Izraz jednog "iskusnog" poznavalaca pečenja koji zna da li je prase dovoljno peceno ili dali je trebalo da se okrece s leva ne desno ili s desna na levo.Eeej,on je stručnjek!ON ZNA!I da si uradio sto ti je on rekao mogao bi komotno da ga poslužiš kraljici i tražila bi jos.Iako je pojeo pola ovala njem nije dobro pečenje.Jedan(za domaćina) jako iritantan izraz.

Moto naših političara i ostale gamadi.

Dakle, ono prase, sto kazu da je tek odvojeno od sise i tako malo, mucki ubijeno jednim, brzopoteznim rezom ispod njuske u predelu vratne aorte, nije, zapravo, ono za sta se predstavlja. Mozda je bilo samo neuhranjeno, pa nije doraslo vrsnjacima, Boga pitaj...

Stoga, ova slozena recenica se koristi za opis vec prestarele jedinke, koja je spremna da predje na neki visi nivo i upraznjavanje nekih drugih radnji.

Takodje, moze se iskoristiti i u svetu gde vladaju trgovci koji, eufemisticki receno, zaobilaze istinu.

Poslednja karta za pokušaj izvlačenja situacije muškarca uhvaćenog da zvera naokolo u guzliće i dojkice.

Fora u startu osuđena na propast, ali kad gineš već pred streljačkim vodom komandovanim ljutitom ženom, bar gini sa stilom, skini povez sa očiju, stavi cigar u usta i nasmej se. Znaš i sam da tu pomilovanja nema.

Show must go on, reče rahmetli Fredika Merkjuri, show must go on...

U ekskurzijskom autobusu slušam lepe tonove i imena kao što su Endži, Lejla, Džezabel ... zamišljam ih kao preplanule boginje namazane mirišljavim uljima i negde u podsvesti sam siguran da je daleko vrednije patiti zbog jedne Lejle nego zbog bubuljičave, ali ipak zgodnjikave Goge. Ali pored mene nije sedela ni Lejla ni Džezabel ni Endži nego baš Goga. Da li zbog milih tonova i imena iz zvučnika, monotonog truckanja autobusa ili Goge koja je stalno nešto muljala nogicama, u levoj nogavici mi nije bila samo noga, pojavilo se još nešto, brzo je raslo a nogavica je postajala sve tesnija.

Verovatno i sami znate kakava je to prokleto bezizlazna situacija kada ti se digne u autobusu i nema načina da se spusti. Svaki pokušaj premeštanja iz leve u desnu nogavicu je bezuspešan, bolan i uzaludan. A i zašto bi mu bilo bolje u desnoj nego u levoj nogavici? Ne traži on promenu nogavice nego nešto drugo, to je bar jasno. Namučio sam se kao Isus na krstu, jer zgodnjikava Goga nije prestajala da ukršta i prekršta nogice. I nju je svrbelo. Tek posle nekoliko miliona godina stigosmo do države, grada i hotela za koje me i bukvalno boleo kurac kako se zovu. Odrao sam je kao Musa jarca, a mislio sam da ću ostariti u tom jebenom autobusu.

Izvlakuša skoro svih pušača početnika koji jos nisu spremni da priznaju sebi.

Vukajlija je učestala greška u izgovoru koju ljudi prave kada zapravo žele da kažu Vujaklija

Ovu rečenicu koristimo kada želimo na fin način dati do znanje kevi da nam se neko jelo ni malo ne sviđa.

Izgovor u trenutku kada nam keva nije dala da izađemo mokre kose iz kuće.

Izraz koji ti govori mama dok pokušavaš nešto da joj objasniš ali ona ti uporno ne da da završiš.

Rečenica koju možeš da izgovoriš bukvalno kada ti bilo šta ne ide taj dan, pa čak i nikada ako ti to nešto u životu nije ni išlo, a eto baš ta neka sitnica koju nisi uradio, kumovala je tome.

Nije bitno da li je u pitanju sport, posao, jebanje, đuskanje, vožnja bajsa, plivanje ma i hodanje uvek možeš da iskoristiš tu rečenicu i to čak možeš da staviš bilo koju radnju koja ti tog trenutka padne na pamet kao tu koja je baš bila presudna da taj dan budeš loš.

Naravno posle obavljanja te radnje, ti ćeš i dalje biti loš jer si:
A) Stvarno loš
B) Nije ti dan
Ali opet uvek može da posluži kao trenutno izvlačenje kod samog sebe za tvoj loš performans tog dana.

