Vapaj babe za smrću (dede to ne rade jer obično ne dožive taj period koji babe mogu). Taj krik koji svakodnevno ispuštaju, uz dubok uzdisaj, prati ostale ukućane cirka 10 do 20 godina.

Uobičajena glorifikacija za osrednje ili loše (naših ruku, il' pameti) delo.
Koristi se za davanje posprdnog tona il' kad se neko zanese i poveruje u sopstvene reči.

Visprena doskočica pušača drugom pušaču koji se grbavi od njega čitav život, kad ga ovaj pita da mu udeli jednu cigaru. Poseban brend cigara, kupuju se.

Ono što kladioničarima preostane kad se završe sve jače lige.

Pitanje koje bismo trebali postaviti curi koja odbije da ode sa na sok.

Potpuno normalna konstatacija,samosvesnog omladinca!

Kada uz debilni kez prdnete k'o nenormalni, šireći neverovatno gadan miris nekoliko kilometara unaokolo.

Rečenica koju izgovaraju matorci kada pokušavaju da oponašaju pripadnike mlađih generacija. Naravno, citat koji sledi nema veze šta deca govore.

Znači, da, naravno, nešto nije dobio.

Kažemo za lika u kraju koji je služio za lupanje čvoka, pa je naprasno odlučio da postane zajeban lik.

Maštovit narod. Smislio prikladnu kletvu za sve i za svakoga. Neke smešne, zanimljive… neke jezive. Svejedno, nimalo prijatne.

Dabogda ti sin zeta u kuću doveo.
Dabogda ti se u kući sve osušilo osim veša.
Dabogda ti žena bila harmonikaš, pa ceo život igrao kako ti ona svirala.
Dabogda ti isključili struju pre "Esmeralde".
Dabogda ti živci igrali kao Nedeljko Bajić Baja.

A onda čuješ ovo.

Dabogda sto problema imao.

Kletva misliš, nemaštovita, ali kletva. Spremaš se da opsuješ a ni ne pomišljaš da se iza gadne površine ponekad kriju i mudrost a i lepa želja. Daleko je ovo od kletve...

doterati se tako da crknu i komsija, i krava

Sjajan način da vašim psovkama, kao odgovoru na uvredljivu konstataciju, dodate određenu dozu ''profinjenosti''.

Nezaobilazna fraza iz Politikinog Zabavnika, rubrika "Poznanstva".

Pitanje koje postavlja moja baba kada radim nesto glupo,i u njenim ocima opasno,npr. voznja bicikla na zadnjem tocku,ili jednom rukom,naslanjanje na ogradu terase na 3. spratu,sedenje na bilo kojoj podzidi visoj od pola metra.

Zaključak deteta koje iz godine u godinu prati evoluciju roditelja iz nekada razumnih i praktičnih osoba, do stadijuma potpune zadrtosti i tvrdoglavosti.

Na srecu jedna od sve redjih pojava u najvecem broju beogradskih kafica,osim u fensi kaficima u "Silikonskoj dolini".Ovaj obicaj ima svoje korene u devedesetim godinama,kada su telefoni bili jako skupi i predstavljali su statusni simbol,pa su ih seljaci vadili na stolove,da bi ostali mogli da im se dive.Danas,posto su telefoni postali uobicajena pojava i gotovo,svako ima barem jedan,ovaj obicaj se zadrzao samo kod seljaka koji imaju mnogo love i kupuju najskuplje modele (citaj Nokie),koji imaju strasnu zelju da se pokazu pred ostalim gostima i tako sebi dignu cenu.Uz mobilni ,obavezno idu i kljucevi od kola,toplomerka i naravno "Malrboro"!
Interesantno je da takve likove nikada niko ne zove,vec stalno oni zovu nekoga i ugovaraju "velike" poslove i nikada nemaju vremena,a citav dan sede po kaficima.
Posto su telefoni,osim onih najskupljih modela,odavno prestali da budu statusni simbol,postalo je besmisleno kurciti se sa njima.

Napravo si koncert, izložbu, javni čas, ma bilo kakvu manifestaciju/zabavu. Ali jebi ga, odziv publike nije bio očekivan. Šta ti drugo preostaje nego da se zahvališ svima prisutnima na njihovoj odanosti tvome radu.

Оно што остане од шведског стола кад закасниш на доручак у хотелу.

Po mišljenju moje babe, brushalter sa korpama. Kako, kaže, skroz nepotrebna stvar.