Sažeta, jasno sročena jezička forma kojom izražavamo svoja osećanja.
Psovke vredne pomena variraju od onih klasičnih, koje se prenose sa kolena na koleno, iz dupeta u glavu i sl, do monumentalnih kreacija epskih razmera, koje zavise od količine intelekta i sposobnosti imaginacije u čemu naš narod nikad nije oskudevao.

Došlo je proleće, vedro nebo i bataci ženski, naočare za sunce koje pola lica prekrivaju pa svaka dobra može biti, došlo je proleće a zimske farmerke još oprane nisu, žućkaste, skorele i debele znoje se butine, stružu među sobom, kiselaštvo isparava a brzo se topla odeća odbacila i majica ispod koja stomak štiti od prehlada a sad samo neka prekratka andramolja izjedenih poruba iritira nepokrivanjem trbušine a vreme, trte mrte, oće neće, sunce opali pa hladan vetar trbuh oladi, neko testište smo jeli, pa samo testeriše, i jeli neke pite zeljanice, luk isparava prskanih peraca, nervira vas sve, iste replike, ljudi su nervozni, kurac proleće sa ovakvim ulicama i putevima i narodom gadnim, svuda prašina i palanački smrad, alergija, crvenilo, i elegija otužnosti, i otkud ti ovde uopšte
i dobro bi došlo pivo da njime zaokružimo priču prvog prolećnog dana, ah taj ukus zelene staklene flaše milion puta vraćane: osećam evo popodne kada je pio iz nje mlivojević ratko sada počivši kad mu zet došo nosio je džemper braon, i naravno da ću prst nabiti da učini plop to ne bih propustio nikako jer je jedno od rijetkih zadovoljstava životnih sitnice koje kurac znače.

autosugestivna i nadasve ohrabrujuća laž koja nekim ljudima dozvoljava da napuste svoj skromni dom

Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.
Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.
To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.

U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš...
Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.
Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće...
Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.
Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.
Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.
Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.

Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.
Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!
Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...

Ne postoje dve iste ili slična,
svaka bašča je druga priča!

Muško:
Uvek je napred, što bliže šoferu, sedi brkovi, brada i obrve odlikuju ovog gospodina izrabljenog lica, krvavih očiju od nespavanja i tužnog pogleda punog sete jer je upravo ustanovio da je penziju spičkao na crni luk i krompir. Ceo život se vuče po Gradskom Saobraćajnom jer nikada nije uspevao da sakupi dovoljno za polovnog Fiću jer je tada bilo neko bolje vreme i mogao je da ždere po kafanicama kad je hteo. Još uvek radi na crno jer ne može drugačije da iznese teret porodice (svoju gospođa babu, nezaposlenog sina, snaju koja radi kao čistačica i troje unučadi).
Žensko:
Uvek je pozadi jer je navikla da se vozi ko gospođa, samo što je taksi zamenila busevima, tramvajima i trolama. Prepoznaje se po kariranom-mast hev-cegeru iz kojeg viri 100 grama mlevenog mesa sa Kalenića. Uglavnom je nafarbana u ljubičastu, crvenu ili neku drugu drečavu boju (ili se jednostavno ne stidi svojih godina i bezbrižno pušta svoje sede da lelujaju okolo i plaše današnju mladež), sin joj je večiti student koga izdržava od bedne penzijice, muž joj je ili alkos ili je bio mnogo dobar čovek pa je umro pre dvajes' godina od srčane kapi.

Dati bitnu odlku. Usaditi dušu. Taj ton je ono što čini nešto onakvim kakvo jeste, najbitnija osobina. Taj ton odlučuje dal' si nindža il' si mindža. Bez tog tona Lazar Marković postaje Stefan Babović, koka kola postaje pepsi, Mercedes postaje Reno. Prosječan lik koji ima to nešto jebe manekenke, šalteruša ga prima sa osmjehom preko reda, završi mu sve od prvog puta i još mu sredi kćerku. Dati ton znači staviti luk u pljeskavicu, popiti jogurt uz burek, drugim riječima, učiniti nešto boljim. Onaj ko ima taj ton će da podijeli par šamara mangupima koji tuku klinca mlađeg od sebe, preuzeće krivicu na sebe da spasi druga koji je do grla u govnima da ga ne bi izbacili iz škole i pozajmiće pare drugu da izađe sa curom na koju se loži mjesecima ali nema para da je izvede na piće. I nikad ih neće tražiti nazad. Onaj ko ima taj ton će otići u bijeli svijet i postaće uspješan čovjek ali nikad neće zaboraviti ko je i odakle dolazi. Onaj ko ga nema će postati pokondirena tikva i vječito dio mase, nikad značajan pojedinac, bez obiza na uložen trud. Dati ton znači izdvojiti nekoga ili nešto iz mase nekom dobrom osobinom, podariti mu nešto što drugi nemaju i neće nikad imati!

Plus!!! Oblik ocenjivanja kvaliteta priloženog materijala na sajtu Vukajlija. Naizgled mali i neizražajan, ali nekako gromoglasno odjekne kad ti ga upute kuvajlija ili plavanjac.

Dramatična melodija, kada neka velika misteriozna tajna ili istina biva obelodanjena.

Seo u hlad.