Vesela gurmansko-sociološka poštapalica ponikla najverovatnije u okruženju “Rokera s Moravu”. Generalno se njom izražava animozitet prema onima kojima gibanica nije na centralnom mestu u različitim sferama zivota, počev od ishrane do shvatanja društva kao celine. Može se koristiti kao uzrečica, pozdrav, deo zdravice itd... Možda na prvi pogled malo agresivna, u suštini je relativno neškodljiva, jer ko pri čistoj svesti i pameti ne voli gibanicu? Dole sledi primer koji ilustruje pravilnu upotrebu:

Inspirisano ovom defkom: Ako si ružna ne znači da si pametna i ogromnim insistiranjem pojedinih ljudi da su cool i pametni samo zato što slušaju najjaču grupu kod nas i to sve sa ciljem da u diskusijama istaknu svoju prosvećenost, mudrost i dobiju opravdanje za svako soljenje pameti koje izvrše nad nepoznatim licem.

Ima sve potrebne kvalitete, ali mu opet fali ono nešto. Neka nit koja bi mu omogućila da sve pozitivne osobine pretvori u konkretno djelo. Iako se čini da su sve kockice savršeno posložone, jednostavno ne ide. Poput diplomiranog pravnika koji govori tri svetska jezika, ima sertifikate raznih univerziteta i organizacija, osposobljen za napredno korišćenje računara, poseduje zavidan IQ, retoričke sposobnosti i ima stav. No jednostavno nema sreće u pronalaženju posla.

Poput fudbalera koji se nalazi u dobroj kondiciji, agilan je, brz i okretan; igra timsku igru i redovan je na treningu. Što je najvažnije - ima srce, i ostavlja ga na terenu. No opet ne može da pređe u višu ligu. Da li je u pitanju manjak interesovanja skauta ili neka viša sila, ne znam. No činjenica je da njegov talenat propada.

Ili poput rasnog mladića, visokog, zgodnog, načitanog, fizički spremnog i psihički sazrelog, koji opet, pogađate - ne jebe. Da li je problem u njemu ili okolini, niko ne zna. Možda je neiskusan u muvanju, možda se boji jer je iskompleksiran, možda je aseksualan (ŠKK?!)... Činjenica je da ne jebe, iako poseduje sve kvalitete da adekvatno obavi tu kompleksnu radnju.

Možda ponekad treba imati više sreće nego pameti i iskustva, ili se čini da je novac zajednički imenilac trojici naših junoša?! Jebiga, nikada ne treba gubiti nadu.

Rečenica kojom glavni junak američkog horor-filma iskulira svoju uplašenu ribu, kada se ova sasvim obrazloženo uspaniči zbog nekog sumnjivog šuškanja oko sablasne ali priuštljive sobice u kojoj provode vikend.

zajednička lozinka svih nas pre nego što uđemo na fejsbuk."samo da vidim šta ima" obično traje po par sati..

Ključna rečenica u radnji koja doprinosi napetosti, onda kad ženska u krevetu nabubri od vlage a ti si na Torensovom gramofonu pustio Pitera Gejbrijela, i u času kad se čitav njen svet suzi na tvoju kitu koja sad mora da ode na predviđeno mesto... A strana iscuri i muzike nestane u prostoru. Ženska više ništa ne primećuje, rekosmo na šta se sad svodi njen svet, ali ti... ti si domaćin i komandant ove parade, ti si takođe i muzički urednik ove noći i ne smeš da dopustiš da ta mesečina taj miris udaljene reke i ta vlaga u sobi ne budu propraćeni adekvatnim zvukom, i tada, baš tada kad su joj oči našle fokus negde oko vrha nosa, zamućene kao Lepenica posle kiše, tada, hladne glave i tvrda kurca, ti ustaješ sa nje i lagano se njišući u kukovima, otprilike onako kako je to u jedno davno podne učinio Gari Kuper, krećeš u dubinu sobe odakle kao signali visokih aviona sijaju torensova kontrolna svetla, ona mumla, trza se, izbačena iz ritma, muca "š... šta se dešava... gd... gde si krenuo... daj daj daj dođiii"... i ti, držeći ploču oslonjenu o korene dlanova, okreneš je laganim pokretom u kome vinilna površina baci odsjaj meseca na njeno izbezumljeno lice, i kažeš:

Rečenica nakon koje je svima jasno da ćes kući doći četveronoške

Jedna od retkih privilegija koja se čoveku ne može uskratiti. Puste želje, pusti snovi.

Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.