-zena” ili “Ok”.Rezultat su horde srednjovecnih domacica I plitkih tinejdzerki koje hrle u biblioteku ili knjizaru u potrazi za , uskoro, best-selerom.
-Ovakve knjige imaju I slicne teme I zaplete:
Glavna junakinja uglavnom ima tridesetak godina.Ima 2,3 prijateljice, i , avaj, sve su udate. Odatle naravno sledi predvidivi zaplet - potreba za pronalaskom idealnog muza, po mogucnosti doktora (jer je to zelja njene majke, a gde majci da ne ispuni) koji zivi u predgradju u ekskluzivnoj kuci.Sad, obicno se javi neki tipicni problem - mora da se 'vrati u igru', nespremna je za ozbiljnu vezu i slicno...Elem, u svakom slucaju mora prvo da prevazidje neki licni problem (tipa, trauma iz detinjstva, kompleksi, trte-mrte).Resavanje problema ce se protegnuti do pred sam kraj knjige, kada ce ona, posle par melodramaticnih epizoda (vencanje nekog sporednog lika, potraga za savrsenom tasnom, itd) pronaci gospodina Savrsenog I izroditi s njim copor plavokose plavooke decice.
-Konverzacija knjige se svodi na komentarisanja musko-zenskih odnosa, plitka razmisljanja o ljubavi i razgovore o svakodnevnim banalnostima.
-Kraj je uvek srecan, iako bi svako normalan pozeleo vec na tridesetoj stranici da bomba padne I poubija sve likove – od glavnih junaka do potpuno sporednog I neduznog postara koji se pojavljuje na 17. stranici.
-Knjiga oduzima ne vise od 2 dana da se procita, a pruza mogucnost da se pohvalite da ste ljubitelj pisane reci.

Opravdanje za sve propale snove.

Kad babu od 80 pitaš za neku kintu ili cigaretu da pripališ uz kafu jer si zadnju izdimio sinoć uz komp, pa se ona pravi gluva ma koliko glasno pitao.

Svojim iskustvom i veštim manevrima vršiti neprimetnu opstrukciju planirane radnje i tako uticati na konačan ishod, usmeravajući ga u onom pravcu koji nama odgovara. Veština koju usavršavamo od detinjstva, pripremajući se za uspešno zabušavanje tokom školovanja, na poslu, u braku.

Odstranjivanje verbalnog siledžije hirurškim putem.
Elegantna diskvalifikacija,koja neretko zahteva upotrebu sirove snage u svrhu odbrane argumenata koje zastupate.
Primenjuje se kao krajnja mera kada prestanu da postoje svi validni razlozi da se razgovor nastavi normalnim tokom.

Ovo je malo vise sportska definicija.Veciti talenti, to su fudbaleri koji su prejebani preko novina kao nove svetske zvezde.Fudbaleri koji imaju tehniku Ronaldinja, drzanje Zidana, i jos dosta drugih osobina najboljih fudbalera.Ali kako vreme prolazi, taj igrac ne napreduje i sve vise i vise postaje suprotno od onog sta se od njega ocekivalo.Kasnije bi ga,posle nekoliko godina njegove neuspesne karijere, kupili neki Sejkovi sa Bliskog istoka gde bi zavrsio svoju mizernu karijeru.Tuzno, zar ne?

Endemska vrsta.

Uniformisana lica svi gledamo s poštovanjem. To su osobe koje su se borile i ginule za svoju otadžbinu. Hladne zime, kaljavi rovovi, noćne straže, red, rad i disciplina. Zato je vojna uniforma svetinja, tj bar bi trebalo tako da bude, međutim u današnje vreme sve manje ljudi odlazi da služi svojoj zemlji. Nažalost, danas uniformu nose i osobe koje nemaju nikakve veze sa vojskom.

Keva, koja nikad nista ne kuva, visi na socijalnim mrezama i psuje.
Obicno zalite dan kada ste joj pokazali kako da igra solter.Onda je to preraslo u Super maria, pa u WoW, sve zajedno u kombinaciji Pokera i Farmvila.
Vrhunac je kada pocne da koristi reci koje ni vi niste razumeli dok niste poceli da aktivno pratite kevine aktivnosti na racunaru.

Tog dana nije padala.
Nije padala danima, nedeljama unazad. A nije nesto ni voleo kisu. Ali mu je trebalo nesto, nesto da ga rashladi. Bilo mu je dosta svega, posla, grada, ljudi, stoke.
Tog dana je upoznao nju.
Upoznala ih je zajednicka drugarica. Slucajno ih je video u nekom lokalu, pozvale su ga da sedne i on je seo. Prvo mu je palo na pamet da nisu ista liga, on je QPR, nekad je bio neko ali sad je samo drugoligas sa losom ekonomskom podlogom. Ona je bila Everton, Premijer liga, uvek tu oko vrha.
Onda je primetio njene oci i osmeh. Iz njih je izbijala neka toplina. Nasmejala se nekom glupom vicu koji je, preko volje i na nagovor drugarice ispricao. Nije mu bilo do price, razmisljao je kako da napabirdzi lovu za more, ili bar za neki put, od tri dana, samo da pobegne odatle.
U jednom trenutku su ostali sami i bez veze iz ciste gluposti je bupnuo:
-Izgleda da ce opet kisa - sa naglaskom na opet.
I dok mu je kroz glavu prolazilo "au, sine kakve ti gluposti pricas" cuo je nju kako sasvim ozbiljno odgovara:
-Juce je bilo stasno, grmilo, sevalo, verovatno ce i danas.
Nasmejali su se u isto vreme.
Onda su nastavili pricu, reci koje su tekle, spontano, slobodno, razumeli su se. Posle duzeg vremena naisao je neko ko razume njegov cudan smisao za humor, ko se trudi da razume sivilo koje ga ponekad obuzima, neko s kim je mogao da prica. Da prica i nista vise. Mogao je tako danima. Ponekad bi cak i osetio nesto u stomaku, ali je ubedjivao sebe da je od koka-kole.
Ponekad kad razgovor utihne neko od njih bi rekao "izgleda da ce opet kisa" i opet bi nasli temu.
Mucilo ga je malo sto nisu ista liga, pokusao je da razmislja o tome, ali kraj u tim razmisljanjima je uvek bio siv. Zato je pomislio da je bolje da ne razmislja, da se prepusti. Pa dokle traje.
S vremena na vreme bi mu lupila samar, tako, naivno, bez nekog razloga.
Nije uopste znao sta ti samari znace. Ali su mu smetali, to je on, QPR, ne moze sad to da menja. I da moze, ne zeli. A i ne moze. To je njegov zivot. Dobro mu je sto je QPR. Bez obzira sto je cesto siv, srecan je. S njom je srecniji ali je i pre nje bio srecan.
Onda je odjednom isto kako je i pocelo odjednom sve prestalo.
A on je zavoleo kisu.

Jedini način na koji ortak-nabavljač sme da se vrati duvačkom orkestru nakon što je poslan na misiju prikupljanja pozamašnih količina šita od lokalnog lerdija.

Polumitsko radno mjesto, dosta rizično, opasno, ali obećava dobru zaradu. Najčešće ga pominju u raspravama oni koji niti znaju šta je naftna platforma, ni kako funkcioniše i šta se sve tamo radi, a još manje imaju namjeru da zaista tamo rade.
Osim naftne platforme sličan status u našoj kolektivnoj imaginaciji ima još samo ratovanje u Siriji, Avganistanu, i sl.