Ličanin je osoba koja se prepoznaje po sledećim osobinama:
1. Odaziva se na ime Neđo, Mlađo ili Boro.
2. Iako je poznat kao neustrašivi ratnik i junak, plaši se lekara.
3. Njegova žena nosi brkove.
4. Prezime mu se završava na slovo A (Prica, Desnica, Jelača, Drljača, Travica...)
5. Na ličkom jeziku se "ovde" kaže "vooođ'ka".
6. Smatra da su kompjuteri i internet "najveća glupost koju je ljudski rod izmislio".
7. Nosi sako i kad spava.
8. Kad nije na gradilištu, dane provodi sedeći sa zemljacima na klupi u parku, sa prekrštenim nogama, sa cigarom između dva prsta, ispravljenih leđa kao da je progutao armaturu, posmatrajući prolaznike.
9. Kune se da lično poznaje predsednika opštine, slikao se sa skoro svim političarima i estradnim ličnostima.
10. Veruje da je najveća opasnost za ljudsko zdravlje PROMAJA, a lek za sve bolesti je BELI LUK I RAKIJA.
11. Pristalica je svih mogućih teorija zavere, veruje da je Elvis Presley još živ. Plaši se štetnog zračenja koje mu preti sa komšijine antene.
12. Prezire latinicu, mada ćirilicu još uvek nije sasvim savladao. Izostavlja slovo H na kraju reči. Ne koristi znake interpunkcije.
13. Voli da nosi uniformu. Ima bar jednog člana porodice koji je vojno lice, policajac, portir ili bar otpravnik vozova.

dokaz mazohizma patrijarhalno odgojenih domaćica u punom sjaju

Flafičast mladić. Svojim izgledom jako podseća na Legolasa i odiše nekim vilenjaklukom. Pliva ženski i vrlo retko kvasi kosu. Ne pije dedinu džibru sa sela i ne jede luk, čvarke i pihtije. Ne gotivi Čkalju i Paju, već Hju Granta i Saru Džesiku Parker u ulozi raspale Keri Bredšo.

Momak kojeg nikada nećeš videti i čuti kako punim ustima psuje sitno žito i krvavu pogaču Mihi i njegovim taktičkim zamislima sa trojicom štopera jer ne prati fudbal i suviše je kulturan da bi urlao po kući. Videćeš ga u parku dok sedi na klupi, liže rumenka i pije vodu, a kad ustane primetićeš da vozi rolere.

Ima puno prijateljica koje za njega kažu da je prava duša, a one koje ga znaju tek iz viđenja kažu da deluje kao jako fin, učtiv i pametan momak sa stilom. Nema puno muških prijatelja, možda jednog ili dvojicu ništa manje sumnjivih. Kod mužjaka koji znaju da ovaj hoda zemljom postoje sumnje da poseduje bubilija sa kojim se šuri u plinaru, maštajući odlazak iz zemlje zbog problema sa desnima i romantični život u zagrljaju svog Gej Ričija.

Reformator srpskog, a bogami i engleskog jezika.

Možda mu noge još smrde na staju al' mu dupe miriše na ljubičice.

Praznici izmišljeni od strane Iluminata, masona, Malteških vitezova, Bilderberg kluba, Trilateralna komisije, Komiteta 300 i ostalih tajnih organizacija pod kontrolom Vatikana, Rokfelera i Amerike sa jedne i Francuske i Rotšilda sa druge strane i njihovih multinacionalnih korporacija. Njihovoj zaveri su se priklonili manji proizvođači vina, slatkiša, čokalada pa čak i bosonogo ciganče na ulici sa desetak crvenih ruža. U globalnoj igri ponude i tražnje profit je na vrhu piramide.

Zlatna čioda na poderanim gaćama. Ponos i dika naftaške elite, fetiš svima koji su u potrazi za novim simbolom kuratosti, nakon što su im Crnogorci preuzeli štos i prodali plac, šupu, sir i luk i kupili Mercedes BENZ, osudivši se na decenijski post.
Naravno, drvo mahagonija nije isto što i breza ili bukva. Ono raste na 200 hektara čudesne šume Meksika i Kube, od njega je dildo pravila kraljica drevnih Maja, a u sebi nosi i duh komunizma pa je i namenjen ideološkim vođama sa bliske Arabije. Pre konkretne upotrebe, stabla mahagonija se decenijama čuvaju u srcu Sibira, metrima ispod zemlje, a zatim se obrađuju i lakiraju preparatom od japanskog guštera, u prašumama oko Džordžtauna.
Ovo zadovoljstvo dotičnog uživaoca košta koliko bi i letovanje na Mesecu, jer naravno, ono nije namenjeno bilo kome, već samo odabranim nosiocima turbana. Takođe, ovaj biser drvne i auto-industrije neće se zateći u domaćoj fići, pa ni u Nemačkom BMW-u. Ponosni vlasnik enterijera od mahagonijevog drveta proizvodiće se u onoliko primeraka koliko iznosi prosečna plata radnika užičke valjaonice u evrima, a ime će nositi po prvom kupcu, koji će verovatno kupiti još nekoliko istih modela u različitim bojama i napraviti piramidu u kojoj će ih smestiti kao eksponate. (majbah- harold, harun, šarun, harpun)

Kažeš kad žena pomeša ova dva glagola, pa ispadne smešno.

Ono kad je neko nalik razmaženom derištetu, pa svaki čas nešto bezrazložno traži, zahteva.

Nedefinisana motivacija koja nas uzdiže iznad svakog problema i svake negativnosti koju okolina stavlja pred nas.

Retoričko pitanje na koje se i ne očekuje odgovor. Postavlja ga onaj koji te u dušu poznaje, koji je bio tu i vidio sve. I želi ti dobro.